Александар Трифуновић: Борат се шалио, Додик се не шали

Силеджијска политика Милорада Додика шаље поруку његовим вјерним обожаватељима да је дозвољено понашати се силеджијски, а на кога ће такви јунаци да навале доли на джамије и то мало других што су се вратили да још мало поживе у својим кућама у РС

Aleksandar Trifunović / 11. јануар 2022

Морали би се сјетити сјајног Боратовог скеча, када интервјуише учеснице демонстрација против злостављања животиња, оно кад им каже да у његовој земљи, у Казахстану, јако воле животиње и да је на телевизији врло популаран шоу програм са псима. Не знајући о каквом зајебанту се ради, интервјуисана дјевојка му каже да је то сјајно и пита га о чему се ради у емисији. Борат објасни да ти пси плешу, тако што водитељ контролише прекидач којим загријава под на ком пси стоје, што је врући под они све више скачу и изгледају срећни на екрану .... Ова прича коју је Борат измислио одлично описује како Милорад Додик господари Републиком Српском. Потпуно одвојен од народа у сваком погледу, са пријављеним милионима на рачуну зарађеним од брањења Републике Српске и са довољним бројем вриједних некретнина ван Републике Српске, и непријављених милиона може бити безбрижан, он чврсто и неометано држи тај прекидач у својим рукама и контролише температуру, а народ скаче ли скаче и барем на јавном сервису изгледа и срећан.

Кад већ нема редовних политичких волеја из његовог главног адута, политичког Сарајева, Милорад ће окренути Србе на Србе унутар ентитета, зна да су Срби у томе најбољи. И тако у круг.

Под је све врући, све топлији, народ све нервознији и нико не може рећи како ће се овај плес завршити, по народ јачи од судбине. Иако му је то омиљена пјесма, Милорад Додик не вјерује у судбину, он вјерује у конкретну будућност и залеђе, чврсти објекти ван Републике Српске и са те стране је обезбјеђен и он и његови потомци. 

Силеджијска политика Милорада Додика шаље поруку његовим вјерним обожаватељима да је дозвољено понашати се силеджијски, а на кога ће такви јунаци да навале доли на джамије и то мало других што су се вратили да још мало поживе у својим кућама у Републици Српској. Милорад Додик је подигао рампу и покренуо спиралу зла и нико више не зна како ће се то завршити, а што је најгоре он у занесеношћу собом не примјети да цијели народ води у амбис неизвјесности и изолације.

И нема тог мудросерства и објашњавачке патетике, националромантизма и јефтине поезије која плес по Додиковој музици може да опише другачије него као једну од историјски најуспјешнијих дресура једног народа, и истовремено, најнеуспјешнијих периода српског народа у Босни И Херцеговини, а овје смо вијековима ....

Посудићу за крај овог писања ријечи жестоког талијанског фрајера Пиер Паоло Пасолинија, да Историју нису стварале куртизане и кардиналови помоћници, већ они који су умјели да кажу-НЕ.. па ви видите шта ћете, са собом и овим ријечима.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.