Дођох, направих, попих кафу!

Скувала сам кафу и сјела на кревет, рјешена да "блогујем", какав израз за писање. Некако ми дјелује к'о ено ме сјела сам мало да "фејзбучим", а звучи баш чудно. Него, да се ја вратим по оно по што сам дошла *испијам срк кафе*.

brankica / 11. април 2019

О, да кафа!

Сваки дан се пробудим и помислим на кафу. Вјероватно к'о и свака друга особа на планети, има нас доста "кафеджија". Отворим очи и прво желим да је скувам, па онда да једем, умјесто да обрнем, јер ни мој гастритис то не воли, али Боже мој. Имам осјећај ако је не попијем кад ми се тражи да ћу пола дана имати мигрену.

Буквално од дјетињства волим кафу, кад је бака, још док је била жива и кувала. Увијек сам тражила и ја да пијем. Не кафу са млијеком или Дивку, што је мама правила, него праву црну без додатака. Бака је увијек знала са стране мало да наспе и мени. Ти дани су за мене били попут раја. Осјећала сам се важном и одраслом, јер су се увијек уз кафу водили неки као битни разговори. Типа, шта ће се касније радити. Бака стави на сто наполитанке или оне олд сцхоол медењаке и сви смо били некако срећни.

Због чега волим кафу?

Мислим да ме у мом животу, једино болест спријечила да не пијем кафу и кад се нисам осјећала добро. Мада и ту сам нашла "рупу" у правилу, па кад се осјећам малаксало и лоше, скувам кафу и кажем како ме она окријепи. Без зезања, не знам да ли је то плацебо ефекат или ко зна шта је, али чим је попијем осјећам се боље. Исто тако кад чујем мамин глас кад сам болесна. То је ваљда тако, не може се описати.

Увијек се зезам са људима, да ко лоше направи кафу да је не цијени, али то је зеза, јер свако прави различито. Рецимо, стручњаци кажу да је кафа најбоља без шећера и да тако једино можемо у потпуности да знамо њен окус. Ето ја пијем са шећером и то једном коцком, а као "кафеджија" сам.

Кафу стварно волим и чини ми се да бих о њој могла написати романе. Тај мир и спокој кад је пијем, окус и мирис, нема цијену. У току дана може све да не ваља, али да ми кафа не ваља, одмах знам да је пропаст свијета. Чак и не претјерујем! Таква сам да је направим ујутру чим прогледам и могу је попити прије спавања. Кафа је дефинитивно изгубила тај осјећај код мене да ме држи будном. То сад веома добро обавља цоца-цола.

Јамес Бонд кафа

Сад се сигурно питате, шта је ово, каква сад Јамес Бонд кафа. Ако сте гледали Јамес Бонд онда знате да је он специфично пио свој мартини и по томе је био познат. Мене је тако једном зезао конобар да и ја тако пијем специфично кафу. Сваки пут кад пијем несс кажем како хоћу врућу и без пјене, промјешану без оне справе за кафу. Тако је и Јамес Бонд пио промјешан мартини, а не мућкан. Нисам сигурна, али знате шта хоћу да кажем хахаха :)

coffee

Мој "проблем" је, да га тако назовем што не волим пјену и онда кад ми у кафићу направе кафу која је пола пјена, пола кафа, будем у фазону: "Шта сам Богу згријешила" хахаха.

Мало о историјату кафе

Постоји неколико претпоставки о почецима кориштења кафе као напитка и све оне у себи садрже, у већој или мањој мјери, елементе легенде. Најпопуларнија је она која каже да је етиопски пастир Калди једнога дана приметио да се његове козе "чудно" понашају након што су се најеле бобица с њему непознатог грма. Како су животиње постале прилично живахне Калди је и сам одлучио пробати плодове. Закључио је да му оне враћају снагу па је своје откриће поделио с коптским свештеницима у оближњем самостану. Свештеници су усвојили навику конзумирања плодова које би најпре намочили у воду и затим појели док би воду у којој су се бобице намакале попили. Кафа је прихваћена међу свештеницима, јер их је одражавала буднима за време дуготрајних молитви. Уз етиопске копте кафу су користили и припадници неких других источноафричких племена и то тако да би плодове јели помешане са животињском масти. Такви оброци одржавали су им снагу приликом дугих пешачења.

(Историјски дио преузет са wикипедије)

Задњи срк

Ево испијам задњи срк кафе и размишљам нешто. Нисам вам рекла коју кафу волим да пијем, а коју никако не волим. Иначе, пијем несс кафу и обожавам је, мало је рећи. Некако највише волим ону голд, нисам баш фан ни оне цлассиц, али може ако нема ништа друго. Парадоксално је, али 3 у 1 ми је очајан. Превише сладак и немам исти осјећај к'о кад је ја сама направим.

Капућина не доживљавам ко кафе и то ми је можда као ужина између праве кафе да попијем. Мада ће ме многи напасти да ни несс није кафа, да је једина права кафа "домаћа". Ето не знам ни сама више, само знам да без кафе не могу. Wхо ис wитх ме?

 

Аутор: Бранкица Смиљанић (Медиа блог 5+)


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.