20 ГОДИНА СПОРТСКОГ ПЕЊАЊА: Пењачки клуб “Еxтреме” уцртао Бањалуку на свјетску мапу

Прича о 20 година спортског пењања у Бањалуци...

Maja Isović Dobrijević / 10. април 2021

Foto: Sebastian Wahlhuetter

 

Јуче су додијељене Плакете Града Бањалука, а између осталих, Плакету је добио и Пењачки клуб „Еxтреме“ који ове године обиљежава 20 година постојања.

Игор Вукић, предсједник Пењачког клуба “Еxтреме”, рекао нам је да је кроз претходне двије деценије урађено јако много на развоју спортског пењања, од скромних почетак и прве вјештачке стијене, до најбоље пењачке сале у БиХ, те организације свјетски познатих фестивала.

"Крећући се између тих тачака кроз простор и вријеме, уложили смо безброј сати рада и неограничену количину љубави према овом спорту. Захвалили бисмо се свима онима коју си допринијели на било који начин, искључиво заједничким снагама и љубављу смо успјели да све ово постигнемо. Процјењујемо да је неколико хиљада авантуриста имало прилику да открије и проба спортско пењање у нашем клубу”, рекао је Вукић за БУКУ.

Додаје да су посебно поносни на своју пењачку салу, која је једна од бољих у региону и сигурно најбоља у цијелој БиХ.

 

 

“Пењачка сала посједује све што је потребно за тренинг пењача, како почетника, тако и професионалаца. Укупна пењива површина износи нешто око 300м2, на располагању су и бројне пењачке справе за тренинг, свлачионице, тушеви, простор за опуштање и едукацију. Прави разлог због кога смо нарочито поносни на нашу салу је начин на који је она настала. Кампус Универзитета нам је додијелио простор старе зграде котловнице који је био потпуно девастиран, био је шупаљ кров, зграда без зидова, пола метра мазута у подовима и без водоводних и електро инсталација. Једногодишњим волонтерским радом наших чланова, успјели смо да салу доведемо у стање како она данас изгледа. Грађевински стручњаци су процијенили трошкове санације на око 200.000КМ, а ми смо на рачуну имали 1.000КМ. Наша жеља је била већа од сваке препреке”, истиче Игор.

Додаје да су све сами радили, учили се зидати, варити, спајати дрвене елементе.

“Приватне компаније су нам донирале материјал, а ми смо радили и по највећој врућини и по највећој хладноћи. Ништа нам није било тешко, а само смо жељели да направимо простор у којем ћемо моћи несметано да тренирамо и у којем ћемо моћи да са другима подијелимо чари спортског пењања. Данас сала ради и окупља велики број дјеце, младих и остали рекреативаца и пењача. То је мјесто окупљања и генератор нових идеја”, истиче Игор.

Игор каже да овај клуб тренутно броји око 70 активних одраслих чланова и око 50 дјеце која тренирају.

“Сви који би жељели да пробају могу да дођу на неки од тренинга да виде како им се свиђа. Након тога, они настављају да тренирају и, након одређеног периода, прикључују се школи пењања гдје проширују своја знања”, појашњава.

 

 

Наш саговорник каже да је овај клуб покретач бројних активности у пољу авантуризма, а опремили су и око 15 пењалишта у БиХ, од чега 8 на територији града Бањалуке.

“Оно што је посебну пажњу скренуло на наш клуб је организација Дрилл & Цхилл Цлимбинг анд Хигхлининг Фестивала, који окупља авантуристе из читавог свијета. Највећи свјетски авантуристички медији попут Натионал Геограпхиц, Роцк анд Ице, Цлимаx су извјештавали о овом фестивалу. Наш видео са лежаљкама на ФБ има око 100 милиона прегледа, што је далеко веће него када се зброје сви прегледи свих туристичких кампања за БиХ икада направљених. Све ово је допринијело значајно да се Бањалука испромовише у иностранству и уцрта на свјетску мапу авантуриста”, истиче.

Игор нам каже да је за пењање довољна само добра воља, за сваки ниво спремности се може пронаћи одговарајући изазов.

“Пењање се са правом класификује као екстремни спорт, али битно је рећи да, уколико се придржавамо основих правила, шанса за повреду је јако мала. Иначе, пењање ће се наћи на сљедећим олимпијским играма као олимпијски спорт”, истиче.

Игор каже да је клуб имао подршку града у организацији фестивала, али би та подршка могла и требала бити значајнија, како би могли систематичније да приступе развоју овога олимпијског спорта.

Када је ријеч о протеклој години коју је обиљежила пандемија, Игор каже да су и они имали доста изазова.

“Неколико мјесеци смо били затворени, па смо онда радили на резервацију, па смо сада опет затворени. Све то утиче и ремети континуитет рада и планове. Поред тога, наша оба фестивала Пецка Роцк Цлимбинг Фестивал и Дрилл анд Цхилл Фестивал су морали бити отказани. Надамо се да ће све ово ускоро проћи, те да ћемо наставити тамо гдје смо стали. Планова имамо јако пуно, а то је да наставимо са свим нашим досадашњим активностима, те да додатно унаприједимо и промовишемо пењање у Бањој Луци, те да привлачимо иностране пењаче да долазе и обилазе наш град”, каже Игор.

 

 

Оснивач Пењачког клуба “Еxтреме” је познати бањалучки глумац Марио Лукајић, који се радо присјетио 2001. године када је цијела прича о клубу започела.

“Хвала на подсјећању првих корака и почетка рада пењачког клуба Еxтреме. Дакле, све је почело 2001. када сам добио прилику да будем дио ПеацеТраилс Yоутх Леадерсхип Адвентуре Програм – ПТYЛАП (1999-2003).  Овај програм је младима Босне и Херцеговине понудио могућност развијања и вођења индивидуалних пројеката оријентисаних ка помоћи локалним заједницама. Мој сан тада је био да направим вјештачку стијену и покренем спортско пењање у Бањалуци”, каже за БУКУ Лукајић.

Додаје да је тада основао пењачку групу “Еxтреме” у оквиру Соколског друштва Бањалука, а затим су изградили стијену, у то вријеме највећу у БиХ, купили опрему за пењање и кренули са тренинзима.

“У то вријеме, знало је бити преко 50 младих у сали у којој су били тренинзи. Све је било на волонтерској бази. У то вријеме уређена су прва пењалишта на Сутурлији и Каменом мосту, који постоје и дан данас. Водио нас је ентузијазам и љубав према природи и пењању. Орагнизовани су међународни љетни волонтерски радни кампови. Ширила се једна позитивна енергија из Бањалуке. Циљ нам је био уврстити пењалишта уз канјон Врбаса у руту туриста који из средње Европе иду на море у Хрватску, а пролазе туда. Данас могу рећи да тада нико, нити у туризму, нити у спорту, није разумио, а камоли подржао наше активности. Разумјели су туристи којих је неколико хиљада посјетило Бањалуку ради пењања. Управо је то разлог опстанка ове позитивне и одрживе приче, која се шири већ 20 година”, каже Лукајић.

Додаје да су људи који данас воде овај клуб у Бањалуци развили, како сам клуб, тако и пењање, до међународних димензија.

“Дрилл анд Цхилл Фестивал је добар правац у ком треба ићи туризам Бањалуке. Хвала им на томе, заслужили су разумијевање, похвале и подршку. Поносан сам због тога”, рекао је на крају Лукајић.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.