ЧЛАНСТВО У НАТО

Како чланство у НАТО-у утјече на економску и политичку сигурност чланице? Припремили Бојан Петровић и Ведрана Вујовић

alpi1alpi2 / 31. мај 2019

НАТО утјеловљује трансатлантску везу којом је сигурност Сјеверне Америке трајно везана за сигурност Еуропе. Он је дјелатни израз успјешног заједничког напора држава чланица ка остварењу њихових циљева. Посљедица тога је осјећај заједничке и једнаке сигурности међу свим државама чланицама без обзира на њихове државне и војне капацитете, што доприноси опћој стабилности у Еуропи. Тиме се стварају увјети за повећање сурадње држава чланица савеза међу собом као и са другим земљама.

Економска сигурност

Економски успјех државе снажно је повезан са њеном могућношћу да створи увјете сигурности и стабилности у дугом року. Сигурност и стабилност су предувјети који не само да промичу домаћу господарску активност, већ и повећавају повјерење инвеститора и страних партнера те потичу интеграцију земље у шире регионалне и међународне господарске вриједносне ланце. Примарна задаћа НАТО савеза је колективна заштита и сигурност њених чланица, а не економска активност и просперитет. Међутим, сигурност коју пружа чланство у НАТО савезу узрокује значајно прелијевање позитивних ефеката на политичку и економску стабилност.

 

Сам процес приближавања и вјеројатног чланства у НАТО-у надопуњује  институционалне оквире господарства, владавину права, државни сустав управљања и корпоративну сигурност земље те  смањује несигурност и екстерналије у околишу. Слиједом тога, процес либерализације и унапређења тржишне економије земље доводи до ублажавања друштвених притисака, као и до повећања просперитета и акумулације богатства, чиме друштво постаје сигурније и мање осјетљиво на шокове који могу бити погоршани различитим вањским и унутарњим изазовима.

 

Под таквим економским, политичким и правним оквиром, држава може повећати свој потенцијал преласка с локалне, изолиране економије на отворену економију. Што заузврат доноси конкурентне и компаративне предности кроз компетентну расподјелу ресурса, учинковиту производњу и побољшану квалитету живота уз истовремено повећање сигурности. То окружење служи као темељ за већи оптимизам у смислу пружања правих алата који доприносе процесу потицања развоја иновација и подузетништва у господарству. Стога треба постојати врло блиска веза између напретка војне сигурности и одрживог господарског развоја темељеног на сигурносној сурадњи и господарској сурадњи.

 

За нове чланице, чланство у НАТО-у води ка већим могућностима за дугорочни господарски раст. Чланство у НАТО-у и ЕУ такођер олакшава господарски напредак, помаже јамчити државну сигурност и господарску стабилност. Стабилност коју осигурава чланство у НАТО-у довољно је велика да би се могла проматрати као темељ за привлачење повећаних изравних страних улагања. Чланство у НАТО-у и пратећи процес интеграције помажу да земља чланица остане политички јака и сигурна од вањског шока, као и да учвршћује напоре земље у постизању просперитета на дуге стазе.

 

НАТО-ов "економски учинак" може се боље разумјети ако погледамо сљедећи учинковити, али и једноставни круг који резултира опипљивим резултатима за просјечног грађанина: господарски раст, отварање радних мјеста, очекивано трајање живота, повећање изравних страних улагања, издаци у образовању, здравству, регионална интеграција и једнака расподјела дохотка. Статистичком анализом нове државе чланице могуће је закључити да је учинак НАТО-а генерирао краткорочне и дугорочне позитивне резултате, који укључују тренутачни пораст економског раста, значајан приљев изравних страних улагања; велико смањење незапослености; повећава се очекивано трајање живота; удвостручење износа извоза и увоза од 2004. године, а дефицит се вратио у равнотежу.

 

Након приступања НАТО-у 2004. године, господарске активности у Естонији и Латвији, пост-совјетским државама, знатно су порасле. До 2005. године БДП у Естонији скочио је с 6,5% на 9,5%, а у Латвији с 8,7% на 10,6%. У Естонији се иноземна улагања више него утростручила с 965,8 милијуна долара на 3,1 милијарду долара након приступања НАТО-у. Исто тако, такви трендови почели су се повећавати и у Албанији, Бугарској, Латвији и Литви. Заједно с изравним страним улагањима, развојна помоћ је одавно препозната као средство за подизање нације из сиромаштва и осигуравање њезина дугорочног господарског просперитета, улагањем у секторе од образовања до војске. Од 2000. године развојна помоћ расте у НАТО-овим партнерима или земљама кандидаткињама.

 

Пут еуроатлантских интеграција нагласио је важност развоја високообразоване и високо квалифициране радне снаге која ће потицати снажан, одржив и уравнотежен раст за приступајуће државе. Стога су нове чланице НАТО-а, док уживају основна јамства колективне сигурности, могле повећати издатке у друге важне секторе попут образовања и иновација. Може се рећи да је стварање здраве и конкурентне економије главни извор генерирања дугорочно одрживог (трајног) побољшања укупне квалитете живота грађана и једнаке расподјеле дохотка. Надаље, ниска стопа незапослености може бити главни показатељ тржишности господарства, јер ниске стопе незапослености у једној земљи могу довести до веће потрошачке моћи за грађане, што ће им омогућити да приуште висококвалитетне производе - и још важније - храну и здравствену скрб. Колективне сигурносне гаранције дјелују као важан темељ за регионалну господарску и политичку интеграцију, а тиме и за диверсификацију и отпорност господарства. Интеграција служи као извор промицања економског просперитета, мира и сигурности у регији кроз развој либерализиране економске и политичке политике између држава судионица.

