Амазонија гори. Шта се догађа и како заиста можемо помоћи?

ПОСЉЕДЊИХ неколико дана сви смо забринуто усмјерили наш поглед према стравичном пожару у Амазонији, највећој прашуми на свијету, познатој под надимком - плућа свијета.

Tihana Jarić Dauenhauer, P.S / 24. август 2019

Према бразилском Националном институту за свемирска истраживања (ИНПЕ), од почетка године у Бразилу је избило више од 72.000 пожара. Амазонском прашумом тренутно харају пожари таквих размјера да се њихов дим види чак и из свемира (слика доље), а ИНПЕ је извијестио да је само од прошлог четвртка забиљежено више од 9500 пожара те да сваке минуте изгори површина више од једног и пол ногометног игралишта.

С обзиром на то да је познато како Амазонија осигурава 20% свјетске залихе кисика и како је она једно од најважнијих спремишта стакленичког плина ЦО2, многи су се с правом забринули за будућност нашег екосустава и запитали што могу учинити, и као појединци и као колектив, како би спасили тај драгоцјени извор свјежег зрака који је уједно и заштита од галопирајућих климатских промјена.

Но прво бисмо требали укратко подсјетити што је точно узроковало пожаре оваквих размјера на том иначе влажном подручју јер, као што често бива, сам узрок проблема врло је често повезан с његовим рјешењем.

Зашто су пожари букнули баш сада?

Амазонска прашума већину је године поприлично влажно подручје. Зато и спада у сустав тропских кишних шума, а сушно раздобље почиње тијеком српња и коловоза те обично престаје до средине студеног, наводи Цнет.

Пољопривредници се често користе контролираним пожарима како би рашчистили земљиште и припремили га за узгој разних култура. Стога су људи, сматра Цхристиан Поириер, директор непрофитне организације Амазон Wатцх, најчешће ти који су одговорни за велику већину пожара који настају на том подручју.

Као што смо већ писали, дијелови Амазоније горе сваке године за вријеме споменуте сушне сезоне.

Глобално загријавање је, међутим, већ продуљило ову сезону за три тједна, тврде знанственици. Је ли онда ово нормална природна појава погоршана сушом, која је пак погоршана глобалним загријавањем? Или су пожари ипак дјело људских руку?

"Кад гледамо из свемира, видимо да економске активности, а не суша, потичу пожаре. Они се догађају дуж коридора за пријевоз и рубова (бразилских савезних) држава Амазонас и Матто Гроссо, гдје је у тијеку насељавање и ширење пољопривреде. То је економски сигнал, не климатски сигнал", каже Мортон у разговору за амерички часопис Wиред.

Еколошки активисти за пожаре окривљују бразилског предсједника Јаира Болсонара, националиста и популиста. Оптужују га да је знатно ослабио еколошку регулативу у земљи те да дрвосјече и пољопривреднике потиче на крчење шума. Бразилски Национални институт за свемирско истраживање (ИНПЕ) овог је мјесеца објавио да је дефорестација ове године виша за чак 88% него лани.

ИНПЕ је евидентирао и готово једнако повећање пожара у односу на прошлу годину - од почетка године забиљежио је 73 тисуће пожара, што је за 84% више него лани. Ова невјеројатна подударност додатно оснажује аргумент да су крчење Амазонске прашуме и пожари у њој уско повезани. Другим ријечима, пожари се подмећу управо како би се искрчила шума, при чему пепео спаљеног дрвећа служи као гнојиво и чини земљу за будуће пашњаке стоке плоднијом. Пожар који видимо данас је пожар узрокован дефорестацијом.

Они (сточари) сијеку стабла, остављају дрво да се суши и онда га касније запале тако да пепео може погнојити тло", објашњава знанствена директорица бразилског Института за еколошко истраживање у Амазонији (ИПАМ) Ане Аленцар.

Заправо, како пише Qуартз позивајући се на податке свеучилишта Yале, сточарство је одговорно за до 80% тренутне дефорестације Амазонске прашуме. Сателитске снимке показују како је дим измијешан са смећкастом бојом фарми ондје гдје је шума већ искрчена Бразил је, иначе, дом за више од 200 милијуна грла стоке, а 2015. бразилски извоз говедине чинио је чак 14% свјетског извоза.

Та говеда узгајају се управо на земљи која је некад била дио прашуме. А све већа глобална потражња за говедином, посебно из растућих тржишта као што је Кина, служи бразилским сточарима као додатни потицај да крче прашуму и домогну се драгоцјеног плодног земљишта за испашу, несвјесно или не марећи за непроцјењиву штету коју тиме наносе цијелом планету.

Сада када смо навели основне узроке пожара што харају Амазонијом, можемо се позабавити и реалним те проведивим рјешењима.

У колективном смислу лоптицу смо пребацили на политичаре, односно на наше представнике. Мада се политичка сцена, у глобалном смислу, већ годинама залаже за што бржу проведбу одређеног броја рјешења за климатске промјене, све иде прилично полако те се више чини да у том смислу тапкамо на мјесту, а не да се крећемо напријед.

Но можда ће наше политичаре, што је срећа у несрећи, овакве глобалне катастрофе продрмати и натјерати их да се покрену и из својих удобних фотеља направе, у еколошком смислу, нешто конкретно.

Нешто такво управо се догодило. Наиме, бразилски предсједник Болсонаро доживио је оштру критику политичке заједнице, али и неке озбиљне пријетње. Ирска је у петак запријетила Бразилу да ће, ако не крене с озбиљном заштитом Амазонске прашуме, гласати против уговора о слободној трговини који је ЕУ потписао с неким земљама Јужне Америке: Бразилом, Аргентином, Уругвајем и Парагвајем.

