ОД ИНСАНА ДО ХАЈВАНА

Такви смо некакви и још свакакви, обично падамо на глупостима.

Kole ovakva Kole onakva / 11. фебруар 2019

У нашу чаршију увијек "залута" неки радознали путник. Разгледа све око себе, завирује у улице, радњице, једе, пије воде са уличне чесме... Ради све оно што и други путници, намјерници и пролазници. Зачарани историјом ове земље, окрећу се око себе, убјеђени када су кретали на пут да стижу у неку ратну зону сличну Вијетнаму 70-тих година. Радознали су другачији, они обично питају за нешто што су чули онако случајно па им није јасно. Онда се изненаде, какви смо ми то људи? 
Весели и тужни, измучени и сретни, способни да лијемо крв и сузе, да се свађамо и помажемо једни другима, а да се не измиримо прије тога. Спремни да спалимо све до темеља и устанемо из властитог пепела, да пјевамо када би свако нормалан плакао и да шутимо. Бескрајно дуго шутимо, без обзира што би имали шта рећи. Некад су нам за све неки други криви , а некад када је кривац видљив ми окрећемо главу и гурнемо руку у джеп дубље, да не упиремо прстом. 
Такви смо некакви и још свакакви, обично падамо на глупостима. Ноге ломимо на најситнијим каменчићима на путу.
Све је то видљиво голим оком, онога ко нас само једном погледа. Тако лако уочљиво и тако тешко објашњиво.
У ријечнику било каквих појмова нећете наћи ништа што нас описује боље од само двије ријечи, инсана и хајвана.
Турцизми са јасним значењем за сваку. Инсан – Човјек и Хајван – Животиња.
И тако вјековима. С тим двјема ријечима, којим старији дијеле архаичне епитете свакоме, једном просјечном посјетиоцу се све помјеша у глави. 
Нама је једино то увијек било јасно!
Јасно да од хајвана никад инсана, и да један инсан може постати такав хајван да га нико и никада неће моћи опјевати. Са друге стране један хајван по рођењу у животињском облику, може посједовати више племенитости од једног инсана рођеног у људском облику. Само облику.
Не постоји нити један трик којим ово што сви знамо, ми рођени на брдовитом Балкану можемо објаснити неком странцу.
Најдаље смо стигли са појашњењем значења појма марифетлук, што су поједини амбасадори са поносом истицали при завршетку својих мандата у нашој земљи.
Они поносни на оно што су научили, а ми ни да се постидимо на изведену показну вјежбу. 
Преостаје нам само да на сликовитим примјерима објашњавамо разлику између инсана и хајвана, док радознали путник клима главом пуних уста ћевапа. И што је најгоре слуша вас, без обзира што би му мозак требао бити окупиран савршенством окуса онога што жваће. 
Одрастала сам окружена хајванима разним. Срећом, већином оних у животињском облику. Стари је био ветеринар, а раја су га звала хајван доктор. И вјеровали су му више него свим специјалистима свијета, чак и за своје бољке. По некој логици тада само њима знаној, објашњавали су ми да је боље да те лијечи ветеринар него цијели конзилиј на некој клиници. Причали су то још давних година док су клинике имале толико љекара да саставе конзилиј. 
Ветеринар када прегледа коња, краву, пса, овцу не може телалити 45 минута са госпођом кравом. Када је први пут осјетила симптоме, а јел је жига лијево ипод плећке тупим или оштрим болом, шта је у породичној историји болести и тако унедоглед. Хајван доктор мора све сам. Да дијагностицира и препише терапију и излијечи. Ово задње поготово, јер може заплатити главом ако нешто крене по злу и госпођа крава оде у вјечна ловишта. То је тако, јер су поједини инсани јако осјетљиви на своје хајване.
Некад у међувремену, од тад до сад, увјерили су ме у све то.
И лако је за хајване у животињском облику за њих и медицина има рјешење. Али хајвани у људском облику немају ни доктора, ни терапију. 
Од таквих је и небо дигло руке.
Тешко је по облачном дану, учинити све лијепим, а још је теже појаснити нешто што је само нама знано. Радујем се празном тањиру испред госта и изводим га из мале ћевабджинице на уску улицу у сусрет граду и људима. А он се не стиди упријети прстом у дјевојку испред нас са псом.
- Инсана. 
Гледа ме очима пуних очекивања мог одобрења. Климам главом само.
- Хајвана. 
Помјери прст мало у лијево показујући на пса.
Мантра у њедра, „Инсана - Хајвана“, као да жели добро да упамти.
Кажем више онако за себе да прескочим одговор на оно питање какви смо ми то људи :
- Све ти је то мој пријатељу од инсана до хајвана!


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.