ЦТ снимања у Сарајеву – цијена чекања

Fajront emocije / 10. мај 2017

У овом граду одавно све добре ствари су изгубиле своју цијену а оне лоше итекако добиле. Тако је то кад мишеви коло воде и уз све им се може.

Него, овако започиње ова прича главног града, велеграда који је одавно постао тамна махала.

Кренеш са упутницом на радијологију да се наручиш за снимање ЦТ-а. Станеш испред три шалтера да питаш гдје да се наручиш, а госпођа са друге стране вели „ Сви овдје имају нешто питати, ставите књижицу на пулт и бићете прозвани.“ У међувремену прође 25 минута , прозову вас и кажу са овом упутницом се не наручује овдје, попните се на спрат , други шалтер десно.

Обрнеш тај круг и стигнеш на славне шалтере првог спрата. Иза пулта вас дочека медицинска сестра са траком око главе као да је из неког боја изашла. „Шта ви требате“ онако дрским гласом јер од главобоље јој мрак пада на очи и још ви имате нешто да је питате. „Требала бих се наручити за ЦТ, послали су ме до вас „ кажем. Да овдје се наручује али само у термину од 12 – 13 часова.

Али госпођо нигдје никога нема , а ја нисам у прилици изаћи тако лако са посла, молим вас можете ли ме наручити сада да не долазим опет сутра. Не , вама то треба а не мени па изволите поштовати вријеме заказивања.

Окренем се , вратим на посао и наравно изгубим пола дана које нико неће правдати.

Сутрадан укажем се испред истог шалтера и добијем термин за мјесец дана. Цијели процес је трајао 3 минуте које су тачно укалкулисане у термин од 12 – 13.

Освану дан за снимање. Поново узимам вријеме за паузу мислећи да сам наручена и имам своје заказано. Но игре врагова тек започињу.

По трећи пут угледам исти шалтер , но овај пут врате ме спрат ниже. Предаш књижицу и опет чекаш. Онда господа прозову, дају ти да платиш 50 конвертибилних марака и кажу снимање ћете обавити на другој клиници. Онако зачуђени пожурите да стигнете на заказано вријеме али види опет врага. Стигнеш до клинике и љубазног господина са портирнице  који игра игрицу на свом мобилном, упитате гдје тачно да не би лутали се налази кабинет за ЦТ. Он онако мрзовољно јер вјероватно губи ниво који покушава данима прећи  умјесто да вам каже десно , изговара „пратите розе тачке.“

Дођох на одредиште по упутству тачки. У чекаоници море људи. Провучем се између и стигнем до сестре тог одјељења. „ Добар дан, наручена сам у 11 часова“ . Дајте ми књижицу а сви су наручени и нема везе вријеме које вам пише на упуту. Ставља књижицу и негдје по процијени петнаестак таквих је испред моје.

Изволите ову бочицу јер немамо адекватних чаша, са стола у ходнику сипајте си из флаше шест таквих , попијте и бићете прозвани. Погледам оне изгужване флаше од цоца цоле облијепљене фластерима на којима црним словима попут мрака стоје натписи шта је шта. И латим се флаше  и кренем са сипањем. У међувремену од толике текућине наравно човјеку дође потреба потражити ц.

Ц, Ц, Ц..... па све је сем Ц. Са врата вас дочека вал учмалог амонијака који очито никога не брине. Смрад попут напуштених жељезничких станица.  Шоља без поклопца. Папиру ни трага. Сапуна ни за лијека. Празна флаша са натписом „сретство за дезинфекцију.“ Бацим поглед на противпожарни шалтер на зиду и питам се да ли он уопће има функцију јер на овом клиничком „центру“ ништа није у функцији.

Чекаоница постаје кошница и онако успут у пролазу угледам два огромна телевизора цца 50 инча у које гледају пацијенти, ваљда да се забаве док чекају и знате која емисија се приказује? Турске серије. Па се питам од чијих пара се купише ти пријеко потребни телевизори за рад клиничког центра? И зар ништа паметније бар нека едукативна емисија не залужује приказивање сем уплаканих турских сериј?  Ужас.

И у лудилу звукова од којекаквих тема, чангризања, ходања горе доље и бројања тачкица у четири боје прођоше и  четири сата чекања.

Изволите уђите. Попијте још једну бочицу, убризгат ћемо вам контраст у вену и све ће бити готово за пар минута. А налаз ће бити послан вашем љекару опће праксе за седам дана. Изрецитова млада сестра  и одради снимање у року.

Налаз је стигао. Уредно испринтан , али без снимка који би још неко погледао. Е сад ако вам треба снимак за потврду или друго мишљење, спремите се за још један дан проведен у клиничком центру. Опет познати шалтер, попуните захтјев, сиђете на још једно познато мјесто звано благајна и уплатите осам конвертибилних марака. Вратите се назад , предате уплатницу и чекате. И кад год да дођете и шта год да требате ви чекате.... и наравно након три сата дочекате.

И када све дочекате тек тада схватите да немате поима шта сте уствари и чекали. Налаз који вам је тражио специјалиста , испринтан у амбуланти породичне медицине , преснимљен на цд клинике за радиологију коначно у вашим рукама и гледа вас исто тако збуњено као и ви њега. Потрошили сте четири дана излета на клиничком и упознавања неких нових лица којима је једина функција „не бити вам на услузи“ или „од помоћи.“

Ако саберу се четири дана која вам послодавац не рачуна у радно вријеме ,  партиципација од 50 и преснимавање од 8 , плаћени паркинг за сво беспотребно чекање, и сво приуштено задовољство „љубазности“ запосленог особља са државних јасли у којима новац за њихов осмијех издвајају грађани , дође вас много јефтиније да се све завршило на некој приватној адреси. Истина и на тој адреси срест ће се позната лица , јер као стријелци су разбацани зарад „слабе финансијске ситуације“ али спасит ћете се чекања, чекања, чекања...

И да, ја на крају и не знам шта ћу са овим налазом ЦТ-а јер љекар породичне медицине препоручује да ипак одем приватно да консултујем мишљење обзиром да данас никоме није вјеровати за очитање. Чини ми се да за мање новца и среће могло би се добити на бингу него добити дијагнозу и препоруку за лијечење.

Добро дошли у тотално безвлашће тамног вилајета славног велеграда.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.