Кратка хорор прича

Не гледам Парове, Задругу, Великог Брата, Малдиве, али гледам Народну скуптшину Републике Српске.

bimbo15 / 19. јул 2019

Државни парламент или у нашем случају Народна скупштина је највећи и најважнији орган у савременој демократији. Ту се доносе закони, ту се расправља о најбитнијим стварима у једноме друштву, ту се прича са уважавањем са достојанством, ту се воде аргументоване расправе. Ту сједе људи изабрани из народа да представљају народ. Најугледнији, најспособнији, најпаментији, најкомпетабилнији. Када уђете у парламент било гдје у свијету требате се односити према тој установи са поштовањем. Добро а сада да се из свијета вратимо у Републику Српску. Да се из ових демократија вратимо на домаћи терен и да се вратимо на наш ријалити програм.

Јуче је одржана најважнија сједница у досадашњем сазиву Скупштине. Расправљало се о виталноме националном интересу или виталноме републичком интересу или виталноме сраначкоме интересу. Не знам, не знају ни они у скупштини јер су користили мало један израз мало други, мало трећи, да би председница рекла ма боли мене брига за мост и шта је то ја нећу да буде прегласавања. Значи расправљало се о нечему што вјероватно нећемо сазнати шта је. Али како се расрпављало? Тако да сам свако 3 минуте доживљавао трансфере блама. Замислите пословник који нема дефиницију за члана предсједништва и пошто нема дефиницију он му не подлеже. Он је изнад њега. Излази за говорницу када хоће, прича колико хоће, прича шта хоће. Назива посланике кретенима, глупацима, пропалицама, вријеђа мајку двоје дјеце, ниподаштава доктора економских наука редовног професора како лоше учи студенте, одступа од тачке дневног реда и тако даље и тако даље. И посланици опозиције су кршили пословник али су предсјеник Народне скупштине и његови потпредсједници уредно контолисали то, прекидали их, одузимали ријеч, давали опомене. А онда изађе велики баја за говорницу и тајац. Брука и срамота. Јад и чемер. И реченица која нас све добро забринути се могла чути из уста великог баје, можете ви (опозиција) бити у праву али смо ми већина. Не треба трошити ријечи на посланике владајуће већине сви знамо да су они само руке за гласање да нису ту да би размишљали или шта причали, што је још тужније. Тако је усвојен интерес јуче са двије трећине иако се о њему најмање причало и дискутовало. Али је интерес усвојен.

Каже се да увијек може горе али искрено сумњам да може. Народна скупштина је јуче изгубила и задњу трунку угледа коју је имала. То је по личноме мишљењу била задња институција Републике Српске која није потпуно обесмишљена и осрамоћена, али ни она није могла избјећи своје потонуће. Тужно. Толико је крви проливено за те институције а сада их нека багра уништава, Тужно.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.