Ида Престер: Феминизам је слобода жене да буде што пожели

Oloshbjelosvjecka / 14. фебруар 2015

Феминистички покрет је једна од прогресивних снага за који вриједи правило да постоји онолико феминизама колико постоји феминиста/киња. Иако је (регионална) мрежа феминисткиња прилично добро увезана, увијек се осјети потреба за простором и временом у оквиру којих би се причало о нама самима, нашим стратешким и акционим плановима али и о проблемима и страховима. Очекивања су превисока. Тако да су феминисткиње препознате као "одговорне" за сва питања која се тичу жена, али и друштвено политичких промјена које су нам пријеко потребне. Јако је интересантно како у таквим тренуцима феминистички покрет постане видљив, дакле у тренуцима када се критикује његово одсуство (оправдано или не).

Феминистички покрет је комплексан јер не постоји "свето писмо". Не постоји ни неки регистар у који се упишете када вам тако дође да се учланите или испишете када вам све досади. Феминисткиња или желите или не желите бити. Врло једноставно! Управо карактеристична неодређеност узрок је несугласица... Ситуације у којима се догоди поларизација покрета, једне су од оних које са свом неугодом носе и потенцијал да неријешена питања доведемо у фокус. Посљедња таква ситуацја десила се као реакција на интервју који је дала Ида Престер - лидерица бенда Лоллобригида. Неке њене изјаве биле су предмет критика, али и покренуле су нека од најбитнијих (интерних) питања у феминистичком покрету на балканским просторима, а то су: на који начин градимо и одржавамо феминистичко пријатељство и солидаришемо се једна с другом, у којој мјери се и саме користимо стеротипима и какву поруку шаљемо јавности, колико смо спремне своје ставове и мишљења изложити компромисима итд. Ово су само неки од разлога да прочитате интервју који слиједи.

Л: Да ли себе сматраш феминисткињом и шта би феминизам представљао за тебе?

Ида: Сматрам. Феминизам је слобода жене да буде што пожели, без да је се обезвријеђује због њених избора, особина и изгледа. То ми је јако битно у свему што радим. Пуно људи, па и жена не сматрају се феминистима/цама и имају негативан став о томе, мислим да је то због криве интерпретације. Феминизам за мене, није рат жена и мушкараца. Већ равномјерни увјети за постизање среће, како год да је жена доживљава.С друге стране, људи већином не виде зашто је феминизам данас потребан. Говорим сад само о западној цивилизацији, о најразвијенијим земљама. Чини им се да жене у нашем подручју имају сва права, исте шансе, да је патријархалност карактеристика “оних других”, трећег свијета, Африке, Азије.. Мислим да то није тако. Физичког насиља и малтретирања жена је невјеројатно пуно и данас! Силовања, злостављања у браку. Свако мало деси се убиство жене од стране њеног партнера. Читамо стално о томе, сустав заштите жена жртава је тужан. Полиција најчешће каже - јебига, док вас не расијече, ми не можемо ништа. Поред тога, жене нису охрабрене тражити своје мјесто на бројним подручјима. Политика, војска, технологија.. Чини ми се да ту улогу не играју институционалне препреке, већ устаљени обичаји. Друштво мора радити на томе да се то промијени.Велика потреба за феминизмом у нашем друштву, како га ја видим, је и у медијима. Мислим да је највећи непријатељ жене данас страховити фашизам љепоте. Модни диктати и магазини учинили су више штете жени од било каквих лошијих увјета на послу. Пале смо на фору козметичког и модног крупног бизниса да морамо једне године изгледати ко Линда Евангелиста, друге ко Андреј Пејић, треће ко Ким Кардасхиан. И то је за жену јако битно.То свакодневно доживљавам у свом послу. Шта ће она на телевизији? И није нека риба. И за мене су то говорили. Зна се како водитељица/пјевачица изгледа - какви су ти бујни деколтеи, ноге ко Бренине, трепавице, увојци.. Никад нисам била у том естетском рангу. Зато моји партнери у емисијама могу бити стари, ружни, дебели, смежурани. Барбари Колар која води Звијезде плешу се прије сваке емисије пинцетом мјери сало око струка, њена мршављења су државне сензације и теме насловница. За то вријеме њен симпатични буцмасти партнер Душко у миру папа, гумби пуцају и нитко му ништа није приговорио. Гледам талијанску телевизију - још трипут гори сеизам, жене су сведене на порно лутку без икакве потребе за микрофоном.То није специфично само за телевизију, то је генерални став у сваком подручју. Данашње тинејџерице су избезумљене очекивањима својих вршњака везаним уз њихов изглед. Поремећаји у прехрани, пластичне операције које родитељи купују својим цурицама од 15 година.. то је данас добар дан. Осим што генерира огромну несигурност и несрећу - ти проклети диктати нам одузимају и драгоцјено вријеме! нисам ја ту никакав изузетак. кад збројим колико сам времена провела код фризера, депилатора, козметичара, у шопинзима, шминкајући се.. Могла сам 3 доктората положит ил основат фирму. Ил научит програмират. И љута сам на себе што сам у заостатку, а опет преслаба сам да кажем е нећу, ја ћу се баш ошишат на кратко, пустит стомачић ил, ко мој колега из емисије, долазити сваки дан на посао у истој мајци. Нјему то не примијећују, ал мени би. Ја на сцени морам бити модна икона, Цане из Партибрејкерса не мора. Нјему је музика довољна.Л: Лоллобригиду ћу памтити као шљокичасти бенд који је заправо кроз поп културу слао политичку поруку. Још 2008. пјевале сте пјесму "Мој дечко је геј", да ли мислиш да је то било субверзивно за то вријеме? Одакле вам уопште таква идеја?

