Ана Бучевић: Када бисте промијенили оно што говорите, свједочили бисте чудима!

Сплићанка коју с пажњом прати цијела регија посљедњих је година направила праву револуцију: постала је мотивацијски говорник чије савјете слушају и практицирају хиљаде људи. А она свима упућује једноставну поруку: прихватите ситуацију и преузмите одговорност.

Asim Bešlija / 14. новембар 2016

Након што је и сама проживјела тешке животне периоде, Ана Бучевић, професорица кинезиологије из Сплита, одлучила је да помогне себи, а онда и другима. Данас пише књиге, снима видеоклипове, држи семинаре и говоре, те доноси нове перспективе у живљењу и стварању. Свима поручује и понавља: сами креирамо властиту реалност. Прочитајте које су то биле њене животне лекције и како је за 180 степени промијенила свој живот.  

ИНТЕРВИЕ.БА: Госпођо Бучевић, велико је незадовољство овдашњих људи контекстом у којем живе и велики је егзодус према западним земљама. Шта кажете на ову ситуацију, каква је ваша порука?

БУЧЕВИЋ: Оно чему све више свједочим у животу јесте да заиста креирамо властиту реалност. То потврђује велики број људи које савјетујем. Ако подлегнете колективној депресији, онда вам нема спаса: наћи ћете људе који ће причати о незадовољству, о неимаштини, о болестима. Мој приједлог за почетак је да, што можете више, искључите вијести, те негативне црне наслове који, када мало промислите, немају никакве везе с оним што сматрате да требате бити. Увијек питам људе што раде с тим информацијама, зашто гледају. Прије неки дан сам била код родитеља, не пратим иначе вијести, ништа негативно што се догађа, јер не желим да ми је фокус на томе, али је код њих телевизор био упаљен за вријеме дневника, на којем је приказано, пред цијелом државом, како човјек камионом убија обитељ. Зашто то људи, побогу, гледају? Што ја имам од тога што сам видјела да једна обитељ гине? То је оно што људи морају схватити – да нас медији хране негативним стварима. Како се можеш насмијати након што то видиш на телевизији? Не можеш, јер си људско биће и осјетиш емпатију према тој обитељи, према тој дјеци.

ИНТЕРВИЕ.БА: Али засути смо негативним стварима.

БУЧЕВИЋ: Бирајте оно што вам служи. Медији су препуни предивних вијести, предивних тема, људи који су успјели у животу. Само, не бирамо што слушати и гледати. То је прва ствар коју бих савјетовала: бирајте. Ако видите неки негативни наслов, не отварајте га.  Затим, вјерујте у моћ позитивног размишљања. Ако бисте само окренули реченицу па умјесто “нисам лоше” рекли  “добро сам”, свједочили бисте великим промјенама у животу. А најбржа промјена догађа се када људи осјете захвалност, када схвате да је већини фокус на ономе што немају, умјесто на ономе што имају.

ИНТЕРВИЕ.БА: Лјуде ипак највише занима шта раде данашње звијезде јавне сцене, а то су очито политичари и странке. Какве поруке они шаљу?

БУЧЕВИЋ: Већи дио онога што зовемо проблемом смо ми него они. Лјудима то овако објасним: први мјесец нисте добили плаћу, остали сте радити; други мјесец нисте добили плаћу, остали сте радити; трећи мјесец ни ја вам не бих дала плаћу јер ми радите бесплатно. Па што бих вам платила кад ми и даље радите? Је ли схваћате? Тако размишљају они који вам не дају плаћу. Када би се сви усудили првог мјесеца кад не добију плаћу дати отказ, други мјесец би је сви добили. Ми смо ти који од страха остајемо и даље радити без плаће, ми смо то дозволили. Исто тако и политичари. Када би се цијели народ  дигао на ноге и реагирао, они би нешто промијенили. Ево сад је, напримјер, уведен порез на кућне љубимце у Хрватској. О томе сви медији пишу, али да ли ће ико ишта подузети? Неће. Дигнут ће се халабука пет дана, стишат ће се, порез на кућне љубимце ће остати, људи ће га платити и што се догодило? Ништа! Само морамо схватити да смо ми ти који дозвољавамо да нам се нешто ради. Лјуди који прихвате одговорност за властити живот, они мијењају животе. Они други који само окривљавају владу, сустав, родитеље, мужа, жену, неће се макнути с мјеста.

