Факултети као сигурне куће за плагијаторе!

Опростите ми на критици, опростите мојој лудости и “непристојности” што се усуђујем да рационално мислим и сагледавам данашњу ситуацију.

Mario.Cekić / 21. новембар 2019

Некада, пре само једног  века наука и уметност, чини се, биле су јасно разликоване од кича, површности, али и естраде, постојала је једна линија раздвајања правих вредности и оних на другој, не тако славној страни. Поређење науке и естраде у прву руку звучи банално и без икаквог смисла, међутим када се мало завири испод површине, не бих се кладио да нема додира ту. Факултети су постали једна врста државно фининансиране естраде, а професори (част изузетцима) марионете илити личности факултететске, али истовремено и богами политичке естраде.

Некада су се у знатно већој мери ценили и признавали изузетни студенти, студенти који су својим доприносом и радом то заслужили, а данас се поштују, цене, добијају на значају, али и траже као што је професор Јово Бакић негде око 2013. године рекао у једној својој изјави, они који су површни, они који знају да преваре, да смувају, јер су факултети у међувремену претворени у сигурне куће за плагијаторе.

Желите бити професор на Универзитету, желите бити политичар, још боље министар, желите успети у овом суманутом друштву и времену – плагирајте. Од учења још увек нико није видео вајде. То не кажем ја, то нам друштвена стварност приказује, то је наша пракса и свакодневница.

Некада су књиге објављивали књижевници и читале се књиге Андрића, а данас се објављују и читају књиге особа које саме у животу нису прочитале књигу (иако мисле да јесу, али таблоиди не спадају у књиге), а камоли да им је то професија за коју су се школовали.

Можда се једног дана у нашем друштву реше горући егзистенцијални проблеми, можда постанемо богатија и економски успешнија земља, али по питању вредности, науке, образовања, уметности само тонемо и потонућемо, без икакве наде да ће се друштво стабилизовати. И онда се питамо – зашто млади напуштају Србију? - Исто тако се и треба питати – шта сте урадили за те младе људе? Да ли сте им дали радно место у складу са њиховим квалификацијама? Шта сте урадили за науку, колико улажете у науку? И да, умало да заборавим, запитајте се зашто наши генијалци доживе енормни успех и дају изузетан допринос науци и човечанству тек потом одласка у свет где се њихов рад и труд цени, где им се пружа могућност и подршка.

И за крај, опростите ми на критици, опростите мојој лудости и “непристојности” што се усуђујем да рационално мислим и сагледавам данашњу ситуацију.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.