Да ли смо се уопште упознали са правдом?

Да ли смо се уопште упознали са правдом? Да ли постоји глобални концепт правде?

Mario.Cekić / 17. новембар 2019

Увод

 

Правда је појам са којим се сусрећемо свакодневно, као и са његовим антонимом – неправдом. Ови појмови су они заокупили пажњу бројних мислилаца још од античког доба па све до данас чему у прилог сведоче разна одређења правде односно неправде, којих има у изобиљу. Златно правило каже да пре него што се зађе дубље у проблематику саме теме, у овом случају правде, као и онога шта је заправо праведно, а истовремено и неправде или онога шта је неправедно, треба дати један преглед основних одређења кључних појмова. Међутим, може се поставити питање да ли уопште треба дати одређења правде којих као што је већ поменуто има у изобиљу? Ово питање се природно намеће из разлога што одређивањем правде која у теорији и дефиницијама идилично звучи ствара једну увертиру ка утопији, али да ли човечанство живи утопију? Да ли заправо, прецизније речено, човечанство живи бар приближно тој утопијско-теоријској правди која се спомиње у многобројним њеним одређенима? Чини се ипак, да човечанство по теми правде  више нагиње ка дистопији.

Овде би се требало поћи од реалних ситуација и видети шта је правда заправо у пракси, у свом појавном облику, каква је то свакодневна, истинска правда која окружује човечанство, јер теоријска одређења правде су чини се далека перцепцији обичних људи, јер са њом нису имали додира у реалним животним ситуацијама. Из тог разлога се тек на основу анализе правде у пракси може изнаћи једно реалистично схватање тога шта је правда стварно, а и самим тим се могу увидети могући кораци ка стварању једне теоријске и идиличне правде у стварним животима људи.

У том смислу се најпре ваља размотрити питање, да ли смо се ми као човечанство упознали да правдом, а затим да ли уопште и постоји глобални концепт правде који једнако важи за све људе.

 

Да ли смо се упознали са правдом?

(Да ли постоји глобални концепт правде?)

 

У уводном делу је напоменуто питање које захтева одговор, а то је да ли имамо опште прихваћен концепт правде који би се једнако односио на цело човечанство? Када би се одговорило да немамо, онда би се ту наметнуло наредно питање – како немамо? Зашто немамо? Међутим, одговор је овде сасвим једноставан. Ми имамо правду, читав свет је праведан, али само визуелно, постоји та једна маскирана праведност, али је свет још увек није упознао, није осетио, нити схватио у својој изворности и суштини. Даље следи - али због чега?

Правда, односно одређење тога шта је праведно је ништа друго до човеков производ, а као и сваки производ људског бића он је резултат његовог личног живота, искуства, доживљаја, околности и ситуацијама у којима он живи и са којима се свакодневно сусреће и долази у интеракцију. Не можемо имати јединствен систем праведности који би се односио на становништво целе наше земље, све док моћне групе стварају концепте правде и погледе на праведност и неправедност, у складу и искључиво из својих личних животних перспектива.

Примера ради, председник једне моћне и развијене европске земље, у којој постоје многе животне могућности, као што су могућности за задовољење егзистенцијалних потреба (храна, вода, кров над главом), могућности за рад, и још многе друге,  сматраће да је правда и да је праведно да сви људи буду једнаки пред законом, не узимајући у обзир и у своју перцепцију праведности да би на пример праведно било да сви људи имају довољно пијаће воде, јер је то банално из његове можемо рећи културолошке призме где је пијаћа вода нешто о чему се уопште не расправља, јер тога има на претек. Међутим, да ли то схватање правде има икаквог обзира и осећаја за рецимо становништво Африке? Да ли то схватање праведности је значајно и може важити за становништво Африке?

Па не, не би се рекло, јер каква једнакост пред законом би била праведност, за људе из земље где свакодневно на стотину људи умире због  недовољно пијаће воде и хране. Другим речима, праведност из перспективе африканаца би била да сви људи имају довољоно воде и хране како би преживели.

Дакле, из приложеног можемо видети и претпоставити да се концепт правде не развија и не односи једнако узимајући у обзир све становнике земље, као и њихове потребе.

Што нас води закључку да уколико желимо створити глобални концепт правде који би се подједнако односио на све људе, морамо најпре почети са тим концептом који би се темељио на егзистенцији, па тек када он, не у теорији само, већ у пракси буде остварен у целом свету, можемо стварати нове концепте правде који би укључивали нове потребе, које су изнад егзистенцијалних, попут једнакости пред законом, која је већ споменута.

 

 

Правда и рат

 

Из претходног дела се може уочити да се концепт правде и праведности развија превасходно из личних, друштвених и културних ситуација и околности, без узимања у обзир потребе целог човечанства. Међутим, уколико посматрамо и праведност само у оквиру једне земље, која има своје схватање праведности, можемо се запитати да ли заправо и у њој самој постоји правда. Затим се ту поново можемо питати и претпоставити да не постоји правда ни у једном народу. Наравно, из овога следи поново - како је то сада могуће?

На ово питање можемо одговорити новим питањем, а то је како може постојати правде док постоје ратови? Правда и рат су два појма која искључују један други, јер како може бити праведно да неко изгуби свој живот по било којој цени­?

Праведно је да сваки човек на свету има право на живот, али је рат тај који поништава ово, јер човек који ратује може да изгуби ту своју праведност, односно, живот, а са друге стране за челнике држава које су у рату је све то оправдано, јер тобоже праведно је бранити своју отаджбину својим животом, а са друге стране свесни смо чињенице да иза завесе стравичних ратова неретко је случај да људи губе животе затровани идејом да бране отаджбину, а заправо се на рачун туђих страдања челници држава богате и повећавају своју личну моћ. Па се са правом моземо питати, да ли је то правда?

 

Закључак

 

Наведени случајеви и примери у тексту су само једни од многих у низу проблема који коче стварање концепта правде који би се једнако односио и једнако важио за све људе, али су истовремено и можда ови наведени проблеми тренутно кључни и примарни, чијим решењем би се могло почети са решавањем других проблема.

Сумирањем свега наведеног, можемо закљуцити да у стварности, у пракси не постоји глобални концепт правде који се односи на све људе једнако и неће постојати све док се у самом дефинисању и стварању овог концепта најпре теоријиски, а затим и практично не узму у обзир потребе целог човечанства.

Такође, колико год да се развије и напредује концепт правде, па макар у свим областима друштвеног живота, он поново неће постојати док човечанство не избрише из своје праксе ратове и ратовања, јер не може бити правде и не може бити праведно да неко изгуби живот, а нарочито не када се живот губи зарад остварења интереса неког другог.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.