Александар Трифуновић: Бутмирско загријавање

<п>Прошлог је петка у Бутмиру започело још једно дуготрајно мрцварење међународне заједнице са освајачима власти у Босни и Херцеговини.</п>

Aleksandar Trifunović / 20. октобар 2009

Готово истовремено у згради Опере у Копенхагену бивши секретар УН-а Кофи Анан, Премијер Данске Ларс Лøкке Расмуссен и предсједник Европске Комисије Јосо Мануел Бароссо на конференцији” Од Кјота до Копенхагена” послали су заједничку поруку о алармантној потреби за акцијом поводом глобалног загријавања планете.
Са преко 500 уредника медија из цијелог свијета на конференцији је био и потписник ових редова, а главни закључак био је да јавности у својим земљама свакодневно  упозоравамо на посао који нас чека.

Замишљен над тастатуром реално сам се запитао кога у БиХ уопште занима текст о глобалном загријавању и да ли ћемо, ако овако наставимо да уништавамо планету, много раније него што је планирано, остати без ње.
Кога у БиХ занима било који глобални проблем и да ли ће због насловнице која упућује на то прочитати или купити новине?
Па наравно да неће, јер просјечног босанскохерцеговачког читаоца и гледаоца, поред Биг Бротхер-а и судбине одабраних латиноамеричких домаћица, искључиво и само занимају освајачи власти и њихови животи, доживљаји и промишљања.
Повинован жељама већине, потписник ових редова лицемјерно бира да пише о Бутмиру, а не о потенцијалном и скором роштиљању планете.
Ко је уопште био у Бутмиру?

Одабрани домаћи тим се, између осталих, састојао и од једног доказаног преваранта, те бившег и можда будућег затвореника.
У домаћем тиму већина саговорника већ дуго не комуницира међусобно и прије састанка су унапријед једни друге оптужили за попустљивост.

Међународну заједницу представљају Европљани и Американци и цијели тај дан су провели свађајући се међусобно.
Представници међународне заједнице још су објавили да не знају тачно о чему ће разговарати, а освајачи гласова су се заклели да ништа неће прихватити.
Овом гротеском Бутмир пријети да постане мјерна јединица траљавог ангажовања међународне заједнице у региону.
Поред тога што је зауставила рат у БиХ и што је у ову земљу неконтролисано и без икакве стратегије упумпала огромну количину новца, међународна заједница се нема више чиме похвалити.
Европска комисија у свом годишњем извјештају тако наводи да су помаци у БиХ минорни и не назире се скоро приближавање европским интеграцијама.

Свјетски медији редом закључују да је наша земља потенцијално буре барута и да захтијева озбиљну пажњу.
У Босни годинама не живе људи већ Бошњаци, Срби и Хрвати и подијељени су, мрзе се и плаше једни других.
Води нас криминализована политичка елита неспособна да понуди било какав договор и периодично нам својим имовинским картонима јасно покаже једини стварни разлог због ког се баве политиком.
И међународна заједница и освајачи власти без икакве сумње сматрају да је народ у Босни глуп и не занима их до тренутка кад западну у ћорсокак.

Тада политичари пријете да народ неће прихватити наметнута ријешења, а “странци” позивају народ да смијени своју себичну и корумпирану власт ако желе бољи живот и стампедо ка интеграцијама, безвизном режиму и НАТО-у.
Међународна заједница никада није имала јасну стратегију како успоставити дијалог са грађанима и у овој земљи направити друштвени систем који ће самосмјењивати штетну политику и доносити рјешења у корист свих, како направити, популарно речено, демократију.

Разговорима иза затворених врата са домаћим властима још од Дејтона па све до прошлонедељног хапшења грађанских активиста пред бутмирским капијама показали су да их не занимају грађани већ искључиво успјех њиховог експеримента.
У складу са тим, створен је и вјештачки и јалови цивилни сектор, “друштвена елита” која се у већини случајева бави оним што нема везе са стварношћу или се забавља по парламентима математички збрајајући неуспјешност домаћих парламентараца, годинама не доводећи овом врстом активизма никог од избројаних у неугодну ситуацију да буде смијењен или да изазову било какву другу разумну реакцију грађана.

Овакав невладин сектор народ занима ништа више него ли занима домаће политичаре.

Међународна заједница од свог доласка у Босну и Херцеговину не ради ништа до ли се  курва данас са једним сутра са другим политичарима и политикама, данас са једним- сутра са другим власником медија успјешно губећи и последње зрнце кредибилитета да буде озбиљно схваћена и прихваћена.
И можда је овај народ глуп, можда има и фабричку грешку да вијековима није живио самостално већ под овим или оним протекторатом, можда је плашљив и трпи али више не жели да се курва и потура се тамо гдје не види своје мјесто.
Јасно му је да је забринутост за грађане од стране цивилног сектора, домаћих политичара и међународне заједнице порњава у којој више не желе да учествују.

Лјуди на хоризонту не виде ни један разлог зашто би се мијењали и били бољи.

Зато Бошњаци, Хрвати и Срби бирају да се мрзе, гледају Биг Бротхер или слично регионално прцалиште, наричу над судбинама Емануелâ и Касандри, гурају једни другима бакље у лице или се већ убијуцкају по утакмицама бијесни и немоћни, неупотребљиви, лоботомизовани од беспризорног вишегодишњег мрцварења међународне и домаће политике.

Али ма како глуп и неупотребљив овај народ био без њега ће бити тешко направити Босну и Херцеговину. То је превид са којим ни у Бутмиру ни у Дејтону нису рачунали.
Док год у расправу о овој држави не буду укључени људи, ова земља ће бити осуђена да буде недовршена започета скулптура која не личи ни на шта.

Ових дана је објављено да је у БиХ за вријеме рата живот изгубило 99 000 људи.
Однос који успоставимо према ових 99 000 несрећника је камен темељац којим можемо повратити себи свој људски облик
Јер тек оног тренутка када почнемо да их колективно оплакујемо, не радећи моментално ДНК и анализу националне припадности ове бројке, почећемо да се лијечимо и оздрављујемо као друштво.
Постаћемо употребљиви за промјене и за нормалан живот.

А онда ће ваљда на ред доћи и текст потписника ових редова о глобалном загријавању планете.

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.