ИНТЕРВИЕ.БА: А, опет, вјероватно ће много људи након овог интервјуа рећи лако је Ани причати јер није у мојој ситуацији, без новца, посла и наде… И бјежат ће у друге земље да траже срећу, задовољство

БУЧЕВИЋ: Таквим људима бих поручила да запамте да себе носе са собом. Гдје год оду, себе ће понијети са собом. И ако су овдје негативни и депресивни, бит ће и негдје друго. Срећа није тамо негдје, срећа је сада и овдје. Када вам особа каже лако је теби!, то је њен изговор, јер нико не види пут који је прошао онај који је успјешан. Нико није видио Ану која је самохрана мајка, Ану која није знала како ће дјетету сутра дати доручак, Ану која је све злато морала заложити да би дјетету за Божић могла дар купити, Ану која је плакала на поду у стану кад су јој струју искључили, и да не настављам, јер бих цијели овај интервју могла причати о путу који сам прошла. Зато сам у стању причати људима о томе што је могуће постићи, јер нема тога што ми неко може рећи да је њему тешко а да ја нисам прошла.

Имала сам госпођу Марију у Новом Саду, никада је нећу заборавити, сва обитељ јој је изгинула у саобраћајној несрећи. Кад је та жена изашла на позорницу на семинару, настао је мук. Она се ишла убити, с дјететом је хтјела скочити с моста. Остали су живи јер јој се оно обратило у задњи трен. Данас је она једна задовољна, позитивна и самосвјесна жена која је то пребродила. Дакле, може се. Само треба послушати. Ако ти не знаш како, дај послушај кад ти особа која је прошла нешто каже да можеш. Тако да бих поручила да не знам на каквом дну да се налазите, постоји излаз. Никада нећете остати без излаза, али на  вама је да га пронађете.

ИНТЕРВИЕ.БА: Да ли је на овим просторима могуће живјети тај испуњен, богат и хармоничан живот о каквом говорите у јавним наступима?

БУЧЕВИЋ: Апсолутно је могуће. У сваком граду и свакој држави постоје сретни, задовољни и испуњени људи. Али ако сте депресивни и негативни, нећете их срести. Они живе у другој реалности, друже се с другим људима. Јер ако вјерујете да живите у држави у којој не можете успјети, како ћете свједочити успјеху кад сте увјерени да не можете успјети. Нема везе гдје живимо, важно је како се осјећамо, о чему размишљамо, у што вјерујемо, о томе овиси, а не о географском положају.  

ИНТЕРВИЕ.БА: Како на својим предавањима конципирате појам среће? Шта је то што ће нас задовољити?

БУЧЕВИЋ: Прије свега, важно је да људи дефинирају шта је за њих срећа. Када питам људе да дефинирају успјех, 99 посто њих остане у тишини. Желе нешто а не знају што је то. Што је за вас срећа? Прво се то питајте. И оно што ће вам сваки сретан човјек рећи јесте да је срећа ствар одлуке. И то је оно што несретан човјек не може разумјети. Али срећа је заиста ствар одлуке. Значи, у датом тренутку ја одлучујем бити сретан. Дакле, ујутро сам се пробудила и одлучујем бити сретна јер сам се пробудила. Супруг ми је добио карцином, а ја у другом стању – ја одлучујем бити сретна јер сам у другом стању, одлучујем да ми супруг сада има највећи разлог за оздравити, стиже му дијете. Киша пада, ја одлучујем бити сретна јер је киша, јер неко се није јутрос пробудио, ја сам се пробудила. Дакле, то значи бити сретан. Одлучите пронаћи фокус.

ИНТЕРВИЕ.БА: Шта је за вас лично срећа, шта вас чини сретном?

