Наталитет, економија и жена

Како наталитет пада, землје ће због развоја бити приморане да се прилагоде или да заостају.

BODZA / 20. новембар 2019

Да би се из генерације у генерацију осигурала стабилност популације једног друштва потребно је најмање двоје дјеце по жени. 60-их година двадесетог вијека стопа наталитета у свијету је била пет живорођене дјеце по жени; а са 2017. годином она је пала на 2,43 дјетета по жени, што је близу, претходно реченог критичног прага, од двоје дјеце по жени.

Раст становништва је од виталног значаја за свјетску (или државну) економију. То значи, да више радника гради више кућа и производи више роба, више потрошача купује више ствари и подстиче више иновација, а више грађана дају више пореза и привлачи више трговине. Према процјенама Уједињених нација, очекује се да ће свијет до 2100. године добити још 3 милијарде лјуди, што ће вјероватно бити максимум. Ипак, пад стопе наталитета и старење становништва ће бити велики проблеми које ће се осјећати више на неким местима (државама, народима) у односу на друга. Иако је у 2017. години глобална (свјетска) просјечна стопа наталитета (2,4) и далје изнад стопе репродукције (технички гледано је 2,1 дјетета по жени), отприлике у половини од свих земалја она је већ пала испод стопе репродукције, што је значајан раст (пада наталитета) у поређењу са 1-ом земљом од 20 земалја како је било прије, само, пола вијека.

Динамика становништва не мора бити судбоносна за економију. Студија, коју је прошле године направила Организација за економску сарадњу и развој, је показала да је за већину главних економија у периоду од 2000. до 2017. просјечни раст продуктивности (у односу на човјека) био важнији покретач раста бруто домаћег производа од раста становништва или промјене стопе запослености. То, ипак, током времена неће бити одрживо (вјероватно због аутоматизације и роботизације друштва) јер, према студији ОЕЦД-а, релативни допринос раста продуктивности развоју за већину земалја (развијених) временом опада. У неким другим землјама (неразвијеним) превисока наталитет, због већих трошкова (потрошње), може бити покретач раста БДП-а (нпр. случај Кине и Индије у претходном периоду).

У САД-у и дијеловима западне Европе, који традиционално привлаче мигранте, низак наталитет се може надокнадити ублажавање имиграционе политике. Друге државе могу задржати или чак увести још драстичније имиграционе мјере. У том случају њихова најприхватлјивија опција за одговарајућу популациону политику ставлја велики терет на жене, на које ће се ослањати не само кроз рађање деце, већ и са њима попуњавати све веће празнине у радној снази.

Покушаји држава да управлјају растом становништва (наталитетом) није ништа ново. Популациону политику чине непосредне и посредне мјере и акције које спроводи држава у цилју утицаја на број становника, кретање становништва (природно и миграционо), његову структуру и просторну дистрибуцију. Већ смо и раније били свједоци популационих мјера које су нудиле скандинавске землје кроз стимулационо плаћање родителјског одсуства или Кинеску недавно укинуту политику једног дјетета. Свака од ових мјера је била релативно ефикасна у постизању захтијеваног цилја. Код многих других држава се увлачи осећај хитности, па чак и очаја у потрази за начинима рјешавања постојећих негативних популационих трендови.

Жена је, у некој друштвеној заједници, један од основних фактора популационе политике. Она кроз биолошке, друштвене и економске параметре има најзначајнију улогу у репродукцији и раст наталитета становништва Биолошки жене су ограничени фертилитетом (неплодност, медицинске могућности вјештачке оплодње, репродуктивни период живота и др.), друштвени статусом жене (образовање, родна равноправност и др.) и економски могућностима егзистенције ње и породице - дјеце (у неразвијеним - сиромашним срединама дјеца су произвођачи, док у развијеним - богатим дјеца су потрошачи, стимулација порођаја, породиљско одсуство, дјечији доплатак и др.). 

За четири землје (Француска, Кина, Саудијска Арабија и Нигерија), које су у неким популационим и економским аспектима биле другачије и представљале су одређене карактеристичне групе, у тексту су приказане ове демографске и економске промјене (када је у питању фактор жене). 

Дакле, глобално (свјетски) гледано жене имају просјечно 2,4 живорођена дјетета. Појединачно појединачно Француска има 1,9, Кина 1,7, Саудијска Арабија 2,4 и Нигерија 5,5 живорођене дјеце по жени. 
Просјечно учешће жена у радној снази у свијету је 53%. Појединачно Француска има 68 %, Кина 72%, Саудијска Арабија 24% и Нигерија 52% жена у радној снази у доби од 15 до 64 године. 
Зараде жена у већини земалја свијета су мање од двије трећине мушкараца. Појединачно зараде жена као удио зарада мушкараца је 70% за Француску је, 60% за Кину, 24% за Саудијску Арабију и 62% за Нигерију.
Већина жена је писмена, али је у неким землјама писменост жена и мања од 50%. Стопа писмености за жене старије од 15 година појединачно је 98% за Француску, 92% за Кину, 92% Саудијску Арабију и 42% за Нигерију.

У Француској су жене добиле бирачко право тек 1945., и након тога су брзо стекле сва права и статус. Сада са примањима су близу паритета мушкарцима и у просјеку су високо образоване. То је дијелом и због разних социјалних давања, као што је свакодневна брига о дјеце од стране државе, кроз установе зове јаслице, које прихватају бебе у доби од 3 мјесеца.

У Кини су ограничења величине породице и култура жене која ради, задњих десетљећа, довели до наглог пада стопе наталитета. Недавна репресија над полном дискриминацијом забрањује послодавцима да питају жене о њиховом брачном статусу или статусу материнства, што је, како популација стари, корак за задржавање жена на радном мјесту.

У Саудијској Арабији, културно ограниченом кралјевству богатом нафтом, жене имају стопа учешћа у радној снази међу најнижим на свијету, тако да оне имају и малу економску моћ. Како је землја постајала богатија, са тенденцијом повећања животног вијека и смањења величине породице, стопа наталитета је пала скоро на стопу репродукције.

Нигерија, и њене субсахарске сусједне државе, ће у наредним деценијама, са својом високом стопом наталитета, допринијети већем нето повећању свјетске популације. Исхрана, образовање и запошлјавање овог све већег броја становништва биће тешки. Закон о родној равноправности и једнаким могућностима од његовог увеђења 2010. године у нигеријскт сенат до данас је стопиран.

Дакле, за демографске проблеме неког друштва постоје три рјешења: жена, жена и само жена. Државе и народи, који имају, нарочито, изражен проблем наталитета (међу њима и наши) и који, чак, води до њиховог потпуног нестајања, можда, једину шансу имају у повратку у матријархат. Али, ми имамо Брнабићку, Цвијановићку, Мајкићку и многе друге жене? Да, имамо их, али њих мушкарци бирају, вјероватно с неким посебним разлогом.

Извор података: Блоомберг_Бусинессwеек


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.