Ида: Лоллобригида није настала као активистички бенд, нит су моји интервјуи програматски. Лолле и ја, ми представљамо увијек само себе. Пјевам о стварима које ми се догађају, и увијек сам искрена у свему, то и је фора тог бенда. Понекад то загребе и политику и друштвену критику, као што и у животу не можеш од тога побјећи. Али то је провучено кроз моју интимну причу, не продајем пароле. Мој дечко је геј је управо таква пјесма - моја приватна ситуација, истинит догадјај. Заљубила сам се у прекрасног Марка, и он у мене, ал никако да “крене”. Скужила сам да је геј, он се томе одупирао. Пјесма је изашла, а он је тек 5 година касније схватио да сам била у праву. И рекао ми - ма како си само знала.. Сад кад сам пробао к_ац, више се никад на п_чку не враћам. А ја се смијем и кажем му - е па тако ни ја :) И дан данас се дружимо и њему је та пјесма једна од најдражих успомена.

Субверзивност је ту као нуспојава а не намјера. То си једноставно теме које нису “пристојне” у музици, ни тада, ни данас. Већина музике данас је чиста превара - фабрициране приче о непостојећим емоцијама. Ја пјевам само о проживљеним.Тада је то било још неуобичајеније. то је било раздобље првих прајдова, кад је кордон мурје чувао стотињак преплашених клинаца с дугиним заставицама. Наступали смо на тим прајдовима јер смо сматрали да је потребно, тад је то стварно било доста, нећу рећ радикално, али необично. Данас на прајд долазе политичари, естрадне звијездице.. То је постао хипстерски евент. И добро да је тако, прајд треба бит фестивал љубави на који родитељи долазе с малом дјецом. Тад је било далеко од тога.

Али тај друштвени проблем ми је одувијек савршено јасан, скоро сви моји најбољи пријатељи су геј и дужност ми је да станем на њихову страну. Не гурам се на мјеста која не разумијем добро, стално нас зову и на неке еколошке акције, антивладине. Одбијам све што ми није кристално јасно шта је идеја и тко стоји иза тога. Нисмо активисти по дифолту.Ради таквог ангажмана сам често добијала по носу.. И губила послове, сигурно и дио публике,  била  сам и неколико пута физички нападнута. Ал мислим да је то цијена коју могу поднијети. Л: Када правите музику, ко је ваша циљана скупина?

