11 ствари које морате знати о климатским промјенама

Воx је саставио листу питања која се често постављају повезано с климатским промјена и на која многи желе одговоре, а пречесто их не добивају.

BUKA portal / 29. септембар 2019

Foto: Ilustracija

ОВИХ дана немогуће је отићи на друштвене мреже, а да вас тамо не заскочи најмање једна вијест о 16-годишњој Швеђанки Грети Тхунберг, активистици која путује свијетом и са свјетским се моћницима натеже око њихове млитаве политике везане за климатске промјене.

И док ће неки рећи да је помало бизарно да савјете за овако велике проблеме добивамо од аутистичне тинејджерице, други ће рећи да је управо ова 16-годишњакиња савршено артикулирала инерцију старијих генерација које су се једноставно помириле с чињеницом да ништа не могу учинити за свијет који у катастрофалном стању остављају Грети и припадницима њезине генерације.

"Ово неодговорно понашање које влада, без сумње ће бити упамћено у повијести као једна од највећих грешака људског рода", рекла је Тхунберг у Британском парламенту док је политичарима у Уједињеним народима у просинцу поручила: "Само причате о томе како наставити с истим лошим идејама које су нас довеле до овог, чак и у ситуацији када је једина разумна ствар повући ручну кочницу. Нисте довољно зрели да будете искрени. Чак сте и тај терет оставили нама, дјеци".

Наше мишљење о активистици на крају је дана потпуно небитно. Оно што је у кратком времену постигла у најмању је руку импресивно. Покренула је штрајкове диљем свијета, еуропске вође позивају на агресивно ограничење емисија угљичних плинова потакнуте њезиним активизмом, а милијуни младих у 150 земаља диљем свијета изаћи ће на улице 27. рујна.

Наравно, Тхунберг није једина, али постала је заштитно лице ове борбе. Савезника је много, друга страна вјеројатно никада неће промијенити свој став (можда због незнања, а можда због интереса), али пуно је оних који нису сигурни које је њихово стајалиште и управо су они ти којима се исплати обратити. Јамес Балдwин је написао: "Свака ствар с којом се суочимо не може бити промијењена, али нити једна се ствар не може промијенити док се с њом не суочимо".

Воx је саставио листу питања која се често постављају повезано с климатским промјена и на која многи желе одговоре, а пречесто их не добивају.

1. Није ли алармистички расправљати о потенцијалном изумирању људске врсте?

Истина је да нитко не зна како ће се све ово завршити, али превише је доказа који потврђују да је тренутна клима опасно нестабилна, а екстремни временски увјети постајат ће све опаснији и смртоноснији за људску врсту.

"Наша је кућа у пламену. Не желим вашу наду. Желим да паничарите. Желим да осјетите страх који свакодневно осјећам", рекла је Тхунберг.

Као што аутор књиге "Тхе Унинхабитабле Еартх" Давид Wаллаце-Wеллс пише, тренутна емисија стакленичких плинова изазвала је раст температуре од 1,1 Целзијев ступањ, а то се догодило тијеком само једне генерације. Сваки наш потез могао би довести до ескалације патње милијарди људи који још нису ни рођени, а чак ће и данашња дјеца одрастати у клими коју смо ми створили добрим или лошим одлукама.

2. Није ли већ прекасно да спријечимо катастрофу?

Биосферу смо већ неповратно промијенили. Ипак, сваки додатни пораст температуре је битан што значи да је будућим генерацијама битно и све што чинимо везано за емисију стакленичких плинова која на пораст те температуре утјече.

3. Је ли цијела ова прича предепресивна?

Све је ово, дакако, застрашујуће, али може вас и инспирирати. Сви ми имамо прилику и одговорност одиграти улогу у спашавању цивилизације. Ово је највећа опасност с којом смо се икада суочили.

Америчка политичарка Алеxандриа Оцасио-Цортез успоредила је ово с мобилизацијом за Други свјетски рат и сви се могу укључити у борбу, и на домаћем и на страном фронту. А фронтови су дословно било гдје. С друге стране, не судјеловати је допустити да се уништење планета неометано настави и убрза.

4. Није ли немогуће макнути се с фосилних горива? Емисије ће се наставити, а нафтне компаније су премоћне

И док је ово наратив који превладава у Америци, остале свјетске државе постају свјесне да је то итекако могуће. Њемачка је недавно имала тједан у којем је 65% струје долазило из обновљивих извора. Костарика на исти начин догурала до 300 дана. Више од 50 посто енергије у Великој Британији долази из чистих извора.

И наравно да нафтне компаније имају голем утјецај, али интереси великих компанија и прије су надјачани. Повјесничарка Јилл Лепоре истакнула је да је средином 19 стољећа један посто Американаца држало робове, а њихов Грађански рат довео је до тога да морална већина побиједи наоко надмоћну мањину. "Морална револуција" је оно што је потребно да надјача "морално сљепило" и то је оно што је потребно и у овом тренутку, пише Воx.

Плутократи који зарађују на загријавању биосфере не смију угрозили праве интересе и уништити будућност наших потомака. Укратко, оно што је потребно јест натјерати да се све велике компаније прилагоде новој моралној и материјалној стварности.