БУЧЕВИЋ: Имам скоро 40 година, ево моја мама сада путује са мном на семинар у Загреб. Имам живе родитеље. Замислите благослова. Да, пола живота сам преживјела и још имам маму и тату уз себе. И то је оно кад људи кажу – ти си увијек сретна. Али мени је сам тај фокус да су родитељи још уз мене довољан разлог да будем сретна. Моја дјеца су жива и здрава, мој супруг је здрав, имам брата, сестру. Фокус ми је на благословима којима сам окружена. И када то схватите, онда схватите да бити сретан је избор.

ИНТЕРВИЕ.БА: Шта је први корак који у овој причи треба предузети?

БУЧЕВИЋ: Први корак увијек је прихваћање ситуације. Увијек! О чему год да се радило. О болести, неимаштини, растави брака, губитку посла, било чему. Прихваћање. Дакле, прихватити ситуацију таква каква је. У реду, немам новаца; ОК, мој брак је готов, идем испочетка; имам дијагнозу… Дакле, прихваћање. Тек када нешто прихватите, можете то и мијењати. Алкохоличар ако не прихвати да је алкохоличар, неће престати пити. Прихваћање  је увијек први корак. Други је увијек преузимање одговорности. Прихваћање, не кривица. Нисте ви криви што немате новаца, али прихватите одговорност да сте се можда својим изборима, одлукама или изговорима довели у ту ситуацију, и онда крените то мијењати. Ако не знате како, питајте. Није срамота. Читајте. 

ИНТЕРВИЕ.БА: Како сте ви направили ту промјену?

БУЧЕВИЋ: Ја сам се сматрала интелигентном, образованом, младом женом из Сплита, ту су родитељи који су ми све могли у дјетињству приуштити. Дакле, имала сам предиспозиције да живим сретан живот. Зашто нисам била сретна? Зашто нисам имала новаца? Зашто сам остала самохрана мајка?  Дакле, када сам признала себи да ја не знам боље, почела сам читати књиге, слушати семинаре, гледати видеа, од најпознатијих људи на свијету. Чак и од Доналда Трумпа, Роберта Киосакија, дакле, од људи који су успјешни. И када сам пригрлила да ми неко треба рећи како и почела слушати, живот ми се промијенио. Прихватите да можда не знате како. Имате оуТубе, имате, рецимо, преко 470 мојих видеа гдје бесплатно дијелим савјете о свим могућим животним темама. Едуцирајте се. Онај који се едуцира, тај ће успјети.  

ИНТЕРВИЕ.БА: Да ли можете процијенити вибрације које вам одашиљу људи?

БУЧЕВИЋ: Могу. Што сам више радила на себи, то сам више била у стању осјетити вибрацију људи. Сви можете осјетити туђу вибрацију по реалности коју живе. Ми смо вибрацијска бића и у овом свемиру дјелује закон привлачења. Дакле, ваша реалност новца показује вашу вибрацију према новцу, ситуација у љубави показује вашу вибрацију према љубави, здравствена ситуација показује вашу вибрацију према здрављу. По реалности ви тачно можете схватити каква је вибрација. Особа која каже данас новац имају само лопови, има јако ниску вибрацију према новцу. И зато га нема. Особа која каже данас су све жене из интереса с мушкарцима, има ниску вибрацију према љубави. Зато је и нема. Лјуди мисле да оно што гледају изазива њихове реакције. Не. Ваша реакција ће изазвати оно што ћете видјети.

ИНТЕРВИЕ.БА: Дакле, морамо промијенити начин на који мислимо и причамо?

БУЧЕВИЋ: Ајмо лаички: када бисте ви промијенили оно што говорите, а ја сам овоме највећи живући свједок, неко ко је посве промијенио своју реалност, када бисте само почели причати другачије, свједочили бисте чудима у животу. Ту је вибрација важна. Овај интервју ће читати неко на јако високој вибрацији и бит ће му посве јасно. Неко на нижој вибрацији ће скроз другачије доживјети наш разговор. И о томе вам овиси како ће вас људи чути и доживјети.

Извор Интервие.ба


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.