Милорад Додик као Цхуцк Норрис: Побиједио самог себе

Aldi Halilović / 16. мај 2011

Више се очекивало од српског Цхуцк Норриса, предсједника Републике Српске Милорада Додика у измишљеној афери „Референдум“. Бошњачка јавност се уплашила још једног напада на државу, хрватска се понадала да би то могао бити „повијесни“ тренутак за отварање озбиљне приче о реорганизацији државе, док је у овој причи најинтересантнија реакција Срба који су остали индиферентни, потпуно летаргични, а може се рећи и забринути најавама неких нових санкција.

Рачунајући да је „бољи ентитет“, који у задње четири године потрошио осам буџета (кредити ММФ-а и Свјетске банке, као и продаја Телекома), пред економско-социјалним колапсом, оваква реакција и не чуди. Наиме, иако великим дијелом бирачи у РС-у подржавају свог Цхуцк Норриса, због њега нису спремни ући у конфликт са цијелим свијетом, осим Русије, и ризиковати и оно мало што данас имају.

Када је у питању понашање Додикових најближих страначких колега, једино су СНСД-ов мегафон Рајко Васић и Игор Радојчић, који је предсједавао спорном сједницом Народне скупштине РС, подржали свог страначког и „републичког“ шефа, док су се Никола Шпирић и Небојша Радмановић држали по страни са причом о државним институцијама, заједно са осталим „угледним“ СНСД-овцима.

Вјеровали или не, али Додика је из проблема морао вадити Емил Влајки, који је међународној заједници требао пренијети Додикову помирујућу поруку: „Неће бити референдума, ако ви изговорите само једну реченицу.“, али с обзиром да Влајкија нико не држи за озбиљно, Додик је дан послије лично морао странцима поручити: „Мало смо погријешили, нема референдума.“

Уз велике напоре Мирослава Лајчака, Додик је у посљедњи тренутак успио убиједити званичнике ЕУ да му овај пут опросте, иако је асхингтон већ одлучио – ово је крај Додикове каријере и крај напада на цјеловитост БиХ. Охрабрен оваквом поруком, Валентин Инзко се вратио из асхингтона, али је посјета Цатхерине Асхтон у посљедњи трен спасила Додика. Многи, долазак Асхтонове у Бањалуку, тумаче као великом грешком ЕУ, али шта је резултат те посјете?

 

Прво; Додик је, на његову жалост, питање референдума подигао на ниво ЕУ – нити један нови референдум, тј. најава истог неће проћи мимо Асхтонове, која је на неки начин гарант да референдума неће бити.

Друго; Својим потезима Додик је ојачао Инзкову позицију у асхингтону. Захваљујући Додику, од сада Инзко има „црвени телефон“ са асхингтоном, који само чека да Лајчак и други ЕУ званичници направе нови трули компромис.

Треће; Додик је вратио асхингтон у игру и поново потврдио да Европљани немају нити петље, нити знања да ријеше проблем Балкана.

Четврто; Случајно или намјерно, одговио је затварање ОХР-а на неодређено вријеме, што је и био циљ америчке дипломатије и дијела земаља у Вијећу за имплементацију мира.

Пето; Својим повлачењем, Додик је показао слабост и страх који му бирачи неће заборавити. С друге стране, након експресног повлачења референдума Додика више нико из неће узимати за озбиљно, па ни Инзко.

Шесто; Повлачењем референдума и инсистирању на реформи Суда и Тужилаштва БиХ, само је убрзао реформе правног система који се већ спремао по ЕУ узусима, што значи веће овласти централног судства, мање политичког уплитања, увођење Врховног суда БиХ и регионално-правну хармонизацију којом би се спријечили случајеви Дивјак, Пурда, Ганић исл.

Парадоксално, али испаде да је Додик на крају приче о референдуму највећу услугу направио свом највећем непријатељу Златку Лагумџији. Пребацујући фокус кризе из Сарајева, на Бања Луку, само је учврстио Лагумџијину власт у Федерацији и додатно ослабио свог партнера Човића, коме сада не пада на памет да крене у било какве авантуре дестабилизације Федерације.

У покушајима да од Тихића, Лагумџије, па на крају и Инзка направи Хариса Силајџића, непријатеља Срба и „Српске“, Додик је дошао у ситуацију да је сам од себе направио Силајџића. Тако је и српска везија Цхуцк Норриса успјела оно што само „оригинал“ може - Побиједити самог себе.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.