Александар Трифуновић: Зашто смо ратовали

Заиста, зна ли ико одговор чему је вриједило преко 100 000 погинулих, милиони расељених, попаљена и порушена села и градови. Осим да је и данас прича о рату и ратна реторика главна политичка полуга олоша који господари овом земљом

Aleksandar Trifunović / 28. септембар 2019

foto: Elvir Padalović

Јуче сам са Бука ТВ тимом провео дан у Јајцу снимајући нашу нову емисију. Преко 40 ветерана, припадника армија које су ратовале на простору бивше Југославије, у организацији ЦНА годинама обилазе некадашње ратне линије, меморијале и мјеста злочина. Говоре на јавним скуповима о томе. Бивши непријатељи данас проводе дане заједно, неријетко дијеле собе у којима спавају. Проводе дане и ноћи у заједничком разговору. Причају о томе како је током рата било живјети са оне стране нишана, а како је данас преживјети у оваквом миру. Заједно полажу вијенце на обиљежена и необиљежена мјеста страдања и споменике погинулима.
Једно од таквих мјеста су Бравнице, пар километара од центра Јајца, на путу Бањалука-Сарајево. У овом мјесту су припадници ХВО нечовјечним поступањем убили 41 српског цивила, а десетине њих ранили. Јуче, на полагању вијенаца у Бравницама, говорила је Надежда Јанковић, која је и сама тешко рањена на том мјесту. Подсјетила је на страдање цивила који су се тада '95. године повлачили из Доњег Вакуфа у колони. "Прво је колона погођена гранатом, а онда су на нас пуцали. Одговорност за злочин је на хрватској војсци, чије су јединице починиле злочин, али су истовремено прву помоћ пружиле јединице локалног ХВО-а и збринуле нас рањене", изјавила је Надежда. За овај злочин нико није одговарао, а мјесто, осим привременом таблом, никад и ничим није обиљежено.
Двадесетак километара даље, према Мркоњићу, налази се Језеро, мјесто у ком су припадници ВРС побили преко 50 цивила, махом старијих који нису успјели да напусте Језеро, по ком се од прије неки дан зове један кратер на Марсу. За 30 људи се још трага, како је окупљеним ветеранима рекао Мирсад Омериновић. Организатор овог злочина никад није приведен правди. Четворица бивших војника, припадника јединица ВРС, због овог злочина су у затвору.
Разговарао сам са већином ветерана, учесника овог скупа у Јајцу, мјесту које дијели судбину Југославије, распале земље која је у овом граду и формално почела да постоји. Сви су понављали да је разлог што сада заједно обилазе мјеста рата и страдања само један. Да својим причама и ангажманом учине да се рат никада више не понови. Да им дјеца и унуци живе без страха од нових сукоба. Згрожени су политиком и медијима који не воде рачуна како и шта говоре о протеклим догађајима, а они сами знају да то није истина. Веома мали број медија из БиХ је јуче и пратио овај скуп.
Мирза из Језера је на крају свог излагања рекао: "Сви су овдје обновили своје куће, сви смо се вратили, и Срби, и Бошњаци, а имамо и једног Хрвата, и питам се сваки дан, зашто смо онда ратовали?"

Заиста, зна ли ико одговор чему је вриједило преко 100 000 погинулих, милиони расељених, попаљена и порушена села и градови. Осим да је и данас прича о рату и ратна реторика главна политичка полуга олоша који господари овом земљом, због чега суочавање са прошлошћу никад није ни почело. А без тога нема и никада неће бити трајног мира, што је и једини циљ овакве политике. Људи, ветерани које сам јуче срео у рату су давали све од себе, данас у миру раде исто, дају све од себе да се рат не понови и ма како се чини малим, ово је велики и храбри корак за ово друштво у земљи којој нико данас са сигурношћу не може гарантовати какву ће будућност имати.

 

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.