Ако ниси националист, сумњив си!

<п>Ми у БиХ ништа не радимо нормално и као нормалан свијет, ми све радимо прије свега као Бошњаци, Срби, Хрвати што је толико доминантно да једноставно ништа друго осим националног идентитета није битно</п>

Asim Bešlija / 17. децембар 2010


Александре, уз твоје име се недовојиво веже и медијски пројекат 'Бука', који је ове године навршио својих 10 година постојања. То је само по себи засигурно велики успјех. Али који су још успјеси овог магазина или какве је он процесе успио покренути у протеклих 10 година, ако можемо говорити у овим параметрима?Бука је прије свега оригиналан генерацијски пројекат који већ 10 година не мијења курс свог дјеловања, а ради се о врло јасној мисији - ни једна власт није толико добра да је се не би критиковало и тражило да буде боља. Тако једноставно, а тако тешко.Највећи успјех Буке је истрајност и упорност на овом курсу чија је нуспојава преко 150 талксхо емисија са стотинама гостију из цијеле регије, 20 издања алтернативног политичког магазина и један од најпосјећенијих политичких еб портала у земљи.Поред тога, ту је велики број јавних догађаја у којима смо директно или индиректно учествовали, а посебно смо поносни на један број новинара којима је Бука била први контакт са медијима и који сада успјешно раде у новинарској бранши.

Највећи успјех пројекта БУКА је да смо својим постојањем доказали да је могуће стварати слободан медијски простор и дјеловати без патроната политике у земљи као што је наша. Нажалост то је успјех. а такав начин рада морао би постати правило.Успјех је што се не додворавамо јавности већ отварамо теме које нису популарне али без којих нема будућности и опоравка нашег друштва, а ту прије свега мислим на процес суочавања са прошлошћу.Оно што је специфично за 'Буку' јесте да је од почетка изласка до данас, успјела задржати критички тон, посебно посљедњих година када је медијска сцена у Републици Српској цензурирана или самоцензурирана. У уводној ријечи на еб страници је написано – 'и зато БУКА, доста је тишине'. Је ли се оваква енергија још задржала?Као што сам рекао на почетку, да није тако вјероватно не би данас радили овај интервју. Нажалост, старији смо десет година и логично је да долази до замора материјала. Када смо почињали били смо млађи а године доносе оптерећења која се самонамећу без обзира желиш ли те нове ситуације или не.Међутим, већина оног што смо написали и говорили налази се на нашем порталу .6ка.цом и ти материјали су и данас актуелни, чак више него у тренутку када смо их писали. То нам говори да ово друштво и поред сталног напрезања да се прикаже бољим, у већини процеса тапка у мјесту. Ако као друштво и направимо корак напријед, враћамо се два уназад.

А, већ сада можемо најавити да ће наш портал доживјети значајне промјене и то већ од овог љета крећемо са новом концепцијом претварања Буке у политички нес портал. Као што видиш, нема тишине.Као што си већ поменуо радите серијал емисија БУКА које се емитирају на бањалучкој Алтернативној телевизији с истом намјером задиркивања табуа, да тако кажем, и свих осјетљивих питања која се провлаче већ годинама. Какав је одјек имала сама емисија?Бука ТВ талк схо је препознатљив производ наше организације и један је од политичких програма са најдужим трајањем у БиХ. Уназад осам година колико траје ТВ Бука, трудили смо се да нашу стварност тумачимо у складу са чињеницама, а занемарујући романтичарски приступ који је, нажалост, својствен већини наших медија у овом тренутку.Проблем нам је што и даље велики број интелектуалаца и јавних личности не жели да јавно износи своје ставове иако их редовно позивамо у нашу емисију. Такође би вољели да политичари који су без икаквих одлагања долазили у нашу емисију када су били опозиција, чине то и сада када су власт, када их је врло тешко добити. Али и садашњи опозиционари већином заборављају како су се понашали као власт и када вам дођу у емисију понашају су као да никада нису били исти као они које критикују.Бука се примарно бави промоцијом политичке културе у изразито некултурном политичком амбијенту што је само по себи противрјечно. Поносни смо на сваку емисију коју смо урадили јер јединствени су свједок времена у ком живимо

Можеш ли нам појаснити како је читав пројекат уопште успио опстати с обзиром да је ваша својеврсна филозофија изградња једног сасвим нормалног друштва у којем су садашње подјеле по етничким и другим шавовима једна неслана шала?