5. Ја сам само једна особа, има ли мој избор било какав значај у свијету са седам милијарди људи?

Ово је прилично дефетистички став и многи му се приклањају у недостатку бољих одговора. Довољно је ситуацију успоредити с хрпом пијеска на ваги. Свако зрно може превагнути и битно је. Ваш малени допринос, био то избор пријевозног средства, искључивање климе или мање меса, уистину чини разлику.

Супротно, сваки пута када изаберемо већу, а не мању емисију, остављамо траг и утјечемо на то хоће ли будућност бити "само мало мрачна или апокалиптична" као што је то написао Wаллаце-Wеллс.

6. Зашто бих си ускраћивао месо и лет авионом? У људској је природи тражити краткотрајни ужитак

 

Ова је филозофија свеприсутна и лако ју је побити. Ваши су си родитељи ускраћивали краткотрајне ужитке како би вама осигурали бољу будућност. Могли су новац потрошити на путовање, али уштедјели су како би вама омогућили бољи живот, боље школовање.

Многе културе живјеле су пазећи на будућност и држале су то очувања природе. Апстракције као што су "раст" и "глобална економија" одвлаче пажњу од чињенице да чинимо колективни суицид и екоцид.

7. Није ли то углавном проблем богатих и моћних? Ја нисам ни једно ни друго

Да, богати су ти који диспропорционално чине већу штету и они су ти који ће се морати више прилагођавати (не купити још једну јахту или приватни авион).

Но, нисмо ни ми друкчији. Повијесно гледано, ми смо "богати" јер стандард живота драстично се поправио и живимо боље од 99 посто људи који су икада живјело.

Мање конзумирати не значи живјети лоше. Управо супротно, живјети умјерено уједно значи и бринути о будућности наше дјеце. Као што је Геневиеве Гуетхер, оснивачица ЕндЦлиматеСиленцеа недавно написала: "Људи који имају утјецај не могу се извлачити на причу 'ја сам само један човјек'. Они су ти који својим понашањем мијењају политику: новинари, славни, професори, политичари, улагачи, инфлуенцери и слични, сви они имају јединствену обавезу".

8. Постоји ли нешто једноставно што могу учинити?

Смањити наш особни и политички угљични буджет не може бити сведен на једну ствар и то никада неће бити једноставно.

Умјесто тога, гледајте на своје одлуке као доживотну праксу коју примјењујете на свим пољима. Било то смањивање властитог угљичног отиска, гласања за оне који брину о климатским промјенама или вршење притиска на институције. То не значи да се свега морате дохватити одједном, али морат ћете негдје почети.

9. Неће ли ова декарбонизација превише коштати и тако наштетити глобалној економији?

Када бисмо ову логику о преласку на чисте изворе енергије свели на једн реченицу, то би било: "Не можемо си приуштити да не спалимо нашу кућу".

Као што је то амерички предсједник Франклин Д. Роосевелт рекао, причајући о Другом свјетском рату: "Било би јефтинији и мање штетно за економију допустити нацистима да побиједе".

Најдуговјечније културе су управо оне које умјесто тренутне користи бирају оно за што знају да ће им бити потребно да преживе у будућности. Какву ће вриједност имати дионице у свијету који гори?

Штовише, 34 посто централних банкара (најчешће највећи конзервативци у свијету финанција) упозорили су управо на овај проблем, рекавши да финанцијски сектор мора подржати транзицију на економију с мањим угљичним отиском како би избјегли изненадни колапс цијена имовине.

10. Не чините ли оно што економисти називају грешком "нулте суме"?

Иако неки тврде другачије, сви ресурси на Земљи су ограничени као и могућност земљине биосфере да се прилагоди на наше неограничено загађивање. То на конкретном примјеру значи да кукуруз који се користи у богатим земљама како би се нахранила стока неће бити доступан гладним људима на другом крају свијета.

Наша претјерана конзумација смањује будућу доступност ресурса као што су вода или тко. Колумнист Гуардиана Георге Монбиот тврди да се деградација тла одвија толико брзо да за 60 година нећемо бити у стану што жети ако наставимо радити што радимо.

Тврдња да наша конзумација не утјече на туђу конзумација једноставно не стоји и сви се не можемо окористити у овој расподјели. Ананд Гиридхарадас, аутор књиге "Wиннерс Таке Алл", тврди да овај "wин-wин" раст скрива врло мрачну логику. То у пракси значи да се сиромаштво може смањити само ако богати истовремено од тога имају користи.

Морамо почети водити бригу о томе да све наше одлуке нису у интересу богатих и моћних.

11. Зашто бринути, неки ће генијалац данас сутра сигурно смислити нешто што ће нас спасити?

Само зато што је нешто потребно, не значи да ће то бити изумљено. Технологије које доприносе преласку на чисту енергију свакако су нешто што је битно, али у исто вријеме морамо смањити и потрошњу.

Чекати да нетко изуми неко магично рјешење за постојеће проблеме, сулудо је и ради се о руском рулету који играмо с нашим преживљавањем.

Индеx


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.