Ида: Немамо неку циљану публику. Ти то можда доживљаваш као неку организацију, фирму која ради стратегију, планове, ради извјештаје, маркетиншки таргет.. Не можеш бенд водити на такав начин. Бенд је љубав, није бизнис. Ако га доживљаваш као бизнис - онда је јако лош бизнис, боље је узгајат пилиће. И бит ћеш јако несретан јер те популарност и вољеност баца по оштрим стијенама. Један дан имаш препун концерт, већ одмах сљедећи ти додје 10 људи. Без икакве видљиве логике. Направиш пјесму живота, која је теби јако битна и најбоља, публика је уопће не препознаје, зијева и чека стари хит. Тако да једино како можеш радити с гуштом - ја радим што ми се свиђа, а ако то нетко препозна - супер, част ми је. Не живим од музике и имам луксуз да је све по мом. А кога видим на концертима? Веселе добронамјерне људе свих старосних доби, боја и дезена. Сви су добродошли.Л: На твој недавни интервју појавиле су се бројне реакције. На социјалним мрежама реаговале су "балканске феминисткиње" како их је назвала једна од коментаторки. Какви су твоји коментари на коментаре?

Ида: Дај ми њихов коментар, па да коментирам. Л: Колико сам примјетила, највише бијеса изазвала је ова реченица: "Но исто тако, паметна жена мора знати осјетити колико може извући од мужа, а колико је то неко форсирање феминизма безвезе." О чему се заправо ради?

Ида: О томе да ако желиш искрен и поштен однос с особом коју волиш, мораш знати његове/њене границе. Стрпљења, пажње, романтике, уредности, образовања, концентрације.. Мени је то дефиниција паметног односа. Често пута сам од партнера тражила нешто што он напросто карактерно нема у себи, гањајући неку своју виртуалну слику идеалног мушкарца. То не постоји! Што видиш, то је, не можеш искипарити свог партнера по својем пројекту. требало ми је преко 30 година да то научим. Таке ит ор леаве ит. Неки људи једноставно нису роматични у смислу давања поклона, организирања сурприсе партија и вечера уз свијеће. Ја прва нисам. Зашто то онда “циједити” из њих? ако ти је то јако битно - надји новог/нову. Неком је битно да партнер зна језике и цитира Канта на њемачком и тако шармира родитеље. Тад не тражи уличног фрајера/цу из биртије.Другима је важно да их партнер третира као принцезу, шапуће им стално колико су лијепи и хвали их у друштву. Ја то не волим. Мој муж и ја се у друштву из љубави медјусобно частимо - прасе, долази вамо. Он мене зове Дебела, ја њега Гриња. Лјуди се згражају, ми уживамо.Ја га волим уз све његове мане. Како он из мене не може извући уредност, јер сам одувијек неуредна и шлампава и кућа је вјечито у каосу, тако ја из њега не могу извући да је будан са мном цијеле ноћи док дојим и још цијели дан након тога ради и још да је добре воље и пун живота. Неки мужеви то успијевају и неким женама је таква подршка јако битна, мени није. Инзистирала бих на томе из чистог ината. На то сам мислила. То је за мене форсирање. Не феминизма, то је погрешно одабрана ријеч, већ неких псеудо феминистичких строгих правила о подједнаком терету родитељства.Стварно не знам како изгледа феминистички исправно мајчинство, ал ја се водим према свом инстинкту. За ноћно дојење ми муж не треба, само ми смета да ми пуше за вратом. Није ни иначе неки стрпљив тип, темпераментан је и убрзан. За скроз мале бебе треба јааако пуно стрпљења, често си на граници издржљивости и живаца. А ја сам смирен и рационалан тип. Одлука је била лака - ја остајем већином уз дијете, он ноћу спава, дању ради и поподне и навечер проводи квалитетно вријеме с дјететом. Притом му посао дозвољава да у свако доба кад ја имам пробу, наступ или фризера он улети и причува. Ми тако функционирамо савршено! Скенирала сам мужа, и он мене, и извукли једно из другога управо оно што нам треба, оно у чем највише уживамо, то је тајна сретне везе. Нитко се не осјећа лоше ни искориштено.

