5 мјеста за која нећете вјеровати да постоје: Гдје живе најсретнији људи на свијету, а гдје најдуговјечнији

Неки градови и села као да нису из овог свијета

BUKA portal / 04. новембар 2019

Људи, њихов изглед, обичаји и културе разликују се од једног дијела свијета до другог. И колико год нам се те разлике чине понекад великим, нека мјеста доиста изгледају као да нису из овог свијета. Посебно ако их притом прекрива и вео тајне коју сви становници дијеле.  

Од града препуног плавокосих близанаца до отока који не познаје болести и града дементних, ова мјеста дјелују као из филма. 

1. Краљевство малих људи, Кина

Друштвени је живот понекад прави изазов за људе који су различити од остатка популације, али у Кини постоји посебно мјесто и за њих. Кунминг или краљевство малих људи креирао је Чен Мингјинг, који је свим патуљцима из Кине понудио тамо дом.  

Данас тамо живи и ради 125 патуљака, у доби од 19 до 48 година, а функционирају као забавни парк. То је и изузетно популарна туристичка дестинација отворена 2009. године, а на самом улазу у забавни парк стоје стражари одјевени у средњовјековне костиме, с пластичним оклопима. Овдје можете наћи све облике забаве - од вртуљака до плесних такмичења и све је то намијењено патуљастим људима. Мало краљевство, попут осталих држава, има и своје ватрогасце, полицијску станицу, парламент те демократски изабраног владара.

У селу, које представља центар краљевства, саграђене су мале куће, које подсјећају на гљиве. Да је ријеч о краљевству среће и забаве, свједочи и то да се његовим улицама свакодневно одржавају параде, и забава се може пронаћи на сваком ћошку.  

У ову необичну заједницу могу ући само они одређене висине. Иако можда звучи бизарно, али су чак и пси луталице који живе тамо патуљастог раста, тако да су у потпуности у складу са становницима.

2. Пираха људи - најсретније племе на свијету

Племе из амазонске прашуме у Бразилу назива се и најсретнијим племеном на свијету. Они не знају рачунати те познају тек двије ознаке за бројеве - нешто и пуно, као и двије боје - тамно и свијетло. Не познају датуме, дане у седмици ни календаре, а једу једном до два пута на дан. Пираха људи познају тек три врсте односа - ону с дјететом, с родитељима и с браћом/сестрама. Не постоји никаква хијерархија у њиховом друштву, али не постоји ни криминал и крађе. 

Нико од њих не посједује никакву имовину нити имају предрасуда. Истраживачи који су их посјетили кажу да се у свему огледа њихова срећа - они спонтано пјевају усред ноћи, а вјерују како су и снови и стварност једнако важни. Сваких седам година мијењају своје име, а памте на хиљаде имена биљака и животиња којима су окружени. Њихова се дјеца играју са шумским дрвећем, цвијећем, псима и духовима, умјесто с обичним играчкама - и тако усвајају сва вјеровања својих предака која никад не преиспитују.

Откако је то племе познато свијету, није забиљежен ниједан случај човјека који га је напустио.

3. Оток стогодишњака

 

Сваки трећи становник грчког отока Икарија је стогодишњак, а њихова просјечна животна доб износи невјеројатних 90 година - што је барем 10 година више од свјетског просјека. Бројна истраживања нису успјела утврдити тачне разлоге дуговјечности становника овог отока у Егејском мору. Ипак, познато је да се на Икарији много одмара, живи се опуштено и физички активно те се здраво храни. Њихов се прехрана темељи на грахорицама, док је конзумација меса и рафинираних шећера сведена на минимум.

Биљне чајеве и кафу пију у великим количинама, док се алкохол своди на чашу вина с пријатељима или уз оброк. Кад су једну 101-годишњакињу питали, на сам рођендан, која је тајна њихове дуговјечности, рекла је "ми смо само заборавили да треба умријети".

4. Цандидо Годои - земља близанаца

Ово је мјесто у Бразилу познато по великом броју близанаца који су тамо рођени - 80 породица одгаја 44 пара близанаца. Већина породица доселила се овамо из Њемачке током Првог свјетског рата. Раних 90-их необичан феномен привукао је пажњу новинара. Према некима, цијели је град продукт рада злогласног Јосефа Менгелеа, који је према напутку Адолфа Хитлера радио на повећању наталитета аријеваца, а своје је генетичке експерименте остварио управо у Бразилу. 

 

Град је третирао као својеврсни лабораториј у којем је трудницама давао неке нове дроге и приправке. Свака пета трудница у том је граду рађала близанце који су махом били плавооки и плавокоси. 

 

Данас ово изолирано мјесто има само 6.000 становника, а учесталост порода близанаца је 1.000 пута већа него што је глобални просјек. Пуно људи рођених у том селу нису Хиспаноамериканци него имају плаве очи и плаву косу те изгледају као народи у сјеверној Европи.

5. Хогевеј - Труманов шоу за пензионере

  • Novac se ne koristi, već je sve uključeno u cijenu koju plaća porodica štićenika - Avaz, Dnevni avaz, avaz.ba

    Новац се не користи, већ је све укључено у цијену коју плаћа породица штићеникаФото: (Агенције )

Изолирано село Хогевеј у Холандији, смјештено на рубу града Веспа, има 152 становника који, чини се, живе сасвим нормалним животом. Једу, спавају, шетају, одлазе у ресторане и кафиће. Али, баш свако од њих је под сталним надзором јер је Хогевеј заправо старачки дом. Сви штићеници овог мјеста, које многи називају село Деменција, пате од старачке заборављивости и заправо не знају да живе у медицинској институцији нити да се прати сваки њихов покрет и витална функција. Здања у мјесту грађена су без дугих ходника за лако сналажење, а штићеници живе у групама од шест до седам људи. Свака група има кућу у којој за њих брину један или два његоватеља.

Куће су уређене и намјештене према периоду у којему су штићеници почели губити краткотрајно памћење, а све је усклађено до посљедњег детаља, од хране, украса, намјештаја, столњака. Становници смију слободно шетати по мјесту и разгледавати, сједити на клупама и дружити се. Његоватељи, њих 250, размјештено је по цијелом мјесту, а по потреби преузимају "улоге" трговца, поштара и слично. Новац се не користи, већ је све укључено у цијену коју плаћа породица штићеника.

Куће у којима станују истовремено су заправо зид око мјеста па тако заборављиви штићеници не могу одлутати. Ако се случајно нађу близу излаза, особље ће им љубазно појаснити да су врата закључана и упутити их у другом смјеру. Ивон ван Амеронген (Yвонне), једна од оснивачица Хогевеја, каже како је овакво мјесто стварала из личних разлога након што јој је умро отац, а мајка остала сама. Била је водитељица старачког дома, али ипак није хтјела мајку ставити у такву институцију.

Преузето са аваз.ба


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.