Активистица и правница Маида Шабета за БУКУ: Што је друштво у горем стању, то је активизам неопходнији

У БиХ је активизам јако тежак. Захтјева много одрицања, од материјалног, до социјалног. У БиХ има много активизма, иако јавно неосјетног

Maja Isović Dobrijević / 08. новембар 2019

Foto: Privatna arhiva

 

Маида Шабета активисткиња је и правна специјалисткиња за права животиња и животну средину из Сарајева. Она је предсједница удружења ЕВА, организаторица кампања за ПЕТА Њемачка, пројект координаторица Фур Фрее Аллианце и организаторица кампања Цлимате Саве Мовемент за Европу. У жижу јавности дошла је када се залагала да БиХ одустане од узгоја животња због крзна.

О свом активизму нам каже да је у њему од студенстких дана, а вјерује да ће и позне године дочекати борећи се за боље друштво. Маида каже да је одувијек имала снажну потребу да проговори против било које врсте друштвене неправде.

„Таква сам била још у школи, поготово у гимназији. А конкретан почетак мог активистичког живота је почео док сам била на факултету. Најприје сам се почела бавити интензивно борбом за права животиња још 2007. године, а пар година касније и заштитом животне средине“, присјећа се Маида.

 

 

Она каже да је у свакој земљи важан активизам, али додаје да ни у једној држави не „цвјетају руже“, као што се то нама у БиХ чини.

„Живимо у демократском друштву, које по правилу омогућава појединцима и групама да на овај или онај начин утјечу на промјене. У БиХ је активизам јако тежак. Захтјева много одрицања, од материјалног, до социјалног. У БиХ има много активизма, иако јавно неосјетног. Што је друштво у горем стању, то је активизам неопходнији. Требало би да сви грађани који су незадовољни, да се активирају, јер је то једини начин да се натјерају представници народа (власт), односно адекватно информишу о томе шта и како треба мијењати. Код нас је највећи проблем што већина грађана прати дешавања и пасивно коментарише, критикује, али никако не покушавају да било што направе с циљем промјене. Недостаје колективна свијест о снази свих нас заједно или чак појединачно. Још увијек се осјећају посљедице социјализма, гдје се није могло, тек тако, активно укључити у друштвене промјене, утицај на доношење нових закона или измјене постојећих“, рекла је за БУКУ Маида.

ТЕШКО ЈЕ БОРИТИ СЕ ЗА ПРАВА ЖИВОТИЊА

Када је ријеч о залагању да се заустави узгајање животиња које се касније брутално убијају због крзна иако је БиХ пропустила прилику да законски томе стане у крај Маида каже да битна није изгубљена, јер је супротна страна намјеравала да избрише забрану узгоја животиња ради крзна у БиХ, на крају је илегално, протууставно продужен рок ступања на снагу ове одредбе о забрани.

„Према информацијама, које смо добили од Канцеларије за ветеринарство БиХ, фарме чинчила више нису у функцији у нашој земљи. Због наведеног очекујемо доношење неког прелазног рјешења и коначну забрану. Генерално је у свим дијеловима свијета тешко борити се за права животиња, јер је то маргинална тема нашег друштва. У БиХ је то, наравно, много теже него било гдје у Европи, због ситуације у којој се налази наша земља. Међутим, ипак упорним радом, све се може постићи, па чак и код нас. И ако се права животиња могу без проблема 'гурати' у нашој земљи, може се тек замислити колико је лакше радити на темама директно везаним за људе, људска права и слично“, каже Маида.

Маида подсјећа да је БиХ прва држава свијета која је потпуно забранила животиње у циркусима.

 

„Четврта смо земља свијета која је забранила 2009. године узгој животиња ради крзна – забрана је још увијек ту, али није ступила на снагу. Међутим, однос нашег друштва према животињама је катастрофалан. Често цитирам Милана Кундеру у контексту конкретно нашег друштва: 'Истински морални испит човјечанства, испит који је темељ свега осталога, очитује се у односу према онима који у потпуности зависе о нашој милости, а то су животиње. На том је пољу човјечанство претрпјело потпуни пораз, пораз који је толико потпун да сви остали порази произлазе из њега'“, каже Маида.

