Да преживе грађани се задужују, посуђују новац, окрећу пољопривреди, а неки су присиљени смањити оброке!

Процјена посљедица ЦОВИД-19 на друштво у Босни и Херцеговини показала

T.Čalić / 04. август 2021

Све лошија финансијска ситуација изазвана пандемијом корона вируса присилила је грађане да примијене различите методе задовољења својих основних животних потреба, при чему 13% испитаника наводи да су били приморани задужити се како би покрили основне животне потребе, док је 20% домаћинстава са дјецом и 19% породица из рањивих категорија такођер било присиљено посудити новац. Укупно 15% испитаника наводи да су се по први пут окренули пољопривредној и сточарској производњи за властите потребе како би осигурали преживљавање своје породице, а 13% свих домаћинстава и 24% најрањивијих истичу да су били присиљени смањити унос хране.

9,7% испитаника је изразило забринутост да би могли бити избачени из стамбених јединица због немогућности отплате хипотекарног кредита, од чега је 4% озбиљно забринуто. Укупно је 2% свих испитаника изгубило посао од почетка пандемије болести ЦОВИД-19, од чега су 41% жене. Не само да су мјере сузбијања ширења коронавируса гурнуле сиромашне раднике у још дубље сиромаштво, него пријете да ће у озбиљну материјалну неимаштину гурнути и становништво са средњим дохотком које је остало или ће остати без посла у Босни и Херцеговини, као и оне који су присиљени на повратак из иностранства као вишак радне снаге.

Показало је ово истраживање на узорку од 1800+ домаћинстава које су провели УНДП и УНИЦЕФ како би процијенили посљедице ЦОВИД-19 на друштво у Босни и Херцеговини.

Осим економске ситуације истраживање се бавило утицајем пандемије на ментално здравље, приступу институцијама, јавним услугама и свакодневним структурама живота у току кризи, образовању и преласку на онлине наставу, а такође је ово истраживање проведено у децембру поређено и са резултатима првог истраживања проведеног у јулу.

Тако је истраживање домаћинстава потврдило да су жене поднијеле диспропорционално већи данак мјера строгог затварања. На тржишту рада, сектори са највишим стопама запошљавања жена доживјели су највећи губитак радних мјеста. Због повећане потребе за бригом о дјеци у периоду у којем су затворене установе предшколског одгоја и образовања и школе, запослене мајке сносе чак већи терет, а 60% жена истиче значајно повећање обима кућних послова, послова његе и бриге о другим члановима домаћинства и емоционалног напора од избијања пандемије. Самохрани родитељи (мајке и очеви) суочавају се са још већим изазовом с обзиром да су многи упућени на чекање или су били приморани дати отказ са посла како би били у могућности бринути се о својој дјеци. Запажања из истраживања показују да је приступ образовању отежан, посебно за најрањивију дјецу. Међу анкетираним домаћинствима, 37,4% сматра да је прелазак на наставу која се изводи електронским путем био изнимно изазован. Разлози углавном леже у слабијој квалитети онлине интеракције са наставницима (42%) и лошијој организацији у поређењу са учењем у учионици (24%). Посебно стресним се показало непостојање технолошких уређаја или њихово кориштење од стране више чланова домаћинства за рад на даљину, праћење наставе и израду домаће задаће.

Ментално здравље је препознато кроз запажања из истраживања као једна од кључних области у којој се становништво суочава са изазовима, при чему 36% испитаника наводи да су се због ситуације везане за пандемију болести ЦОВИД-19 морали фокусирати искључиво на најужу породицу и чланове породице. ЦОВИД-19 је главни покретач трауме, при чему 45% испитаника изражава забринутост у погледу свог све лошијег менталног здравља које се манифестира као сагоријевање, страх, анксиозност и недостатак сна.

Незадовољене здравствене потребе

У истраживању, 12,2% испитаника је  изјавило да њихове потребе за здравственом заштитом нису испуњене и да се не могу лијечити нити примити терапију за друге болести, осим болести ЦОВИД-19. То је нарочито изражено међу особама које припадају рањивим категоријама у којима се 14% њих не може лијечити нити добити лијекове. Међу припадницима рањивих категорија, лијечење или терапија најчешће није доступна релативно сиромашним (19,9%), особама са инвалидитетом или хроничним болестима (19,1%) и припадницима ромске заједнице (17,9%).

Циљ ових истраживања  је да се потакне расправа и акција међу владама, агенцијама Уједињених нација и креаторима политика за сузбијање пандемије и опоравак, помажући да се осигурају најбољи начини заштите људи током кризе.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.