ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ УЈЕО ПСА

И некад у рату и данас није вијест писат о криминалу и пљачки народа. Или можда и јест? Сигурно је кажу вјест да је човјек ујео пса. А ко је тај што уједа псе?

BAF / 22. мај 2019

ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ УЈЕО ПСА
Данас је нормално срести пролупана човјека. »Како изгледа пролупан
човјек» , питам се ја и тражим пролупана човјека да га опишем.
Спремим се и кренем у чаршију.Таман да обујем ципеле, а мисао ми
улети у главу. - Е, јесам махнит човјек! - узвикнем и лупим се шаком
по челу тако јако да одзвони. - Шта га имам тражити кад сједи код
мене у кући? (Никог у њој нема сем мене).
Фино се вратим у собу и легнем ... Почнем да размишљам. «Е, баш
сам пролуп' о. Није моје да размишљам, а нарочито не овако»,
кажем сам себи, обућем се и кренем у чаршију.
Шетам ја чаршијом, а чарсија к'о чаршија. Пуна новинара. Иначе, ово је
чаршија са највише новинара, а најмање новина, и с највећом
информативном блокадом. А шта ћес? Чарсија к' о чаршија. И тако ја
шетам и кога ћу срести - него новинара? А новинар к'о новинар :
одмах на шербе и кахву и започесмо еглен.
Он ти мени о тешку животу новинара у ово вријеме ратно,и како је он
иш'о у школу за тог новинара. Видим ја да имам посла са паметним
човјеком, па рекох дај да нешто научим. Упитам га шта је то
демократија код њих у новинама, а он ти одмах нешто к'о дубоко
паметно - завергла. Вергла он вергла; све оно из школских скрипти, па
вергла ли, вергла.
- Обустави! - викнем ја њему кад је прекардашио. Док год се у тим
вашим новинама буде писало шта је код комшије, па тек онда шта је
код тебе, нема ту демократије. То ти пише, само мало друкчије, у
књигама из хисторије новинарства. Проблем је што си ти читао скрипте, а
не књиге, и стога није ни чудо што праве новине и пишу људи који, по
теби, нису новинари.
32
Не би њему драго што баш није превише паметан испао, па рече како
није вијест то да је пас ујео човјека, већ је вијест да је човјек ујео
пса.
- Е, па, кад је тако - велим ја - реци ми: што ви причате и пишете да је
пало толико и толико граната. Рат, а ви пишете да људи пуцају једни на
друге. Па неће се ваљда гађати бомбонима?! Значи да то што ви
пишете нису вијести!
Развалисмо ми свађу око тога, а он само виче да је новинар. Па
кажем му ја да не браним да је новинар и да су и они људи, а он опет
вергла л', вергла. Толико ме изнервирао да хтједох да га уједем, а баш
тада прође човјек у фину ауту испред кафане. Чаршија прича да је то
ауто послао неко из Њемачке за рањене борце с линије. То ми дође
к'о кец на једанест, па упитах новинара:
- Видје ли ти овог са финим аутом?
- Видјех - вели он.
- Па шта мислиш је ли то вијест?
- Није - вели он.
- Па добро. Знаш ли шта чаршија прића?
- Знам - рече он.
- Па реци кад знаш – додадох ја.
- Прича да је недавно своје ауто одвезао сину дезертеру у
иностранство, а ово мобилисао за своје потребе иако је послато из
иностранства за борце на линији.
33
- Море бити тако, а ја сам чуо да му је ауто код куће. Возао га је
мало прије него сто ће на службени пут у посјету породици у
иностранство гдје је раније одвезао једно ауто. Нормално,
мобилисано. Е, па је ли то вијест?
- Није! - вели он.
- Како није?! - узвикнем ја.
- Па фино. - додаде он и настави: - То чаршија већ зна. Неће им бити
интересантно.
У мени тада прокуха. Шћепам га за руку и уједем.
- Е, сад напиши, то је вијест! - љутито рекох и одох.
 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.