Извините, али ја вас не разум(ИЈ)ем …

yelimir / 07. јун 2011
Отварајући фрижидер моја супруга је примијетила у једном његовом ћошку паковање шампињона. Желећи да предухитри њихово кварење, та вриједна Македонка је за час спремила пиззу и позвала мене и моју ћерку на ручак. Пошто сам и сам хтио да допринесем лијепом заједничком обједу, отишао сам и у радњи преко пута купио наш омиљени сок од марелице, брескве и јабуке. Док смо уживали у јелу, читао сам састојке овог сока написане на неколико различитих језика. И по ко зна који пут сам се чудио над језицима бивше Југославије, који се након њеног распада и службено третирају као различити језици те захтијевају превођење. Ево садржаја текста са овог сока на следећим језицима:
ХР / БИХ РС / ЦГ Воћни нектар од марелице, брескве и јабуке… Мутан воћни нектар од кајсије, брескве и јабуке … произведен од концетриране каше произведен од концетрисане каше и сока са сладилима. и сока са заслађивачима. Смањене енергетске вриједности: Смањене енергетске вредности: Протрести прије употребе. Промућкати пре употребе. Чувати на хладном и сухом… Чувати на хладном и сувом… … у хладњаку. … у фрижидеру. Увозник за БиХ Увозник за РС Није ми требало пуно времена па да се подсјетим чувене сарајевске хумористичке серије „Топ листа надреалиста“ предвођене Ненадом Јанковићем (Неле Карајлић), Мирком Срдићем (Елвис Куртовић), Бранком Ђурићем и Зенитом Ђозићем. Серија се бавила друштвеном и политичком сатиром, а у овом контексту је посебно занимљива епизода „Отворено о језику“ која се на оутубе.цом налази у веома лошем формату, али новије генерације ипак могу разазнати о чему се ради уколико погледају овај доле видео. Надам се да им рацио није толико ослабљен данашњим популарним шпанским сапуницама. Додане овој аудиовизуелној критици људске глупости на нашим подручјима, ријечи познатог лингвисте Милана Шипке још боље освјетљавају овај проблем и објашњавају свима онима који се трсе како данас причају својим властитим и правим језиком за разлику од ранијег туђег, наметнутог и свачијег. Све су те варијанте (српскохрватског језика) суштински функционисале као стандарднојезички изрази појединих социокултурних средина, односно република у тадашњој СФР Југославији, од који ниједна није била потпуно једнонационална, а Босна и Херцеговина је била чак изразито вишенационална заједница. Тада су наиме припадници наших једнојезичких нација живјели измијешани на већем дијелу територије, дакле једни са другима, тако да је било природно да имају и један, заједнички стандардни језик, поготово што се формирању таквога језика тежило током претходна два стољећа. Под утицајем нелингвистичких фактора, прије свега националнополитичких, који су довели до распада укупног заједништва Муслимана (данас Бошњака), Хрвата и Срба с Црногорцима, ти народи данас не живе више једни с другима него једни поред других, па су умјесто варијаната као стандарднојезичких израза социокултурних средина, формирани посебни стандардни језици: хрватски, српски и босански…. Па су тиме норме, иако у високом проценту подударне, потпуно одвојене за сваку националну заједницу посебно, без обзира на то живе ли њихови припадници у својој националној држави или као мањина у другим националним државама…. То је, можда, досад и најубједљивији доказ о утицају друштвено-политичких збивања на језик, односно о друштвеном карактеру самог језика. Какве су друштвене и политичке прилике, такав је и стандардни језик. При свему томе карактеристичан је податак да су разлике између, рецимо, британске и америчке варијанте стандардног енглеског језика веће него разлике између наших дојучерашњих варијаната, па ипак су умјесто наших варијаната формирани посебни национални стандардни језици под посебним именима: хрватски, српски, босански. У свијету, како показују наведени примјери варијантно разуђених национално нехомогених језика: њемачког, енглеског, шпанског, португалског и др., не постоји правило да сваки народ или свака нација мора имати свој посебан стандардни језик, који се обавезно мора звати по имену нације која њиме служи. Наш случај је у том погледу изузетак, што је опет одраз наших специфичних друштвено-политичких прилика, у којима је, као нигдје другдје у свијету, језик, уз заставу, грб и химну, постао неизоставни национални и државни симбол. (Милан Шипка, Култура говора, Нови Сад: Прометеј, 2008, стр. 57-58). И сад, нека неко опет постави питање зашто све више младих Срба, Босанаца, Хрвата, Црнаца, Гораца и осталих пишу енглеским језиком своје постове на фацебооку? хттп://духовнамисао.ордпресс.цом/

Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.