То је вјероватно нека врста мазохизма коју је немогуће разумно објаснити. Ако у овој земљи ниси националиста одмах си сумњив. Јер ако пливаш контра главне струје врло је лако етикетирати те и брзо будете прозивани плејадом епитета као што су издајник, плаћеник, педер и слично. Мислим да је цијела земља у таквом стању и врло је мало изузетака.И само твоје питање о нашем науму да стварамо једно нормално друштво звучи утопијски а камо ли одговори које ми на то питање покушавамо да дамо. Ми у БиХ ништа не радимо нормално и као нормалан свијет, ми све радимо прије свега као Бошњаци, Срби, Хрвати што је толико доминантно да једноставно ништа друго осим националног идентитета није битно.

Није битно колико си добар у свом послу и начину живота колико је битно како се зовеш, што је нормалан свијет превазишао прије јако много година. Е сад, ми смо успјели, што нам је битно, да створимо свој мали свијет у коме се осјећамо добро и у коме је то како се зовеш и како се молиш Богу нису баш најважније ствари на свијету.Каква је твоја визија Босне и Херцеговине која би одговарала свима, а којом би се превладало садашње стање у којем свако свакоме смета јер се другачије зове? Мислиш ли да су народи који овдје живе уистину пријетња једни другима на било који начин?Свијет је на граници природне катаклизме и потпуног банкрота. Све већи број луђака има нуклеарно оружје и пријетња су модерним цивилизацијама. Свијет се бори против тих пошасти свим средствима а ми смо упорни да од наших конфликата направимо једини смисао живота. Ако би само на тренутак заборавили наше конфликте већина људи, већина политичара би се нашла пред огромном празнином коју ничим не би могли испунити јер не знају ничим другим да се забаве. Заглибили смо у смрдљиву каљужу национализма и не би ништа да мијењамо, а управо је у мјењању одговор на твоје питање.Не смијемо бити наивни и поједностављивати односе у нашој земљи, али бих волио да постоји било каква визија у овој земљи, осим оне да су нам други непријатељи и да то никада не смијемо заборавити. Најчешћи одговор на питање ко је крив што нам је земља оваква можемо наћи, ако то желимо, у огледалу. Морамо почети да мјењамо себе да би могли да мјењамо свијет, а то је често и најтеже.Моја визија Босне и Херцеговине је прије свега цивилизацијска и врло је једноставна, а то је да се свако у њој осјећа комотно и да свако омогућује својим понашањем оном другом и другачијем да се осјећа комотно. То је наравно једноставно рећи, али суштина проблема је да на томе треба коначно почети радити. То није рад колектива, то је рад појединца. Джаба нам сви устави, прописи и правне норме ако то не схватимо.У овом разговору не можемо заобићи ни троваче атмосфере у којој живимо. Наиме, ти си у једном интервјуу рекао да је ситуација таква да има доста материјала за рат. Није ваљда да тако искрено мислиш и зашто је то тако?Демантуј ме и бићу ти захвалан. Много путујем овом земљом, много радим са људима, читам и гледам шта пишу и причају колеге новинари, и шта говоре политичари. Лако је закључити да нетрпељивост три највећа колективитета није била оваква ни прије протеклог рата. Приде је земља територијално врло прецизно етнички подијељена. Не кажем да ће рата бити, али имамо све услове да рата буде.Најлакше је рећи тровачи атмосфере су криви али ја упорно тврдим да то једноставно није тачно.У овој земљи побјеђују политике и политичари који промовишу нетрпељивост, насиље и сукобе. Са сличним програмима нигдје у Европи не би могли да политички дјелују и били би изопштени. Код нас са таквим понашањем освајају власт. За њих гласају живи људи и то највећи број оних које познајемо и с којим живимо. Одговорност је дакле много шира и она је на нивоу друштва а не само истакнутих појединаца који се запаљивом реториком шепуре по медијима.Кад ствари поставимо у раван актуелних односа у којима се као пинг-понг лоптице пребацују оптужбе за покушај укидања РС, њеног отцјепљена или прављења неког хрватског ентитета, утакмица је више него озбиљна. Сматраш ли да су ово само профитабилне политичке играрије или нешто што нас може одвести у катастрофу било које врсте?Наравно да то нису само политичке играрије јер ближа историја нас учи да морамо бити обазриви код сваког политичког кретања у БиХ. Иако су у питању провидне политичке манипулације и пароле које доносе гласове, оне су опште прихваћене у нацијама на које се те поруке односе.