Александар Трифуновић: Хрватска нема шта да слави

Хрватска није процесуирала ни један злочин над цивилима током Олује, ни један.

Aleksandar Trifunović / 04. август 2019

Након шест година избивања, ове сам на љетовању био у Хрватској и било нам је одлично. Пратећи интуицију, а не гпс, стандардно профулам пут и забасам погрешним. 

 

Да ме неки Јапанац по својој несрећи није упратио, мислећи да знам гдје идем, возио бих сам километрима, у јеку сезоне. Од Удбина па све до иза Велебита, нема људи, скоро па уопште. Празна, напуштена мјеста, некад пуне основне школе данас од тишине спашава само промаја која дува кроз разбијене прозоре. 

 

Некада су ту живјели већином Срби. Сада се тек нешто старих вратило да умре. Идеологија која је Србе из Крајине коштала историјског пораза овјековјечена је прецизно у 19. минуту Дневника Милошевићевог РТСа, гдје је била смјештена вијест о егзодусу из Хрватске. 

 

Нешто прије вијести из спорта. Нису им дали да уђу у Београд, него да прођу поред њега. И дан данас хиљаде их није нашло свој кров над главом. Избјеглице и у Хрватској и у Србији. 

 

Ови који данас највише виртуелно наричу за њиховом судбином продавали су им воду, гориво за тракторе пуне остатака дотадашњег живота за 20 ДМ по литру, а за 50 ДМ куповали фрижидере и видео рекордере узете од Марковићевих кредита. Садашњи Предсједник Српске би имао шта рећи о том хрватском гориву у Бањалуци, у сред српске територије. Данас је милионер и у Српској и у Србији. А хвали се да у БиХ најбоље сарађује са ХДЗ партијом, која ни дан данас не крије ликовање због резултата Олује, Бљеска, Маестрала, и који би стрељали моје другаре из Иницијативе младих за људска права из Загреба што позивају Хрватску да се извини због Олује. 

 

У сјајном документарцу Боже Кнежевића Олуја над Крајином, ког је Денис Латин емитовао у Латиници на ХРТ1, деконструисана је битка која се данас у Хрватској слави као тријумфална. Ти људи које је хрватска војска поразила су били напуштени и од својих вођа и од Србије, и од војске. Свих који су им обећавали немогућу државу. Остао је само ко није имао куда да оде. 

 

Хиљаде граната испаљивано је на ненаоружан народ. Слијепи старци представљани су као диверзанти, а на колону десетина хиљада избјеглица иживљавало се пљувачком, камењем и мокраћом километрима старо и младо. На мјесту гдје је настала партизанска авијација, хрватски је авион испалио стотине метака рафалом на колоне измучених жена и стараца на територији БиХ. 

 

Истовремено је тупави Мартић испаљивао ракете по Загребу, то је била сва мудрост бившег послушног полицајца за једнократну употребу, увјереног у своју историјску важност. Борис Дежуловић ми је у јесен 2000те рекао да су затворили Ферал тог августа са причом о пљачки, убијањима цивила и масовном протјеривању. Каже, тада су због тога баш сви били против њих, и позиција и опозиција, и први пут су се озбиљно бојали. 

 

Хрватска нема много разлога за славље. Војнички, тамо си докле ти је дошао најистуренији пјешадинац. Празне Лика и Славонија, празне од људи и пуне шикаре и напуштених кабриолет кућа, говоре докле је стигла Хрватска. Људи живе сами, расплачу се кад им се жив човјек обрати. Као и свуда гдје смо на Балкану као већина говна према мањини. Хрватска је све празнија. Тамо гдје су стали Маестрал и Олуја, наставили су Рyанаир и Флиxбус, тамо одакле су потјерани Срби, сада бјеже Хрвати, десетине хиљада њих, на различит начин отјерани су од исте политике. Политике национализма, искључивости и нетрпељивости. Не можеш се хвалити Теслиним поријеклом, а истовремено разбијати плоче због ћирилице, писма на ком је Никола писао. 

 

Хрватска није процесуирала ни један злочин над цивилима током Олује, ни један. Да то исправе, моји пријатељи из Документе из Загреба данас су, и поред великог притиска бранитељских удруга, предали Државном тужилаштву кривичну пријаву за почињене злочине над српским цивилима у Уздољу код Книна и оближњим засеоцима од 5. до 8. августа 1995. године. 

 

Од свих бивших еxYУ република, у Хрватској има највише честитих људи који храбро чисте своје двориште, новинара Луцића, Иванчића, Дежуловића, Хедла, Павелића, Косановића, Бајте, Фрљића, људи из Лупиге, Документе, Индеxа и многих других које свакодневно прозивају самопрозвани велики Хрвати, не схватајући да никад неће бити велики као они, ни људи ни Хрвати. 

 

Данас је градоначелник Книна, човјек, позвао Србе да се врате: Поклонио бих се српским жртвама изјавио је, они треба да се врате, ово је њихова домовина. 

 

Ово је нормалан људски став. Сви људи, свугдје, треба да се врате својим кућама, то је њихова земља, а биће Хрватска тек кад из ње поново никну плодови, кад се из школа чује граја. Морамо се одзвијерити, људима вратити што им припада, иначе нећемо далеко одмакнути од ове Крлежине

 

„..све је то доказ како смо ми на овим вјетрометинама

заостала марва. Ту смо сељаци, неписмени сељаци, на

овим балканским гудурама с “јебем-ти- матер”

менталитетом “

 

 

 

Писано у августу 2017 године


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.