На врелима југославенског социјализма

ibrahimrizvanovic / 30. мај 2011

Врло често су ме другови, колеге и познаници, познавајући мој друштвени активизам, пропиткивали о другу Титу, доживотном предсједнику, лидеру, Јосипу Брозу Титу, затим о тековинама бившег режима, да ли га сматрам тоталитарним или идеалним, да ли је комунизам утопија и какве све то везе има са данашњим СДП-ом БиХ, и зашто се јежим на обиљежавање одређених датума и обљетница из „претходног система“. Било им је чудно зашто ја, како они веле, заклети комуниста не носим, нпр. у свакој могућој пригоди, партизанске капе, мајице са ликом и натписима о Титу, бившој држави, значке, шалицу за кафу и другу иконографију.

А ја, сваког од њих, упитам, зашто они то чине или се грозе ако то неко други чини. Ваљда смо у демократској држави, слободној, сувереној, гдје су загарантирана људска права и слободе. Тада добивам опречне одговоре. Једни ми кажу да, према некој њиховој „ваги“, нисам прави комуниста, јер не подржавам лик и дјело друга Тита, да сам „лажњак“, како вели један мој партијски друг, док други тврде да сам итекако „заљубљеник“ друга Тита, само онај перфидни, тихи, суставни. Које опсервације!

Истина је негдје на средини, ал' је питање шта је средина. Средина је, нажалост, непозната обичним смртницима, само теорија, те је као таква недостижна. Оно што нам остаје јесте вјечито настојање да је откријемо, да се приближимо. Никада нећу слијепо прихватити идеализирање личности, лика, дјела обичног смртника, јер је обичан смртник, и ништа више. Цијенит ћу га, према старој мудрости, по његовим дјелима, а не ријечима. Зато Јосипа Броза Тита, доживотног предсједника бивше Југославије, каризму, лидера цијеним искључиво по његовим дјелима. За мене, главни и највећи резултат његова дјеловања јесте да ја живим у својој домовини, неовисној, сувереној Босни и Херцеговини, заједници свих добрих људи који желе добро себи и другима. Највећи резултат дјеловања „друга“ Тита, иако то никада неће признати данашњи „душебрижници“, јесте садашња неовисна и суверена Босна и Херцеговина, у своме ЗАВНОБиХ-ском трокуту. И ту моја прича и став о „другу“ Титу престају. Све друго само је одраз и сплет околности настали дјеловањем, још тада, сила које су жељеле и радиле на томе да нестане један народ, једна република, касније једна држава. Зато кажем, да „скидам капу“, Јосипу Брозу Титу, а не Комунистичкој партији Југославије.

А моје другове, колеге и познанике чудило је и то да никада, након агресије на БиХ, нисам посјетио Кумровец, родно мјесто Јосипа Броза Тита, јер да би био комунист, то те не смије заобићи, као ни посјета Кући цвијећа у Београду. Кућу цвијећа посјетио сам прије три године, одајући пошту и признање искључиво Јосипу Брозу Титу, одређену захвалу за све што је учинио за мене и мој народ. Кумровец сам, стјецам околности, посјетио прије три дана (28.05.2011.), поводом „Дана младости“ и, у извјесном смислу, доживио велико разочарење. Морам признати да сам у Кумровец отишао, због неких особа, а не из „комунистичке“ потребе и обвезе.

Лик и дјело Јосипа Броза Тита „стиснуто“ је у његову родну кућу, и ништа више, ниједан други објект, не говори о свјетској повијесној личности. Знам да су у „прошлом систему“ ствари биле битно другачије, али оно што је урађено сада у Кумровцу је „филтрирање повијести“. Мени се не треба посебно говорити нити показивати како и гдје је Тито рођен, гдје је проводио прве дане свога живота, начинио прве кораке и сл., ја желим видјети, у његовом родном мјесту, потврду од његових сусједа, да је био и остао једна од најутјецајнијих личности у повијести људскога рода. Нема његових дјела, књига, фотографија које говоре о животу, дјелу, улози у креирању свјетске повијести овог великог Кумровчанина. Многи ће рећи да је доста тога изложено, постало ексклузива Београда, међутим, то се не смије дозволити. Тито долази из хрватског Загорја, удахнуо је чист и свјеж зрак, направио прве кораке и зарадио модрице на путу на којему је, као и свака велика личност, највише радио за нас, а не за себе.

Пар ђинђулаша, што продају значке, шалице за кафу и мајице са натписом и ликом друга Тита, те старе, обајатиле и раскупусане књиге из приватних библиотека говоре да је Јосип Броз Тито, од заклетог комунисте, постао главни капиталистички мамац за зараду на подручју Балкана, али и шире. Није ни сањао да ће се капиталистички буџети пунити на рачун њега, његова имена, лика, али никако, што је и најболније, на рачун његова дјела. Јер његово дјело не одговара капиталистима, а капитализам је познат по томе што исисава само оно што му годи, од чега има користи.

Морам споменути, и да позната кумровачка политичка школа није уврштена у обилазак, приликом посјета, што довољно говори какав су став имале претходне власти Републике Хрватске, али и садашње о лику и дјелу Јосипа Броза Тита. Изгледа да многи не желе, или не смију, можда их је и срамота признати да су управо они начинили прве „политичке“ кораке у овом мјесту, научили бити политичарима. Још један од апсурда је да су управо у кумровачкој политичкој школи креирани мозгови, који су разбили бившу Југославију и покушали добити „нешто више“. На срећу, само су покушали, али нису успјели, јер је у тој истој школи креирана протутежа националистичкој и шовинистичкој идеологији!

За крај, морам рећи да не смијемо живјети у прошлости, као ни бити заслијепљени будућношћу, јер нам обоје замагљује садашњост и не видимо гдје ходамо.

Објављено на: хттп://ибрахимризвановиц.ордпресс.цом/


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.