Сви имамо максималистичке тежње ка Босни и Херцеговини или појединим њеним дјеловима, које по правилу потпуно искључују друге, док истовремено на ограниченом готово етнички чистом простору у коме свака од нација у земљи тренутно живи, цвјетају незапосленост, корупција и безнађе. Дакле, ми не знамо шта ћемо и са овим што имамо, али би хтијели више и да то онда буде само „наше“. Али би и у Европу, али тек кад се подијелимо. То је толико конфузно да се не треба чудити што нас свијет не разумије. Јер најчешће ни ми сами себе не разумијемо.Свако поједностављивање може одвести ову земљу у катастрофу и стога треба бити обазривДа ли би и због чега издвојио Милорада Додика као мало већег кривца међу једнакима за садашње стање, или он једноставно води једину смислену политику која одговара Србима у БиХ?Милорад Додик има највећу концентрацију власти у земљи и самим тим и највећу политичку и сваку другу моћ. Та ситуација подразумијва прије свега једну велику одговорност а ја нисам сигуран да је Милорад Додик свјестан те и такве одговорности.Трансформација коју је он доживио, од умјереног и прихватљивог политичара либералне и социјалдемократске струје до националног лидера је, нажалост, добар показатељ у ком правцу идемо. Док је заступао идеје нормалног живота и међуентитетске сарадње, сарадње међу нацијама, идеје о ратним злочинцима којима се мора судити Додик је био у опозицији.Ових дана када има апсолутну подршку у Парламенту РС, коју је добио врло запаљивом националном реториком, за тај период каже да је био у заблуди и да је наивно мислио да је БиХ могућа. Нема дилеме да су СНСД и њен лидер одговорни за све добро и лоше што се дешава у РС јер једноставно имају апсолутну моћ коју и поред свих предизборних обећања нису најбоље искористили. Међутим на нивоу државе тешко је именовати било кога главним кривцем, јер за одговарајући контролни пакет политичке моћи на нивоу земље морате имати партнере и на друге двије стране. Додик у тој дистрибуцији моћи, свједоци смо, има у Федерацији БиХ сјајне партнере без којих би и његова моћ у Републици Српској несумњиво била мања.Забрињавајући је тренд, а ти си то спомињао у својим јавним наступима, једна врста етничке усамљености, ако то можемо тако назвати, међу младима. Одрастају генерације у потпуно једнонационалним срединама и са менталним склопом како је другачији увијек једнак непријатељу. Шта учинити са овим проблемом?Па да, лоботомија нових генерација је врло успјешна и свака наредна генерација је мање толерантна од претходне генерације. У условима кризе која је ушла и у БиХ биће све лакше ширити мржњу и нетрпељивост, а са друге стране ће бити све теже промовисати толеранцију и дијалог. Насиље је најчешћи продукт младих генерација и свакодневно смо га свједоци. Страх ме је и да помислим шта нас чека са таквим младим људима за неколико година.Нема ту много филозофије - ако желимо такву ситуацију да мијењамо морамо да радимо на томе. А то је тежак и захтјеван посао за који у овом тренутку осим пар невладиних и међународних организација нико није спреман.Какве импресије можеш пренијети нашим читаоцима у земљи и дијаспори о томе какви су трендови у Бањалуци и да ли се враћа њен некадашњи дух различитости, с обзиром да као њен становник то најбоље можеш пренијети?Плашим се да олако дајем одреднице појмовима као што су град, држава, нација јер оне на овим просторима аутоматски добијају политичку конотацију. Посљедице рата су начиниле демографске помаке који ће се тешко или никако исправити, и јасно ми је да Бања Лука није онај град какав га памте они који су из њега отишли почетком 90-тих. Али као административни центар у сталном развоју Бања Лука се показује као добар домаћин све већем броју оних који у њега долазе да живе, да се проведу или да раде а из других су средина.На неком малом људском нивоу сваки град испод вањске шминке има и онај свијет који га чини допадљивим за живот и у којим људи маре више за своје комшије и пријатеље него ли за политику. Смета ми зато што се много више улаже у скупе паркове него ли у људе и догађаје који би поред урбаног давали прави смисао епитету „градски“.За крај, да нам кажеш, шта осјећаш каква би могла бити будућност БиХ односно какав је најреалнији развој ситуације с обзиром да је тренутно стање са разних аспеката неодрживо?У уводној ријечи у опису БУКА пројекта налази се мали дио одговора на ово питање.‘Пробудимо се…Дошао је нови миленијум.Вријеме у ком ће ствари о којим данас размишљамо као битним, бити то све мање. Вријеме у ком ће све мање бити важно одакле си, шта си , ком се Богу молиш, молиш ли се уопште. Битно ће бити само једно - ШТА НУДИШ. Свом хаустору, радном мјесту, граду, држави, планети, Богу... шта нудиш. ШТА?’ Е, па тако ће нам онда и бити.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.