Gordan Duhaček


Recenzije

04.01.2012

/ Упознајте Букоског као пјесника

Gordan Duhaček

<п><стронг>Букоског се иначе сматра жестоким писцем који се никад није стидио натуралистичких описа, између осталога и шкакљивих тема попут секса. Сличне се ствари могу наћи и у пјесмама објављеним у 'Ужицима проклетих', али има ту још многочега, тврди Гламузина: 'Не бих рекао да је секс пресудан: Букоски заправо највише и најбоље пише о тзв. великим књижевним темама – љубави, старењу, смрти. Понекад се дохвати и политике, социјале, људске таштине, колега писаца, алкохола... па и секса, али секс је ту.</стронг></п>

Tema

09.12.2011

/ Свирао је с Чолићем, био дипломат, а остао писац

Gordan Duhaček

<п><стронг>Угледни српски писац Драган Великић гостовао је у Хрватској поводом Дана српске културе, представивши се публици у Загребу и Ријеци. Великић говори о средњој Еуропи, како бира наслове својих књига, својој роцк прошлости те велепосланичком искуству у Бечу.</стронг></п> <п> </п>

Recenzije

09.12.2011

/ Ђавли од папира - питак и забаван роман

Gordan Duhaček

<п><стронг>Роман 'Ђавли од папира' загребачког писца Зорана Пилића, у издању Профила, већим је дијелом забавно и питко штиво, у којем се благонаклоно руга хрватској књижевној сцени, чији је аутор невољни припадник, али припадник несумњиво.</стронг></п>

Recenzije

08.12.2011

/ Повијест геј и лезбијског живота

Gordan Duhaček

<п><стронг>Повијест геј и лезбијског живота и културе једно је од капиталних издања која су се ове године појавила на регионалном тржишту књига. Раскошно опремљену књигу, која се бави хомосексуалном повијешћу од Антике до данас, заједнички су издали загребачки Сандорф и београдски Редбо, за што су добили и награду Београдског сајма књига.</стронг></п>

Recenzije

08.11.2011

/ Прилично проста прича о лезбејској љубави

Gordan Duhaček

<п><стронг>'Могла је бити проста прича', роман босанскохерцеговачке списатељице Ајле Терзић у издању загребачког Сандорфа, бави се темом која на просторима бивше Југославије постаје све више помодна. Ријеч је о истосполној љубави, овога пута између двије дјевојке, чија романса функционира све док се не насука на реалности.</стронг></п>

Vijesti

02.11.2011

/ Хитан састанак у Кану због грчке одлуке!

Gordan Duhaček

<п><стронг>Изненадна најава грчког премијера Георгијуса Папандреоуа о расписивању референдума изазвала је шок међу најмоћнијим људима ЕУ. Ангела Меркел и Никола Саркози су у међувремену телефонски разговарали, те након тога у јавност пустили и заједничку изјаву</стронг><бр />

Tema

08.10.2011

/ Књижевност која је спојила Београд и Приштину

Gordan Duhaček

<п><стронг>Мислим да се преко културе може постићи заиста пуно, бар када је ријеч о Косову и Србији. Овакав књижевни трансфер имат ће дуготрајан утјецај. Увјерен сам у то. У Србији се одувијек брижљиво његовао један култур-расистички дискурс када су у питању Албанци с Косова. Појава њихове сувремене литературе у пријеводу на српски може само дјеловати дестабилизирајуће на то стање. Међутим, тек ће промјена политичког амбијента једног дана моћи успоставити нормалан живот сусједа.</стронг></п> <п> </п>

Recenzije

19.08.2011

/ Рушење балканских мушких митова

Gordan Duhaček

<п><стронг>Перишић је у 'Уводу у смијешни плес' одлучио срушити неколико балканских мушких митова, па након што у првом тексту суочи галебарски тестостерон с реалношћу пубертетске нервозе, други се бави искуством служења војног рока, а врхунац су три текста која се, из различитих перспектива, баве Загребом.</стронг></п>

Tema

19.05.2011

/ Европи не треба усташко хришћанство

Gordan Duhaček

<п>Истакнуо је да се љевица треба запитати што је права Европа те јасно рећи да је за Еуропу једина права опасност екстремна, сељачка десница. Европа је за Жижека антирасизам и тежња социјалној правди. Не треба се ни стидјети позитивних тековина хришћанства, али јој не треба усташко хришћанство.</п>

Vijesti

16.05.2011

/ Покрет несврстаних могао би опет имати важну улогу

Gordan Duhaček

<п>Међународна конференција Нове еманципацијске борбе започела је темом Покрета несвртсаних, једне од кључних одредница Титове Југославије. Овај међународни покрет, који данас има више од 120 чланица, службено је започет великом конференцијом у Београду 1961. те је играо важну улогу у тада Хладним ратом подијељеном свијету, као алтернатива биполарном свијету.</п> <п>

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.