О КЕМИКАЛИЈАМА, ФЕКАЛИЈАМА И СВЕМУ ПО НЕШТО

Док умјетник одлази у небо медј Сунце,Звијезде, Метеоре, спознајем тужни зборе да црви смо у тмини релативни блатне земаљске коре

BAF / 11. децембар 2019

Будим се први дан након додјеле Ноблеса истакнутом слободоумном и естеторујном јумејтнику. У галви ми се мота Крлежина пјесма «Над отвореним гробом» која даље иде,  «тужни зборе сузе ме данас преку и као лапис горе, и као наводи да провидност мудра позвала је нашег талента медј сунце,звијезде метеоре.  Онда схватим да хакање са Хандкеом није потребно јер је ово далеко дубље питање . У глави ми се мота пјесам, али као што Меша каже, постоји страх од празног папира који се састоји у спознаји себе.

Страх ме од самх помисли, као нор. «»Крај књижевности» или « Апсулутна слобода као неслобода» погрешног разумјевања мене од стране онох који  ће ме погрешно разумјети. Ипак одлучујем да напишем пјесму иако је нисам у потпуности дотјетрао а послије образложим.

Посвећено слободи умјетника и естретици умјетноси

 

Док лауреат уздиже се у небо

на тијелима мрвих

Буди ме из сна потреба да пишким

Ни Шекспиров краљ Лир

који говори о моћи новца

није имао моћ да ме остави у сну

Устајем из кревета

вадим краља из гаћа

и размишљам о научној и умјетничкој естетици

док кемикалије помјешане са водом

некако угодно излазе из мене

Ова моја спознаја

може се речи научна

није мучна

додијелит ће ми академска звања

и вратити срећу

Јер, из рата ме не буде више ратне трауме

логори, пиштољ на сљепочници

него ме буде

Мој краљ и моје академско образовање

о кемикалијама и фекалијама

 

Покварени људи могу мислити да је говорим о онима који чине поновни злочин над онима над којима је већ једном злочин учињен. Можда ће ми замјерит што се бавим суштином зла па ће ме повезати са неком Академијом и знањем. У тој слободи мишљења свашта се може десити. А ја као и свака жртва којој причају о неким правима и тако неким  слободоумним и естетски литерарним стварима у то се не разумијем. Зато читам и крај пјесме Крлеже, ако ме сјећање не вара, јер моја је библиотека више пут горила, која записује. „ Спознајмо тужни зборе/да црви сом у тмини релативно блатне земаљске коре.“


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.