Слобода да (не) вјерујем

yelimir / 18. мај 2011

„Кад су одводили комунисте, нисам дигао глас јер нисам комуниста. Кад су одводили Јевреје, нисам дигао глас јер нисам Јеврејин. Кад су одводили католике, нисам дигао глас јер нисам католик. А кад су дошли по мене, више није било никога да дигне глас за мене.“ Овако је мисао о вјерској слободи срочио њемачки пастор Мартин Неиммöллер.

Дан вјерске слободе је двадесет и седми јануар који се у државама широм свијета обиљежава да би се подсјетили на милионе оних који су страдали због својих вјерских увјерења. Али то није нити смије бити само поглед у прошлост: на вријеме које обиљежавамо као мрачни средњи вијек, које је због непросвијетљености науком и цивилизацијом било како је било. То мора бити и активни осврт на садашњост у којој хиљаде људи свакодневно доживљава негативан третман у својој средини и својој држави само због тога што вјерују на другачији или не вјерују на опште прихваћен начин.

Уколико мислите да данас не постоје активно и пасивно супростављање вјерским неистомишљеницима , посјетите еб страницу удружења „Форум 18″ (хттп://.форум18.орг). То је норвешко-данска непрофитабилна хуманитарна иницијатива која се бави сакупљањем информација о кршењу вјерске слободе у цијелом свијету. Мото ове организације је 18. члан Декларације о људским правима који каже:

„Свако има право на слободу мишљења, савјести и вјере; то право укључује слободу да се мијења вјера или увјерење и слободу да се, било појединачно или у заједници с другима, јавно или приватно, исказује своја вјера или увјерење поучавањем, практичним вршењем, богослужењем или обредима.“

Ово такође укључује и позив на раздвајање цркве од државе, вјере и политике, силе и моливе… Али историја, на жалост, показује да су једни религиозни у стварности често страдали од других религиозних, а не само од атеиста и окрутних безбожних система. Многи случајеви религиозног једноумља и нетолеранције у прошлости довели су до неких данашњих случајева у којима се стално и изнова, попут круга крвне освете, препричавају  негативна искуства из прошлости и позива на незаборав, из којег се даље шири неприхватање и одбацивање свих другачијих и различитих. У таквим околностима, чини се као да некима одговара подјела на кланске богове који се никако не могу помирити са постојањем других који их не прихватају и не обожавају те константно позивају у свете ратове. Са друге стране, истинска вјера у Бога пуног љубави који дарује слободну вољу још првом човјеку и првој жени, допушта одбацивање, неприхватање, изабирање сопственог другачијег пута (наравно уз последице), Бога који је прихватио да страда за грешне, Бога који се молио „Опрости им јер не знају шта чине,“ требала би довести до таквог става и код следбенике, те мисли, те идеје, тог Богочовјека – што на жалост није био случај, јер су се многи крили иза симбола распећа и убијали неистомишљенике, мислећи да тако Богу службу чине.

хттп://духовнамисао.ордпресс.цом/


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.