Амерички источни гријех

Конфедерацијски споменици се руше, а Колумбови се уништавају док се Америка покушава носити с духовима робовласничке и расистичке прошлости које је пробудила смрт Георгеа Флоyда.

BUKA portal / 15. јун 2020

 

Конфедерацијски споменици се руше, а Колумбови се уништавају док се Америка покушава носити с духовима робовласничке и расистичке прошлости које је пробудила смрт Георгеа Флоyда.

"Чини се да смо досегли кључну точку у преиспитивању приче тко смо то ми као Американци", каже Давид Фарбер, професор повијести на канзашком свеучилишту.

"Видимо да се десетине, ако не и стотине милијуна Американаца муче с фундаменталним питањем што учинити с неугодним и, будимо искрени, неморалним аспектима наше повијести".

Смрт црнца Георгеа Флоyда, којег је безобзирно гушио бијели полицајац у Миннеаполису покренула је масовне просвједе против расне неправде и полицијске бруталности диљем САД-а.

Али истодобно је потакнуто и национално преиспитивање дијелова америчке повијести.

Просвједници су се у неколико градова окомили на споменике генералима и политичарима с робовласничког југа и, на примјер, у Рицхмонду оборили кип Јефферсона Дависа, предсједника Конфедерације у вријеме Америчког грађанског рата.

"Симболи Конфедерације, мислим, изазивају највише подјела. Али све се шири диљем земље", наставља Фарбер.

"У Неw Yорку су то споменици Колумбу, у Новоме Мексику кип конквистадора који је геноцидна фигура у очима тамошњих Пуебло Индијанаца", рекао је.

"Диљем САД-а има средњих школа названих по Јохну Цалхоуну", седмом америчком потпредсједнику који је био велики заговорник ропства", каже Фарбер.

Јавни гњев
Фарбер напомиње да се дебата о симболима Конфедерације одвија већ годинама и да су борци за грађанска права 50-их и 60-их година прошлог стољећа бучно просвједовали против чињенице да "ходају улицама названим по расистима и заговорницима надмоћи бијеле расе".

Напори да се уклоне конфедерацијски споменици добили су замах након што је бијели расист 2015. убио девет црнаца у цркви у Цхарлестону у Јужној Каролини.

"Сад је темпо бржи због већег притиска јавности и гњева", рекла је Андра Гиллеспие, професорица политичких знаности на свеучилишту Еморy.

"Ово је тренутак када је фокус на антицрначком расизму, али нису искључени ни други облици расне опресије", казала је.

Лаура Едwардс, професорица повијести на свеучилишту Дуке, каже да је "људима све јасније да ти симболи имају политичко значење и да су проблематични на начин који они досад нису потпуно разумјели".

"Онда се то не може олако називати насљеђем", рекла је Едwардс, реферирајући се на аргументе противника мицања конфедеративних симбола који тврде да се тиме брише поносна јужњачка повијест.

Тренд или почетак суставне промјене?
Рушење конфедерацијских споменика и оних Колумбових "врло су повезани", сматра Едwардс. "Обоје утјеловљују насилну колонизацију Сједињених Држава".

"Први дио је долазак Еуропљана и одузимање земље аутохтоним народима, а затим судјеловање у геноциду над њима", каже Едwардс.

Након тога долази увоз робова из Африке, што професор повијести Алан Краут с Америчког свеучилишта у граду Wасхингтону назива "источним гријехом који нисмо успјели превладати".

"Сад гледамо ревизију повијести као одговор на политички тренутак", каже Краут, "иако то преиспитивање већ траје неко вријеме".

"О споменицима се и прије разговарало и мицало их се", додао је. "Смрт Георгеа Флоyда била је катализатор да се то учини драматичније и брже".

Стевен Wхите, професор на свеучилишту Сyрацусе, рекао је да "људи сад шире размишљају о расизму у америчкој повијести".

"Свједочимо некој врсти ширег обрачуна с расизмом", тврди.

"Мислим да расте број бијелих Американаца који обраћају више позорности на то зашто још увијек у земљи постоји расна неједнакост", рекао је.

"Али тек треба видјети хоће ли та промјена у јавном мнијењу потрајати и хоће ли ово стварно бити почетак суставне промјене", закључио је.

 

Извор: Н1


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.