Lamija Begagić


Kolumne

08.08.2019

СТАВ / Ламија Бегагић: Отворено писмо мојим пријатељицама и пријатељима

Lamija Begagić

Јер, нити Лејла сама организује овај протест, нити ће, далеко било, шетати сама. Шетат ће са њом и људи који су стрејт: парови, вјенчани и ли невјенчани. Неки још немају дјецу. Неки их не желе никад ни имати. Неки су разведени.

Kolumne

05.08.2019

ШКОЛА / Није за женско школа

Lamija Begagić

По грчком политичару Георгиосу А. Папандреоуу зове се школа у мјесту Александровац, општина Лакташи.

Kolumne

26.07.2019

Моја породица и друге животиње / Ламија Бегагић: Стиснута песница дједа Тихомира

Lamija Begagić

Све породице, и сретне и несретне,  имају своје велике приче. Макар једну (али вриједну), ону радо приповиједану по сијелима, окупљањима, жалостима и радостима.

Kolumne

20.03.2016

МАЈЧИНСТВО / Ламија Бегагић: Мајка Храброст и њена уеер дјеца

Lamija Begagić

Мајчинство је дошло послије, јер оно није нека мистична сила која те обасја кад се прекине пупчана врпца, већ безувјетна љубав, уз коју иде стално, континуирано и непрекидно ослушкивање, слушање, причање и разумијевање бића којем сте одлучили постати родитељем, чак и онда, и нарочито онда, када начине неке изборе које ви можда и не бисте.

Društvo

13.08.2010

/ Поздрави ми трауму

Lamija Begagić

<п>Данас је година 2010, аугуст је мјесец, годишњица је фамозног распуштања приједорских логора смрти. Путујемо у Приједор, обоје први пут, на додјелу књижевне награде која носи име легендарног приједорског доктора који је, у слободно вријеме, волио писати. У овом сјевернобосанском градићу требамо бити 5. аугуста, тада су, кажу, др. Есу Садиковића одвели из Омарске да би га, вјероватно исти дан, погубили скупа са стотинама других Приједорчана и њихова тијела сакрили педесетак километара од града у опћини Сански Мост</п>

Društvo

13.08.2010

/ Један живот у два школска часа

Lamija Begagić

<п>Ја се не сјећам рата, једва мало. Имао сам двије године кад је почео. Но, сјећам се како се с мамом посвађао око кекса. Добили смо неки пакет и мама је сакрила кекс за мене, а он га је појео и напао је што сакрива храну од њега. Мама је дуго плакала. Ја сам био гладан и плакао сам с њом. Он је залупио вратима и отишао. Вратио се тек за два дана. Мама је онда, у љутњи, зовнула војну полицију. Ту ноћ су га одвезли. Викао је, псовао и пријетио. Мама је опет плакала. Тата се с линије вратио за десетак дана. Смирио се. Није јој урадио ништа. Био је без десне шаке</п>

Literarni konkurs

05.07.2010

/ Виши ниво самоће

Lamija Begagić

<п>Све ће ствари једном лећи на своје мјесто. Треба знати са стрпљењем.</п>

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.