Агроном из Градишке на свом имању доказао: Пољопривреда без пестицида – да могуће је!

Као резултат рада и истраживања у сопственом воћњаку и башти, настала је књига.

Tatjana Čalić / 29. август 2019

 

Након завршеног Пољопривредног факултета у Бањалуци – воћарско-виноградарски смјер, а потом и рада у поткозарским воћњацима и  пољопривредним апотекама, Александар Буловић је увидио колико се у нашим крајевима неконтролисано, а често и без ваљаног разлога употребљавају пестициди. 

То га је заинтересовало да почне истраживати и тражити литературу о начинима како су биљке узгајали и третирали наши преци, јер пољопривреда је постојала и прије настанка пестицида.
Интензивнији рад и истраживање органске пољопривреде почиње са доласком првог дјетета, односно када је требало увести чврсту храну у виду кашица, а он није знао гдје би и код кога могао купити здраве производе, док је о прекомјерној употреби пестицида и превише знао.

Тада почиње са узгојем воћа и поврћа заснованог на стручним основама и старој, вишевијековној традицији. Као резултат рада и истраживања у сопственом воћњаку и башти, настала је књига "Пољопривреда без пестицида – да могуће је!"

Пестициди и опасности које долазе од њихове неконтролисане употребе, резултати рада на терену, објава књиге и оснивање Удружења, те нови пројекат на којем ради неке су од тема којих смо се дотакли у разговору са агрономом Александром Буловићем. 

На самом почетку приче о било каквој органској пољопривреди, каже, најважније су старе, аутохтоне сорте воћа и поврћа. Оно што је такође за њих важно јесте да оне у себи носе гене отпорности на болести, штеточине и утицаје времена. Буловић сјемена набавља од заљубљеника у старе и аутохтоне сорте из Бањалуке, а на својој парцели надомак Градишке константно истражује и експериментише са препаратима које је описао у књизи и провјерава њихову ефикасност. Каже да је у цијелој причи о органској пољопривреди потребно стрпљење, јер су резултати видљиви тек на крају године, а понекад прођу и двије године док не добије одређени резултат.

 

Берба из огледне баште - кромпир сађен са маховином

 

Не покушавам се такмичити са резултатима који су присутни у конвенционалној пољопривреди јер органска пољопривреда није пољопривреда високих приноса, униформних плодова и плодова беспрјекорног изгледа. Мој систем пољопривреде је за сад самодостатност, дакле систем малих башти. То је тзв. руски систем који је почео да се примјењује 1999 године, те данас Русија има милионе баштица и имања у којима породице саме производе храну за себе, а вишак продају”, истиче наш саговорник, додајући да ријеч “домаћи производ”, који се углавном користи на нашим пијацама није никакав гарант да воће и поврће нису третирани пестицидима вече прије изношења на пијацу.  Стога на својим предавањима људима каже да постоје само три начина како да знају да једу органску храну: да купују од цертификованих произвођача, да се спријатеље са сељаком или да имају своју личну башту. 

Наглашава и да органски производи могу бити наша извозна шанса, али мора бити ријеч о готовим производима као што су сокови од аутохтоних сорти или ајвар, примјерице, јер сам аутохтони плод јабуке или парадајза не подноси транспорт, стајање у хладњачама или рафама. То је мана старих сорти,  те су због тога и настали отпорни хибриди, као и ГМО који је отпоран на болести, штеточине, атмосферске услове...

На питање колико је конвенционално произведена храна “лошија” од органске или је, пак, можемо конзумирати без икакве бојазни, каже да је неспорна чињеница да су пестициди међу нама, али  постоји нешто што се зове оптимална доза пестицида и каренца - период од третирања пестицидом до бербе, а проблем настаје зато што се ове ствари не поштују.

“Проблем је наш човјек. Он је сам себи непријатељ. Намјерно повећава дозу пестицида, јер је у нашем народу узречица 'више је боље', само што у овом случају од вишка глава заболи и то дословно. Такође, имао сам прилику да видим да се не поштује каренца, те се дословно беру производи десетак сати након третирања, умјесто да се сачека седам дана. Такве плодове једу дјеца, што је трагедија, када у обзир узмете  њихову тјелесну тежину”, истиче Александар Буловић  подсјећајући да су пестициди настали након Првог свјетског рата као посљедица употребе бојних отрова који су се показали одлични за уништавање инсеката. Тако су и симптоми тровања пестицидима идентични тровању бојним отровима.

Опасност је нагомилавање пестицида у организму, што је окидач за настанак тешких болести. Такође, пестициди ометају нормалан рад организма, а оно што је најжалосније, сматра Александар, је што многи парови не могу да имају потомство управо због превеликог уноса хране богате пестицидима, синтетичким хормонима и хормонима раста, те уносом ГМО хране коју сматра нечим најгорим што нас је задесило.

Иако је његова књига  "Пољопривреда без пестицида – да могуће је!" постигла велики успјех и то више у Хрватској и Србији него у БиХ, каже да је ипак видљив развој свијести о значају органске производње и здраве хране у нашој земљи. 

Парадајз и паприке из огледне баште, које је откинуо вјетар. Крупни парадајз је од сјемена који је Александар 2017. године донио из села Суботица на планини Мањача.

 

“Свакодневно ми се јављају људи из читаве БиХ и питају за савјете, те ми говоре да сам им много помогао својом књигом коју сам писао као практичан приручник, гдје сам тежисте ставио на природне пестициде. Ипак неспорно је да су до сада наши малобројни органски произвођачи јако скупо плаћали цертификат кој је гарантовао да је производ органски.  То је и једна од препрека која је удаљавала потенцијалне органске пољопривреднике. Такође период преласка из конвенционалне у органску пољопривреду траје од 3 до 5 година, дакле, радите по принципима органске пољопривреде, а производ вам се не третира као органски. Такође, ми овдје немамо разрађен систем контроле производа на тржисту, да ли је или није ријеч о органском, зато је моје мишљење да је тренутно најбоље куповати храну од познатог произвођача. То је нешто што код нас траје десетљећима кад је у питању куповина на пијаци”, мишљења је Буловић, који је као логичан корак наставка свога рада видио у оснивању Удружења Органска Република, чији је циљ и промоција органске пољопривреде и производа насталих у органској пољопривреди, као и научно истразивачког рада у области органске пољопривреде, научно истразивачког рада у области очувања и унапријеђења здравља човијека и заштите животне средине. У склопу Удружења окупља се све више истомишљеника, а овдје се могу добити и стручни савјети, размијенити искуства, учити једни од других.

 

Заштита кромпира од кромпирове златице водом у којој се натапала туја уз додатак цвијета зове.

 

Наш саговорник се ту није зауставио.

Ради на још једном занимљивом пројекту са екипом машинаца и варилаца из Осијека, који конструишу једну занимљиву уникатну машину за пољопривреду, која ће, увјерен је Буловић, бити прави бум на тржишту. Поред приручника о карактеристикама машине, који би требао изаћи крајем године, припрема и књигу у којој поред природних пестицида описује љековите тинктуре које прави. То су, примјерице, тинктура од брезине губе, коју су још стари Славени користили за подизање имунитета, те тинктура од сријемуша, која се показала као одлична за смањење притиска, чишћење крви од паразита и смањење триглицерида.
 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.