Александар Трифуновић: Кад год неко изјави да је једина шанса за ову земљу притисак са стране овдашњи властодршци отворе најскупљи шампањац

Кад год неко изјави да је једина шанса за ову земљу притисак са стране, или још прецизније притисак од ЕУ, овдашњи властодршци отворе најскупљи шампањац ... Запрђивање на квадрат. 

Aleksandar Trifunović / 06. јун 2019

Кад год неко изјави да је једина шанса за ову земљу притисак са стране, или још прецизније притисак од ЕУ, овдашњи властодршци отворе најскупљи шампањац ... 
Запрђивање на квадрат. 


Око 120 000 Чеха је данас у протесту на улицама Прага, било би их и више али не могу стати на Трг, селе се до краја јуна на простор који може да их прими пар пута више и настављају протесте. 
Кажу да се овдје људи не покрећу зато што су дуго били под социјализмом и онда видиш Чехе и Словаке који су се растали у миру, од својих држава направили економска чуда, а били су под много горим притиском режима од нас, многоструко већим, чак и под војном окупацијом у једном тренутку па се опет и буне и раде и не напуштају своју земљу коју воле.

Или Румуни, десетине хиљада појединаца је било на улицама највећих градове борећи се против корупције. Појединаца! 
И једне и друге смо прије неколико година исмијавали. 


Данас излазе на улице не због притиска ЕУ, већ зато што воле своју земљу и хоће да буде боља, а без да је то резулат савршених пројектних апликација за ЕУ, структуралног дијалога о правосуђу, или још једне јалове стратегије за борбу против корупције. 
Стотине милиона европског и америчког новца је ушло у БиХ за реформу правосуђа и борбу против корупције. 
Резултат преживљавамо, никад веће контроле над правосуђем од стране политике, а корупција никад није била већа. 


Истина је да су овдашњи појединци осим пар изузетака огромном већином одлучили да се не боре, изговори су виртуелним крекетањем дигнути на ниво умјетности, или пак неког лигхт активизма који не боли никог и не замјера се ником. 
Стога говорити да неко треба са стране да притисне наше политичаре чини услугу и политичарима, који знају да од тога нема ништа, али имају разлог да и даље не раде ништа и оваквој већини која побједнички може додати још један изговор свом нечињењу, па ето видиш, ништа ми овдје не можемо сами без притиска, кад већ тако кажу зналци.

Једно велико двоструко Ништа! 


Истина је да можемо, да можете, јебига, ако хоћете да се борите за боље, да се борите да вас не праве будалама, да не исмијавате оне који се већ буне. 
Истина је да то раде људи кад воле своју земљу, кад хоће бољу и извјеснију будућност за своју дјецу. Истина је да је побуна против лошег нормална и пожељна. 
Истина је да овдје никад није било горе, и да може да буде још горе. 
Истина је да колико год да је лоше, да људи борећи могу да направе боље мјесто за живот, много горим од нас је то пошло за руком. 
Истина је на концу да људи негдје хоће да се ослободе и боре, а негдје, могу - али неће. 


И тачка.

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.