КАКАВ ЈЕ НАРОД ТАКВА ЈЕ И ВЛАСТ

Када је ријеч о позитивним примјерима држава на које се БиХ може угледати тренутно је Канада међу најбољим земљама свијета, а у Европи можда Њемачка или Холандија.

Маиду смо питали колико је данашња бх политичка власт спремна да се суочи са овим проблемом или је и даље очигледно да ради у личну корист појединаца не бринући за еколикогију и животиње.

„Треба кренути од компликованог устројства наше земље. Кад одете у Бугарску, онда сазнате да ми нисмо најгора земља свијета по питању корупције. Није ништа пуно боље ни у нашој ближој регији. Сви политичари до сад су имали времена да саслушају све што сам имала да презентујем. Свако има слуха када се приступи на коректан начин, без аутоматског напада унапријед (што многи раде, нажалост). Што се тиче спремности, лично се нисам сусрела са негодовањем или незаинтересованошћу. Опет се враћамо на прву реченицу, много тога кочи компликовано устројство наше земље. Иначе знам рећи да је власт онаква какав је народ. О екологији, климатским промјенама нема свијести. Или има, али људи то не схватају озбиљно, јер им се будућност чини далеком“, каже Шабета и додаје да се не може много направити без радикалне политичке промјене.

„Код нас се радикална промјена очекује од 1995. и песимиста сам. Мислим да ћемо чекати још дуго да до тога дође. Али не тако дуго, уколико се више људи активира и не буде губило наду“, каже она. Маида је рекла да је током година рада научила да се води крајњим циљем без обзира на препреке.
„Препреке су ту да нам одузимају фокус и енергију, ако обраћамо много пажње на њих. Вјерујем да су порази само пут ка циљу. Ниједан успјех се није десио у прошлости, у историји без низа претходних пораза“, истиче.

БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ НИСУ АПСТРАКЦИЈА

На питање размишљамо ли данас о екологији, односу према природи и животињама и на неки начин о свијету који остављамо будућим генерацијама Маида нам каже да се данас генерално људи боје негативних вијести.

 

„Због тога се крију у зони комфора и настоје да не размишљају о томе. Али када су будуће генерације у питању, не смијемо себи то дозволити. Будуће генерације нису апстракција. То су наша дјеца. Не размишљати о томе какве услове живота им остављамо односом према околини данас, значи да не волимо своју дјецу, да нам нису битна. Ја лично немам дјецу, али не желим бити дио узрока јако тешког живота дјеце која долазе. Кад су животиње у питању, на неки начин смо хипнотисани идејом да су оне ту да их искориштавамо и радимо од њих што желимо. Заборављамо да су то једнако жива бића као ми, да осјећају бол, патњу, тугу једнако као ми. Свјесни смо тога само када су нам 'блиске' животиње у питању: пас или мачка. Али, разлике између пса и мачке на једној и чинчиле, краве или птице на другој страни нема много. Тренутно је преко милион животињских врста на рубу истребљења, а све то због индустријског узгоја животиња за људске потребе. Сваке секунде се крчи хектар шуме и сваких 6 секунди се крчи хектар амазонске прашуме ради производње хране животињског поријекла. Тиме се нарушавају и уништавају природна станишта, биодиверзитет, а то утиче директно и на нас. Најбитнија врста је пчела, која се налази на листи најугроженијих врста. Када ње не буде, животу на Земљи слиједи крај“, истиче Маида.

Када је ријеч о будућем раду Маида каже да виид како позне године дочекује као активискиња.

„Наравно, никада нећу одустати. Прије стотињак година нас двије не бисмо радиле ово што радимо сада. Женска права су била апстракција, биле смо предмет, а не особе. Иста је ствар била са тамнопутим људима. Само упорност доноси квалитетне промјене у друштву и да су активисти и активисткиње покрета за права жена и против робовласништва лако одустајали, данас би све било много другачије“, каже на крају разговора за БУКУ Маида Шабета.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.