Сила аргумента и аргумент силе

ibrahimrizvanovic / 22. мај 2011

Прошлотједна дешавања на брчанској политичкој сцени не могу, нити смију, оставити равнодушним никог, понајприје заговорнике јединствене, суверене и неовисне Босне и Херцеговине, у њеним ЗАВНОБиХ-ским границама, и Брчко дистрикта БиХ, као засебне јединице локалне самоуправе.

Дешавања на посљедњој сједници Скупштине Брчко дистрикта БиХ сликовит су приказ дешавања и односа из '92. године, али и мало прије. Смијешно је било пратити, прије свега слушати, „аргументацијску обрану“ истомишљеника „најградоначелника“ и владајуће елите из хладовине, тумачење правних норми, одлука највиших правних институција државе Босне и Херцеговине. У голу воду тих ватрених прољетних дана стопили су се заговорници „права“, прегријавајући и саме скупштинске микрофоне и опрему за снимање, тако да су и медији имали „проблема“ са пријеносом засједања и жучних расправа. Заговарали су „право“ „најградоначелника“ не устручавајући се негирати одлуке највиших правних институција, чиме су „пропитивали“ и негирали и само њихово постојање, легалитет и легитимет, почевши од брчанске власти, Изборне комисије БиХ, Суда БиХ, али и Уреда ОХР-а, једноставније речено: негирала се Босна и Херцеговина, неовисна, самостална и суверена држава.

Грчки и римски филозофи и државници били би поносни да су могли чути те велике мисли, изречене државничке и правне идеје и постулате, погледе на боље сутра, за човјека, за државу, за цивилизацију!!! Многи су, изгледа, погријешили занимање, јер ако си узимате за право негирати, директно, брутално, силеџијски одлуке, као што рекох, највиших правних институција државе БиХ, онда мора да сте скривени талент за „нешто више“. Аргумент силе, који је доминантан и препознатљив у Дистрикту скоро 5 мјесеци, сваким даном узима маха, а биће још јачи и већи. Каква Изборна комисија, какав Суд, ми одређујемо шта је по закону, а шта није, а све друго је завјера, као што пјева Забрањено пушење, „усташко-џихадска“, ништење народа, појединаца, заједнице. Неодољиво подсјећа на предратне године, пропагандну машинерију о угрожености, прије свега, појединца, па се онда расплете прича на цијели народ, а онда и заједницу, државу. А видјели смо да се „угроженост“ јавила и код неких, до јучер пробосанских политичара у Дистрикту. Човјек јавно рече да му неко пријети!

Све већ „мирише“ или „тукне“ на испробану причу из средишта тзв. „трећег“ и оног „мањег“ ентитета. Прича каже овако, да су све институције државе нелегалне и нелегитимне. А исти ти их изгласаше у Парламентарној скупштини БиХ, и добише све могуће националне и ентитетске већине. А неки из Бања Луке рекоше да ни Брчко дистрикт БиХ није предвиђен у Датону, него да је то творевина неких амбасада и велепосланстава, те да као такав и не треба постојати. Ако нема референдума, а неће га бити, и још мање у Брчко дистрикту БиХ, онда можемо кроз правомоћне одлуке највиших правних инстанци „ударати“ на државу, на Брчко дистрикт БиХ, по принципу, то су одлуке нелегалних и нелегитимних институција.

Неки опет кажу да су се конзултирали са многим правницима. Лијепо је то. Тако и треба, да би нам држава и Брчко дистрикт БиХ функционирали као прави правни суустав. Па, драги моји штовани и поштовани, надам се да су вам ти „савјетници“ казали и упутили вас да су апелације Уставном суду БиХ, па и иницијатива Апелационом суду Брчко дистрикта БиХ, а тко зна сутра можда и Суду за људска права, па и другим судовима, и тако у недоглед, само изванредно правно средство, које не задржава провођење одлука.

А зар се о таквим одлукама уопће даде причати? Не! Али, о моралу и образу, итекако.

Пропагандна машинерија ради пуном паром на Гебелсовом принципу да пропаганда не мора бити интелигентна, она мора бити учинковита. Није важно да ли ћете се испроваљивати у јавном наступу, важно је обранити „право“ (читај: интерес), и не треба бринути о томе да ли ће говори и понашање бити лијепи, аутентични, елегантни, дирљиви и, прије свега, темељени на истини. Поента говора је да убиједи јавно мнијење у оно шта је „исправно“. Нико не може рећи да је пропаганда окрутна, претјерана или брутална, или, још боље, недовољно пријатна. Наиме, њена сврха није у томе да буде пријатна, одмјерена, њежна, већ да буде успјешна. Овим „принципима“ се воде „најградоначелника“ и његови истомишљеници у обрани „права“ (читај: интереса), тако нека нас не чуде до сада изречене и предстојеће бљувотине, које ће повратити пропагандна машинерија.

Као што сваки дан прође одмјеравањем силе аргумента и аргумента силе, тако је и прошлотједно засједање брчанске Скупштине окончано. Сила аргумента, хладна, тиха, неумољива, рекла је оно што је свима, па и „најградоначелнику“, одавно познато: па-па „најградоначелниче“!.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.