Амазон "плућа свијета"? Не баш, ради се о миту.

Ово је један раширени мит који се не темељи на истини....

BUKA / 28. август 2019

Све су очи упрте у пожаре који седмицама бјесне у Амазону. Славне личности, политичари и водећи свјетски медији говоре о "плућима свијета" која се гуше у ватри, додајући информацију како амазонска шума производи 20 посто годишње прозиводње кисеоника на планети. 

Међутим, ово је само раширени мит који се не темељи на истини. На другу страну, веома је важно заштитити овај дио свијета.

Амазонска прашума сада се врло често спомиње користећи познати надимак - "плућа планете" и тврдњом да ова шума производи 20 посто кисика. 

Међутим, овим тезама приговорили су познати климатолози Јонатхан Фолеy са Универзитета Wисцонсин и Мицхаел Манн са Универзитета у Пеннсyлванији те водећи стручњак за амазонску шуму Даниел Непстад и многи други научници, притом не умањујући проблематику пожара и неадекватног управљања животном средином.

"Успркос увријеженим увјерењима, шума Амазоније не производи 20 посто кисеоника. Ради се о шест или мање посто ", рекао је Фолеy. Истовремено додаје да је крчење шума огроман проблем који се мора спријечити. 

Међутим, нестанак прашуме неће утицати на производњу кисеоника.

"Ових двадесет посто", каже Фолеy, "биолошка је и физички немогућа бројка". 

Према његовим ријечима, амазонска шума производи шест посто свјетске годишње производње кисика, можда чак и мање. На крају, међутим, то није важно јер, попут других сличних екосистема, амазонска шума такође троши готово сав произведени кисеоник.

Једноставно речено, биљке на површини фотосинтезом разграђују ЦО2 (угљични диоксид) у угљик, који похрањују, и кисеоник који се ослобађа. Међутим, већину овог кисеоника троше други живи организми. Микроби, који узрокују распадање живог ткива, у овом процесу троше највећу количину кисеоника.

 

 

Као што тврди професор Сцотт Деннинг, да би кисеоник могао ући у атмосферу, органска твар коју биљке производе фотосинтезом треба бити ослобођена прије него што их микроби потроше. То се догађа нарочито на дну океана, гдје нема довољно кисеоника. Вишак органске твари таложи се на дну гдје се претвара у фосилна горива. Тај се поступак може одвијати и на копну, али у знатно мањим количинама.

Кисеоник који није могао бити потрошен приликом распада органске твари, остаје у атмосфери. 

Професор Деннинг наводи да је то занемарива количина, око 0,0001 посто. Међутим током милиона и милиона година, захваљујући овој малој неравнотежи, толико се кисеоника акумулирало у атмосфери,  да га је сада у атмосфери око 21 посто. То омогућава животињама да опстану.

Дио кисеоника се затим враћа на Земљину површину кроз разне хемијске реакције с металима или другим елементима. Примјер је класична оксидација жељеза позната као рђа.

Питање кисеоника стога није релевантно у контексту прашума. Чак и ако спалимо сву органску твар на планети, атмосфера би изгубила око један посто кисеоника. Чак и ако би се сва производња кисеоника у свијету зауставила, у атмосфери би и даље било кисеоника за хиљаде и хиљадегодина.

Али то сигурно не значи да бисмо се требали престати бринути о амазонској прашуми. Нестанак прашуме имао би огроман утицај на количину ЦО2 у атмосфери и на глобалну климу. Коначно, али не најмање битно, у њему живи 10 посто свих познатих животињских врста и низ аутохтоних племена.

Повећање пожара од 84 посто у односу на прошлу годину изгледа застрашујуће, како истиче Даниел Непстад, али их само седам посто више него прије десет година. Осим тога, неизвјесно је да ли се раст пожара тиче изворне прашуме или посјечених стабала.

Вјероватно најозбиљнији проблем је тзв. тачка лома.  Амазонска шума изгубиће толико свог волумена да више неће моћи користити угљични диоксид у великој мјери и њен ће се екоссистем урушити. Тада се цијела шума претвара у савану.

Непстад тврди да највећи ризик за колапс екосистема представљају случајни пожари у комбинацији са сушом, други научници као највећи ризик спомињу управо крчење шума. У јулу се дневно крчила тероторија дд 73 четворна километра.

 

Текст са портала Новинкy.цз
Превод за БУКУ Елвир Падаловић

 

 

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.