Зашто је Суљагић остао сам!?

Aldi Halilović / 19. мај 2011

Различите политичке вође, министри, међународни представници и дипломатски службеници сваких мало најављују (х)историјски/повијесни дан за БиХ, ‘нако успут, уз кафу. Истовремено са тим најавама, ова грађани ове државе живе све лошије и лошије, без велике иницијативе за промјеном. Ваљда навикли...

Ништа другачије није ни у постизборном сивилу у којем се, још увијек, води главна битка за преузимање власти. Власти и фотеља које су тема број један интерних и екстерних страначких састанака, сједељки, ручкова, вечера...

С једне стране, Влада „бољег дијела“ је толико боља и иновативнија од претходне да тражи Кинезе као жиранте за кредите у комерцијалним банкама. Очито рачунају на њихову бројност, па умјесто два жиранта и саме себе, Влада може понудити једно 100.000 Кинеза, наводно запослених у нискоградњи. С друге стране, Влада „већег ентитета“ је у фази конституисања. Док неки медији доводе у питање њену легалност и легитимност, други је већ окивају у звијезде. Истина је да Влада Федерације показује знакове “буђења из клиничке смрти”, али је још увијек прерано судити о њеном раду.

У сивилу преузимања и формирања власти догодио се Емир Суљагић, министар образовања и науке Кантона Сарајево, који је подузео двије мјере од којих се тресе (бошњачка) држава, иако већи дио БиХ о томе покушава да (мудро) шути. Да њихов пук не би видио промјене које се дешавају у “Техерану”...

Првом одлуком Суљагић је напокон смијенио контроверзну Арзију Махмутовић са позиције директорице сарајевских обданишта, у којима је, у веома кратком року, успјела осигурати квалитетно вјерско образовање малишана до пет година старости, као и отјерати “комунистичку пошаст кршћанских коријена” звану Дјед мраз.

Другом одлуком се усудио “барнути” у вјеронауку у школама. Како светогрђе! Министар се дрзнуо да ради свој посао тако што је покушао исправити дугогодишњу неправду према дјеци која не похађају вјеронауку, а на коју је упозоравао и сам ОСЦЕ 2004. године. Одлука којом се омогућава једнакост дјеце без обзира на то да ли она похађају или не похађају вјеронауку, је прије свега људска, па онда и политичка и стратешка.

Зашто је Мустафа еф. Церић вриснуо, и „почастио“ Суљагића онако како он најбоље зна, Сребреницом, геноцидом и страдањима Бошњака? Зар све ове године није могао привући дјецу у постојеће вјерске школе, од Мектеба и Медресе, па до Факултета исламских наука? Зар није могао помоћи тим истим Бошњацима, саудијским и иним парама којима је отварао Академије које производе више учитеља вјере него што има вјерника?

Вјера и морал су двије ријечи које се, нажалост, јако тешко вежу за Мустафу еф. Церића, особе која себи сваких мало дозволи да етикетира “добре” и “лоше” Бошњаке, лицитира побијеним Бошњацима и зарад својих личних и политичких побуда “прекопава” гробове босанских муслимана. Исто то ради и Милорад Додик, само са другим рјечником и са другим гробовима...

Министар Суљагић је ново лице, нове власти. Примјер како може и другачије. Питање је зашто Влада Кантона Сарајево, Скупштина, премијер и колеге политичари шуте о нападима на министра Суљагића? Зашто шути већи дио невладиног сектора? Зашто шуте Сребреничани које је по ко зна који пут ефендија злоупотријебио? И далеко највеће питање је зашто шути СДП?

Одлуке које је донио министар Суљагић су почетак реформи нове СДП-овске власти, која је изборе управо добила на причи о промјенама. Ако СДП није спреман стати иза свог човјека који има очиту подршку обичних људи, грађана, гласача, како ће стати иза својих људи који ће се ухватити у коштац са криминалом и корупцијом?

Уколико министар Суљагић повуче или на неки други начин ревидира своју одлуку, то ће бити највећи пораз СДП-а, али и потврда да не живимо у секуларној држави.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.