Александар Трифуновић: Ми, стотину година касније, нова питања и стари монолози

Сваки рат је бесмислен. Велики рат вођен од 1914-1918 је и математички био бесмисленији од свих ратова касније.

Aleksandar Trifunović / 28. јун 2019

Највеће битке овог рата нису утицале на његов крајњи исход, али су зато историјским уджбеницима задали незаборавне лекције о рекордном броју погинулих икада.

Баштована на овој фотографији фотографисао сам како брине о ружама на гробљу цијелог британског батаљона у мјесту Пéронне, у Француској.

На овом мјесту, а на дан отварања битке на Сомми 1. јула 1916. године, британска војска је претрпјела најгори једнодневни борбени губитак у својој историји од готово 60.000 жртава. Укупни губици ове битке, која је трајала од јула до новембра, на Енглеској, Француској и Њемачкој страни премашују број од 1 100 000 људских жртава.

Ништа везано за Велики рат није овисило о жртвама у борбама на Сомми. Ништа!

Простор садашње Босне и Херцеговине је, као и у свим великим ратовима, и у Првом свјетском рату служио као велики гарнизон младе војске за туђе циљеве и ратове.

Младост земље ратовала је свуда унаоколо за потребе тадашње аустроугарске царевине.

У Италији …

“Доломити су најљепше планине свијета. Гробље. Под сваким крстом почивају два војника, на сваком крсту два имена и два датума смрти. Читам. То је Балкан. Танасковић Митар и Лутвица Мурат, погинули или умрли 13. децембра 1917. године, почивају заједно, у истом гробу. Сав бесмисао, апсурди и глупости свих ратова и мржњи, а поготово нашег босанског, све се стисло на једном крсту, са два имена и истим датумом смрти…”, записала је у свом тексту ( хттп://бит.лy/1qлyОуу) за БУКУ, Милијана Павловић

Да има имало реда, ова земља би данас положила цвијеће на Митровом и Муратовом гробу.

Данас би причу о Митру и Мурату дјеца имала у књигама, умјесто да се припремају за нове ратове, те да славе и никад не пропитују прошле . Јер у Митровом и Муратовом гробу је одговор шта смо свијету били прије 100 година. И шта смо му данас.

Да има реда, као што га нема, данас, 28. јуна, ова земља због обиљежавања 100 година од почетка рата не би била подијељена новим зидовима. Била би велика учионица, један велики школски час, са само једном лекцијом и питањем – Да ли смо у протеклих 100 година нешто научили или би поновили све исто?

Да има памети, захваљујући одговору на то питање, данашњи дан био би крај једне, а почетак друге, љепше и ведрије Босне и Херцеговине.

Али ми немамо одговоре. Ми имамо нова питања и старе монологе.

Да има памети, данас би могли рећи да је на Балкану данас све другачије него тог јула 1878. године на Берлинском конгресу, када је Отто вон Бисмарцк рекао да цијели Балкан није вриједан ни малог прста или костију једног његовог гренадира.

Будимо на тренутак реални, 150 година касније, ова изјава звучи тачније него икад.

 

 

Текст написан на данашњи дан 2014.године  на 100 година од почетка 1 свјетског рата

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.