Француски предсједник Еммануел Мацрон такођер је данас изјавио како је његов бразилски колега Јаир Болсонаро "лагао" о својим обвезама у погледу заштите околиша те је и он споменуо како ће се због тога успротивити наведеном трговинском уговору.

Уговор ЕУ-а и Мерцосура о слободној трговини потписан је крајем липња након двадесет година преговарања, а обухваћа тржиште од 780 милијуна потрошача, односно четвртину свјетског богатства. Додатно, челници индустријски најразвијенијих земаља свијета, скупине Г7, који се тијеком викенда састају у Француској, такођер намјеравају потегнути питање стравичних пожара у Бразилу и њихових посљедица на околиш

Док се политичари користе санкцијама и притисцима како би, унутар својих моћи, стјерали у кут бразилског предсједника и приморали га да крене у озбиљну заштиту Амазонске прашуме, и ми обични грађани можемо направити неке важне кораке.

Прво, требамо гласно подржати организације, политичке или оне грађанског друштва, које су се одлучиле ухватити у коштац с тим проблемом, односно подржати ту одређену агенду.

Нажалост, ако бирачи не пруже подршку таквим политичарима и ако они схвате да им те активности неће донијети додатне поене на сљедећим изборима, могли би изгубити ентузијазам. Можда то звучи опортунистички, али политичари никада нису ни рекли да се играју светаца. Они се баве политиком, односно умијећем могућег, при чему је уобичајено да се испреплићу друштвени, али и особни мотиви.

Друго, пише Цнет, можемо учинити неколико практичних малих потеза који такођер могу бити дио цјелокупног рјешења:

- Можете донирати организацији Раинфорест Ацтион Нетwорк како бисте тиме заштитили неколико квадратних метара Амазонске прашуме.

- Можете донирати организацији Труст Раинфорест и тиме помоћи при купњи земљишта у Амазонији. Од 1988. године организација је на тај начин спасила преко 23 милијуна хектара.

- Смањите потрошњу папира и дрва.

- Смањите конзумацију говедине. Говедина која се често користи у прерађеним производима и брзој храни често је увезена из Амазонске прашуме. Наиме, Финска се већ позабавила том идејом, пише ЦНН. Данас је министар финанција ове нордијске земље позвао Еуропску унију да због пожара у Амазонији "хитно размотри могућност забране увоза бразилске говедине".

- Проучите петиције Цханге.орг које се баве овом темом и потпишите их.

- Можете донирати организацији Амазон Wатцх, која се бави заштитом прашума и домородачких племена.

- Можете донирати организацији Амазон Цонсерватион Теам, која се бори против климатских промјена и за права домородачких скупина. Та организација притом наводи точно камо и за који циљ одлази ваш новац.

- Можете донирати организацији Оне Трее Плантед, која се бави заустављањем крчења шума диљем свијета, али и у Амазонској прашуми.

- Потпишите петицију организације Греенпеаце која од бразилске владе траже да штити и спаси Амазонску прашуму те заштити аутохтоне и традиционалне заједнице на томе подручју.

свијет без Амазонске прашуме чекају каос и болна смрт.

Наиме, када дође до пожара значајних размјера, горућа стабла у атмосферу умјесто кисика испуштају ЦО2, који додатно загађује атмосферу, а кад би Амазонија нестала, велик удио угљиковог диоксида не би се фотосинтезом трансформирао у кисик, него би остао ту гдје јест па нас би задесило још веће загађење зрака. Тропске кишне шуме и саване у међудјеловању с атмосфером измјењују големе количине воде и сматра се да су изнимно важне у одржавању како локалне тако и регионалне климе.

Вода коју биљке у атмосферу испуштају испаравањем и транспирацијом те која преко ријека долази до оцеана значајно утјече на свјетску климу и циркулацију оцеанских струја. Будући да прашуме воду из тла претварају у влагу у зраку и тиме хладе атмосферу, оне су најважнији дио процеса стварања и регенерације влаге.

Кад би нестало Амазоније, зрак би на том подручју постао сух и загријан, а вјетрови би га пренијели по цијеломе свијету, стварајући каос.

Повећање температуре у тропима које настаје због крчења или пожара ствара велике зрачне масе које се крећу према горе. Кад уђу у горњу атмосферу, оне изазивају мрешкања која се крећу у различитим смјеровима те би нестанак Амазонске прашуме значајно утјецао на климу у некима од најважнијих свјетских пољопривредних регија.

Еколози који се баве кретањима влаге у атмосфери предвиђају да ће над подручјем Амазоније, ако нестане прашуме, у најбољем сценарију падати 15% мање оборина, а у најгорем ће оно постати сухо као пустиња Негев.

Ако нестане Амазонске прашуме, уз постојећу индустрију, стакленичке плинове, глобално затопљење, раст броја становништва и пластични отпад можемо слободно додати и посљедице уништења тог екосустава - рапидно загађење зрака, глобалне суше, промјене оцеанских струја, додатан ЦО2 и раст температура.

Дакле, у том нам се случају не пише добро јер ако уништимо плућа планета већ ћемо сада убрзати застрашујуће сценарије климатских промјена. Надајмо се да ћемо заједничким трудом успјети средити овај глобални проблем, што није немогуће. Сјећате се озонске рупе? Успјели смо је закрпати. Значи, може се. Али наравно - ако се заиста нешто конкретно подузме и ако све не остане само на причама које се препричавају у удобним фотељама

Текст преузет са Индеxа

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.