Л: Такође, интервју обилује стеротипима, па се ту могу наћи: "дошла мала и зграбила га", "Ми (Хрвати) смо доста резервирани, а они (Срби) се пуно опуштеније забављају", "Она је Хрватица, Ровињежка. Једног дана јој је дошо Србин, зграбио је за косу и довео на Ташмајдан.". Да ли се заиста стереотипи, па чак и насиље (поготово у овој задњој реченици) могу подвести под политичку некоректност? Ида: Насиље?? О боже. Па јел се човјек икада под феминистичком лупом може шалити?? Не пишем докторат, него дајем забаван интервју, пластично кроз зафрканцију описујем ситуацију. Мислиш ли да постоји екшли особа која би ово схватила директно и ишла свог дечка/цуру вући за косу? Ај реци, ја ћу се истог трена ошишат на челаво да ме не вуку, ако ми надјеш иког на свијету ко би то тако схватио!

Ја не знам у каквој средини расту ти којима такве ствари сметају.. Можда нека пустиња? Самостан? Ништа не ваља. Ни да ја зграбим њега, ни да он зграби мене. То се тако каже, људи тако разговарају, педери, лезбе, родитељи, самци, сви. И притом не мисле ни на насиље, ни на силовање, ало! Што је ту лоше и сексистички? Као жена и као феминистица, шокирала ме количина отрова који је просут по мени због оваквих, по мени јако бенигних изјава. Дјевојке су у својим коментарима писале да сам највећи хрватски идиот, да сам будала, да су ми то пост породјајни хормони, менопауза, најгоре стереотипне и шовинистичке изјаве које сам доживила до сад. То није феминизам, то што су написале је срамота за сваку феминистицу, страшно ме погодило. многе феминистице су ми се јавно обратиле након оваквих напада и оградиле од таквог “феминизма”. По мени је то управо примјер због чега људи имају негативан став према феминизму, који доживљавају као крута правила, без могућности зајебанције, љуте жене које вријеђају и бијесне. Поготово кад вријеђају жене, без икакве женске солидарности и охрабрења. Такав “феминизам” сам себи ради медвједју услугу.Феминизам није строга матрица “исправних” поступака и живота коју мораш слиједити у свакој точки и не пропитивати вриједности. Овакав феминизам тих дама је секта која има своје светиње које не дираш, не шалиш се и не изговараш забрањене ријечи. Ја не желим бити дио те приче, мој живот није програм који слиједим према неком приручнику, ја представљам само себе и радим ствари које ми се раде да бих била сретна. У једном трену пункерица и музичарка, у другом мајка, жена, економистица, пријатељица, домаћица. Ја сам све то. Сори ако сам неког разочарала јер је мислио да сам ена ратница. То је мој феминизам - СЛОБОДА.Л: Поства Лоллобригиде се (поново) измијенила. Шта можеш рећи о томе?

Ида: Е сад се требам вратити у нормалан мод.. чекај :) Једноставно - заљубила сам се и преселила. Да не кажем зачарао ме и одвукао за косу ;) У Београду сам и родила, скућили смо се, планирамо остатак живота заједно. Често долазим у Загреб ради посла и да моји старци виде бебу, али већином сам тамо. А бенд је живи организам, треба стално радит на њему, нове пјесме, текстове, аранзмане.. стално се треба залијеват и плијевит. то не могу на даљину :( ствар већином функционира да ја напишем глазбу и текст, а бенд направи аранжман. у том процесу морамо бити сви заједно. сам бенд је схватио да то неће функционирати и да нема друге него да се растанемо, иначе Лолла неће преживјети. Било је доста тужно, постали смо права обитељ тијеком година, али морало се. Петра је остала, а остали чланови су дошли нови, млади дечки које сам упознала у Београду. Жестоки, пункери, бескомпромисни. С њима нема лаганих синтића, електро матрице.. све је уживо, гласно и тврдо. Свиђа ми се :)Л: Да ли планирате посјетити БиХ?Ида: Планирамо, чим нас позову! Нигдје се не гурамо, чекамо позив па да радимо фешту :)Л: За валентиново наступате у Творници? Да ли то значи да вјерујеш и вјерујете (као бенд) у љубав?Ида: Наравно! па ми смо сви мекане бебице, испод те наше тврде и оштре љуштуре..Додјите нам вечерас да се стискамо заједно! И вежите косе да вас не зграбимо :)

Питања припремила: Леила Шепер

 

 

 

за конкурс


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.