(НЕ)ХУМАНОСТ НА ДЈЕЛУ – Ко је одговоран?

Написали Ведрана Вујовић и Менсур Сеферовић. Чланак је настао као резултат међустраначке сарадње Института за напредно лидерство у политици (АЛПИ).

VedranaV / 16. новембар 2019

Мигрантска криза у Босни и Херцеговини, посматрајући регионални и свјетски контекст, траје много краће него у другим дијеловима Европе и свијета, али нажалост, у БиХ расте таквом брзином да је могуће да пређе у хуманитарну кризу – да не кажемо катастрофу.

Прилив миграната са истока у Босну и Херцеговину медијску пажњу је почео добивати почетком 2018. године, периоду уочи кампање за Опће изборе који су се одржали 7. октобра 2018. године. Занимљво је да су се политички субјекти тада, у том предизборном пероду, бавили сами собом и својим политичким опонентима, а врло мало социјалним, економским и међународним политикама, па самим тим и мигрантском кризом. Је ли разлог тога што мигранти са истока нису регистровани бирачи у БиХ?

Данас, годину дана након одржаних Опћих избора, имамо формиран нови сазив Предсједнишва БиХ,  Владу Републике Српске, неколико кантоналних Влада, али немамо нови сазив Вијећа министара ни Владе Федерације БиХ. Док одговорност за неформирање власти не сноси нико, мигранти – који су највећим бројем смјештени у Унско-Санском кантону – постали су предмет те исте политике неодговорности.

Почетком јуна 2019. године, да би се склонили са улица и јавних паркова у граду Бихаћу, мигранти бивају пребачени у импровизовани прихватни камп Вучјак. Изван града, у дивљини постављени су шатори без воденог чвора, у којем се на дневној основи доноси храна и питка вода. Када су невладине и међународне организације које дјелују у БиХ и активно сарађују са мигрантима дигле глас против овог нехуманог чина збрињавања, власти – нарочито оне вишег нивоа, оправдавале су се да је то само привремено рјешење.

Данас, у новембру  2019. године, на вапај миграната из Вучјака огласила се Европска унија. Путем многих медијских канала стигла је ургенција властима у БиХ да се хитно пронађу начини и капацетети којим би се обуставио нехумани однос према мигрантима, односно омогућити смјештај у којем ће достојанствено провести наступајућу зиму и хладноћу.

Колико смо, заправо, медијски (не)писмено становништво говори однос према домаћим, локалним медијима. Информације о мигрансткој кризи те стању у прихватним центрима и камповима свакодневно можемо читати и чути на локалним медијима, али ипак највише вјерујемо када нам неко из инситутиција више истанце, попут ЕУ, укаже на проблем.

Након бројних локалних медија који су упућивали на проблеме кампа Вучјак, те реаговања ЕУ, британски ББЦ је дошао на лице мјеста те објавио репортажу под називом: „У босанском кампу 'ноћне море' за мигранте који покушавају ући у ЕУ“.

Да би се увјерили у услове са којима се мигранти сусрећу у Вучјаку посјетили смо овај камп и један дан провели са мигрантима и волонтерима Црвеног крижа ФБИХ. Стање које смо затекли је забрињавајуће, али на фотографијама у наставку се можете увјерити сами:

Kamp Vučjak

У разговору са мигрантима смо се увјерили у услове са којима се сусрећу, једино што траже јесте вода, струја и интернет да имају комуникацију са породицом.  У једном тренутку смо их затекли у импровизитраној кухињи, јер како су нас обавијестили желе да кухају традиционални крух за оброке у Вучјаку. Изненађени смо били како су задовољни са условима у Вучјаку  и односу волонтера према њима, на сљедећим сликама погледајте импровизирану кухињу...

Improvizovana kuhinja u kampu Vučjak

Након оваквих слика које сада гледате ви, а које су видјели и милиони људи широм свијета, и након личних изјава миграната смјештених у Вучјаку, можемо закључити само једно: срећу чине ситнице. Контакт са породицом, топли оброк и склониште је оно што је њима потребно; наша свакодневница и ствари које су нама ситнице, њима су, тренутно, живот.

Стога, умјесто хуманитарне кризе и могуће хуманитарне катастрофе како предвиђају свјетски, вријеме је почети вјеровати локалним медијима; и да власти раде на томе да према мигрантима буду одговорни као што су одговорни према функцијама и омогуће оно што им је најпотребније – а то је хуманост и достојанство.

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.