Бирамо (ли) лидера

montenegrina / 05. јун 2011

Лажна грађанска свијест ... неправда на сваком кораку ... и наравно мали број оних који реагују на њу ( примјећују је сви, али је много лакше прећутати него расправљати). Планирамо ли и даље истим темпом? Или мозда још горим, назаднијим? Жао ми је што ће Црна Гора као држава ускоро бити веома осиромашена интелектом , свакодневно дозвољава да млади људи одлазе и траже шансу ван своје земље. Уједно, исказујем и срећу, јер ће такви, најупорнији, људи пронаћи свој живот и своју срећу , иако далеко од своје земље. Подржавам ту, иако жалосну и некако срамну чињеницу, али свако од нас има право на афирмисање сопствене личности. Питам се, како је, или како ће бити, када нашој земљи буде потребна нова снага, нова енергија – а сва та снага буде на страни друге државе?! Ко је крив за то? Они што су по сваку цијену жељели бољи живот па су патриотизам ставили по страни, или они који су предходно жељели лажно лидерство а одбацивали праве вриједности?!

Када вам кажу да ваш рад, јавни наступ, елоквенцију потребну за потпун утисак лидера, оцјењује стручни жири састављен од еминентних чланова друштва, дајете све од себе , последњи атом снаге – да се докажете , надјачате друге, будете природни, оставите траг – прихватите сугестију поменутог жирија - импресионирате исти тај жири - сасвим је природно да очекујете позитивно оцјењивање и непоколебљив резултат. Међутим, ако се ауторитет стручног жирија доведе у питање , само да би се задовољиле широке масе, ако се предходна судијска одлука оповргне СМС гласовима – а да не знате ни чији су ... е ту настаје проблем. Очигледно је : квантитет НЕ квалитет! Одлука више није реална – а побједник остаје деморалисан. Мислите да помаже оно лажно моралисање – „ма најбоља си“ и слично? НЕ, то ми некако више личи на сажаљевање а лидер није лидер ако допусти да му неко шири лажни морал.

А штручни жири? Да ли уважени чланови жирија размишљају у датој ситуацији о свом ауторитету? Када бих се лично нашла у ситуацију да моју стручну одлуку оборе смс гласови – или бих преиспитала своју сигурност у објективности, или бих се повукла са тог незахвалног мјеста.

Тражих дуго одговоре на многа питања, али сви су некако релативни, некако нереални. Не желим да повјерујем, у сада можда већ и ноторну чињеницу, да држава потискује интелект? Одбијаћу да повјерујем у то, али сада већ (богатија још једним искуством) бити много опрезнија када је у питању будућна интелектуална афирмација.

И на крају, реторичко питање ... питање за размишљање поштовани читаоци (које можда након читања овог текста не буде реторичко) ... Бирамо ли лидера?!

Марија Мартиновић

Факултет Политичких наука - Универзитет Црне Горе


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.