Без имена

Нисмо сами

arijana18 / 15. април 2019

Удахни зрак, удахни воду, све што можеш животом удахни.Свачија плућа подносе зрак, али не могу свачија плућа поднијет удисај живота, тегобу тог удисаја, и храброст издисаја.Нека се види одсјај твоје душе грешне. са осмјехом привуци истинска људска срца, излијечи дубоку људску тугу. Започни живот као што би започео и смрт, у безнађу, у свијетлом безнађу. Отвори врата свога срца, јер него чека, и неко куца, цртајући оба ока, невиђена твоја. Испод Сунца, обливен знојем, неко спутава маглу да продре дубоко, у одаје твоје, да твој зрак остане нетакнут, да дишеш живот, удишеш срећу и издишеш љубав, ону највећу.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.