 

Нове НАТО чланице које су приступиле савезу након 2000. године су углавном успоредно имале и свој пут према Еуропској унији. Што је такођер за њих значило да ефекти еуроатлантских интеграција узрокују позитивне ефекте прелијевања у све друштвене поре. Важно је напоменути да велика економска криза из 2008. знатно утјецала на напредак нових чланица, али и успоравање напретка оних који су тек требали приступити или нису још. Важно је напоменути да се разлика у разинама и темпу развоја нових земаља чланица треба приписати разлици у изградњи институција и показатељима као што су добро управљање, господарске реформе, мјере против корупције, реформа правосуђа и реформа сектора обране и сигурности.

 

Ако ствар приближимо нашој регији, видјет ћемо да су земље које су у нашем окружењу знатно просперирале уласком у НАТО и у једнаком омјеру су се више приближили или ушли у Еуропску унију, за разлику од Босне и Херцеговине. По неким процјенама, након приступања НАТО савезу потребно је пет до десет година да се почну осјећати ефекти на развој економије. Неко вријеме је потребно док државе саме створе повољну климу за инвестиције, улагање у инфраструктуру, а тек након тога озбиљни инвеститори разматрају да ли инвестирати у ту земљу или не. Будући да су те земље постале чланице НАТО-а, то је осигурало унутрашњу сигурност тих земаља и смањило политички ризик да ће дођи до неког евентуалног рата, грађанског или међудржавног.

 

Политичка сигурност

 

Очување мира и сигурности политичким и војним путем примарна је улога НАТО-а; политичка сигурност државе чланице уско је повезана са претходно објашњеном економском сигурности, јер пожељно политичко-пословно окружење доприноси већем кредитном рејтингу.

 

Што се конкретно политичке сигурности тиче, НАТО сам по себи промовира демократске вриједности и све одлуке донесене су заједнички и консензусом. Постајући НАТО чланица, држава учвршћује свој развојни демократски пут, осигурава се потребна политичка стабилност и сурадња између држава на регионалном и глобалном нивоу. Само чланство, али и аспирације за чланством у војном савезу западних демокатија додатно афирмишу државу да ојача унутарње демократске капацитете и процесе, а чиме се убрзава и интегрисање државе у савезе попут Европске уније.

 

Чување заједничких вриједности чланица/савезница: демократија, слобода појединца, владавина закона и мирно рјешавање сукоба су вриједности које се промовирају широм еуроатлантског савеза.

 

Политичка сигурност чланством у НАТО-у повезана је и са војним аспектима. Државама је чланство у НАТО-у гарант војне и обрамбене сигурности. Колективна одбрана, кризно управљање и кооперативна сигурност задаће су НАТО-а, а подржавање међународног мира и његово одржање једно од разлога постојања. Такођер, улога чланица НАТО-а је бити катализатор при стварању војних снага који могу удовољити захтјеве и омогућити земљама судјеловање у управљању кризним операцијама у којима самостално не би могле учествовати. Са политичког и војног аспекта, таква врста сурадње подиже комплетан појам сигурности на једну нову, глобалну разину.

 

Припрема за чланство у НАТО, односно активација МАП-а (Мемберсхип Ацтион План) доноси дугорочне промјене у друштвеном и политичком смислу. Примјеном МАП-а  потенцијалне чланице доносе нове механизме у рјешавању спорова и јачају регионалну сурадњу са државама чланицама НАТО-а, али и онима који то нису. Један од најбољих примјера из праксе јесу билатерални односи Мађарске и Румуније које су током интеграција у Европску унију и НАТО дугорочно промијениле и оствариле пријатељске односе.

 

Јачањем правне државе, људских права и мањина остварује се додатна политичка сигурност уз коју је уско повезана и борба против организираног криминала и корупције.

 

Многа истраживања и анализе спроведене у државама чланицама НАТО-а показала су да чланство у НАТО-у не доноси краткорочне промјене. Институционализација сигурности кроз НАТО-подршку дугорочно ће обезбиједити политичку сигурност и стабилност и створити бољу политичку климу и културу.

 

За земљу попут наше, за коју још увијек кажемо да је у транзицији, опредијељеност за дјеловање и чланство у НАТО-у нема алтернативу. Снага НАТО-а произлази из цјелокупне економске, политичке али и војне моћи и осигурава дугорочни напредак и просперитет државе и друштва унутар њега.

 

Овај текст је настао као резултат међугенерацијске сурадње Института за напредно лидерство у политици (АЛПИ) који организира Међународни републикански институт. 
Ведрана је судионик друге, а Бојан прве генерације.

 

 

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.