АКО ЖЕЛИШ СВОЈА ПРАВА, БОРИ СЕ И ЗА ТУЂА: Поворка поноса је за све људе!

Када бисмо сваку борбу схватали као своју, друштво би имало освијештене грађане, који би се борили за људска права, која су у начелу свима загарантована.

Sara Velaga / 14. август 2019

unsplash

Наша пасивност оставља простора за дјеловање онима који заговарају подјеле и људе одређују према боји коже, сексуалности, сполу или вјероисповијести. Они су увијек гласнији, јер остатак грађанства ћути и тиме прећутно одобрава такав систем.

У најави Поворке поноса у Сарајеву, потребно је да говоримо о томе, да се сви једнако залажемо за основна људска права, јер ко смо ми да некоме нешто одобравамо или ускраћујемо? 

Зашто је страигхт заједница на одређени начин привилегована, да себи даје за право да о ЛГБТИQ заједници суди? Поворка поноса је прилика да сви заједно изађемо на улице и боримо се за друштво једнаких могућности. Друштво равноправних, уједињених и добрих људи, јер свијету тако недостају добри примјери.

Зашто је важно подржати Приде питали смо и наше саговорнике, а једна од њих је Јелена Јоксимовић, главна и одговорна уредница магазина “Љепота и здравље”, која је за БУКУ изјавила:

“Приде је поворка слободе, љубави, различитости... Од момента свијести о себи, желимо да смо слободни, да волимо, да смо вољени. Овакви какви јесмо, уникатни. Дошли смо на свијет да бисмо проживјели овај трен најбоље што можемо, а ту не би требало бити мјеста ни за шта друго осим за разумијевање и љубав једни према другима и једни с другима. Превише је затворених ормара у овој држави, превише је стријепњи о прихватању “различитости” на послу, у друштву, родитељству. Некоме је то само гомила избачених ријечи из система које би се требале политизовати, а многима је то сигурност да ће моћи да буду уз свог партнера пред олтаром, у болници, ма уопште као двоје људи безусловно прихваћених у свијету који је и без дискриминације препун препрека.”

Она додаје да је крајње вријеме да се превазиђу боја коже, нација, појам жене као “слабијег пола”, жене као сексуалног објекта, географско поријекло, јер, како додаје, подршка ЛГБТИQ заједници је подршка свим дискриминисаним групама.

Сличног је мишљења и Далибор Танић, уредник Ромског портала УДАР, који за БУКУ каже:

“Изузетно је важно подржати приде, јер наша подршка није подршка искључиво лгбтиq особама, како се, чини ми се, покушава обликовати јавни дискурс од момента кад је најављен приде. Не, то апсолутно није тачно! Моја, твоја и подршка сваког од нас придеу је подршка основним људским правима и ту се свака расправа завршава. Наш заједнички садржилац је оно “људско”, а ми смо сви људи, са мањим, или већим разликама, које нипошто не умањују нашу вредност у односу на оне који себи и данас дају право да себе сматрају вреднијим, супериорнијим. Не знам ко је и када одлучио да су стрејт особе супериорније у односу на лгбт особе, или да су Роми “нижа” раса у односу на неке друге људе, или да атеисти “вуку” свет у хаос кога пропагирају присталице различитих верских скупина.”

Он додаје како је најмање битно да ли подршка долази од стрејт особа, јер таквим мишљењем долази се на терен врло извјештаченог односа двоје људи, или ако гледамо шире - једне скупине људи, у односу на другу. Наводи да је крајње вријеме да престанемо правити разлике на неком међусобном микронивоу. Сви имамо заједничке проблеме и то су, како каже, споне младих, пензионера, Рома, Јевреја, студената, лгбтиq особа, особа са инвалидитетом. Свима нам је заједничка неједнакоправност пред институцијама и о томе треба размишљати. 

Да ово не би била само борба једног дана, неминовно се намеће питање шта је кључна обавеза друштва, на свакодневном нивоу, како би пружили подршку ЛГБТИQ заједници?

На то питање Танић одговара:

„Нама фали један снажан и широки цивилни фронт у којем ћемо бити сви! Деценијама водимо појединачне борбе и добијамо мале битке. Ја заиста верујем да можемо више урадити, ако наступимо заједнички. Верујем у тај фронт и замишљам га као простор где се Роми неће борити само за права Рома, и где се лгбтиq особе неће борити само за права лгбтиq особа. То су те појединачне борбе, али само ово питање говори о томе да појединачна борба није довољна.”

Додаје како на прајду никако не жели видјети само лгбтиq особе, јер ће у том случају сматрати то поразом. Сви бисмо требали бити ту у заједничким борбама. А онима који нису свјесни шта сам прајд значи, Танић поручује да је боље да се не појављују, јер наводна подршка у виду селфиеја и фацебоок објава, није подршка, већ само привид. Очекује на улицама Сарајева видјети појединце, који су зрели и одговорни и као такви примјер оних који ће градити широки фронт подршке.

И управо то треба бити задатак свима нама, да покушамо бити ти зрели појединци. Увјерен је у то и Феђа Куленовић, информацијски стручњак, који за БУКУ говори:

“Свако треба пружати подршку мањинама које покушавају остварити своја права. За друштво је то важно, не због тога што показујемо како смо напредни, већ због тога што је то исправна ствар која се мора и треба урадити, јер ако тражимо једнак приступ и права за себе онда морамо то тражити и за друге.”

Куленовић додаје како је тренутна подршка довољна за одржавање, али је крајње вријеме да се изађе и повећа подршка. Повећати је можемо, како додаје, кроз дијалог и заговарање, што јесте напорно, али је неопходно да бисмо сви схватили да се овде не ради о ничему необичном. 

“Сваког дана се сви боримо за своја права и права других особа, поготово нама драгих. Неки можда нису тога свјесни, али сам сигуран да већ у свом животу имају барем једну особу друге сексуалне оријентације. Све док сви не схватимо да требамо да имамо једнака права, требамо активно радити на томе да се та права остваре“, поручује Куленовић.

Додаје како се нада да је најбољи начин подржавања ове борбе излазак у шетњу, јер је Сарајево, како каже, био, а нада се и остао велики и отворени град. Свјестан тога да ово није борба једног дана, већ свакодневно и упорно скретање пажње и пружања подршке, поручује да је најважније разговарати.

“Кроз отворен разговор треба објашњавати људима о чему се овдје заправо ради. Свјестан сам да нису сви спремни за овакве разговоре и да радо говоре о крушкама и јабукама када се овдје ради о истим стварима, једнаким правима за све, али ипак моје искуство је да су људи спремни послушати што ће их барем мало навести на размишљање.“

Додаје и како дигитална подршка није довољна, већ је потребна у већем броју у стварном окружењу, гдје ћемо јавно показати да нико од нас није тиха мањина и да постоји велики број грађана и грађанки који се залажу за једнака права за све наше суграђане и суграђанке. 

Баш због тога неопходно је сваку борбу нашег друштва схватити као своју, јер у систему у којем живимо, свакодневно смо на маргини у неком погледу. Крајње је вријеме да се вратимо на заслужена мјеста, одговорних, свјесних, а понајприје одлучних и активних грађана, који ће подржати прајд не само због ЛГБТИQ заједнице, већ због свих наших заједничких, а ипак угрожених људских права. 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.