Анте Томић: Корона је ново оружје у старим ратовима Хрватске и Србије

Наша би власт увијек прије затворила границе према Србији и Босни него ограничила улазак грађанима Словеније или Италије

Ante Tomić / 15. јул 2020

На Билин жалу крај Лумбарде вјенчали су се прије неколико година наши пријатељи Снежана и Зоран, а пјевали су им војвођански Цигани и далматинска клапа. С Циганима је била невоља то што нису имали хрватску радну дозволу па су им на граничном пријелазу Бајаково одузели тамбуре. Дошли су на Корчулу голоруки, разоружани као домобрани код Блеибурга, али забава је на крају ипак спашена посудбом инструмената из једне оточне жупе. Да није, била би то доста глуха згода.

Далматинска клапа имала је размјерно кратак наступ. Отпјевала је на почетку неколико бројева и издушила. Танкоћутни су умјетници са широким црвеним платненим појасевима преко дојмљивих трбушина остатак вечери провели кријепећи се хладном бевандом и бришући знојне ћеле ручницима док су Цигани жустро ударали у жице и дерали се као ђаволи без станки између пјесама:

Диду лиду диду лиду, моја жена пеца рибу.
Упецала штуку дебелу ко руку.
Упецала клена мени до колена.
Упецала два шарана, дигла ноге до тавана.

 

Црквени инструменти, уз које се иначе њежно пјева о Исусу и његовој безгрешној матери, изненађујуће су добро послужили за ову шаљиву тамбурашку порнографију. Узваници су се тотално распаметили, пењали на столове и плесали између флаша и пладњева с печењем. Нас двоје смо отишли око један иза поноћи јер смо се хтјели до поднева вратити у Сплит, а раскалашно је весеље, наравно, настављено до зоре.

Неколико сати касније на доручку у хотелској сали дочекао нас је запањујући призор. Читав оркестар већ је био тамо. Свјеже отуширани и обријани, још мокрих коса, миришући на колоњску воду, четворица музичара су обилно појела пржених кобасица и јаја, укрцали се у аутомобил новосадске регистрације и првим јутарњим трајектом пошли на путовање од шест стотина километара. Ти су Цигани били вриједни и одговорни попут Шваба или Јапанаца. Никада, ни прије ни касније, ни у кога нисам видио такву строгу радну етику.

У доба короне с тугом се сјећамо оваквих догађаја. Свадбени пандемонији с пумпајућим ритмом контрабаса и пијаним и рашчупаним стринама које раширених руку њишу бујним деколтеима чине се као нека давна, заувијек изгубљена срећа. Има их, истина, који се и данас осмјеле славити у уском обитељском кругу, подијелити задовољство уласка у брачну луку са само петсто до хиљаду најближих рођака, али то ријетко када заврши добро. Несретници заврше на заразом одјелу још прије него што се отријезне, леже на респиратору с машницом и ружицом на реверу и гурају медицинским сестрама новац у куте мислећи да су пјевачице.

Десеци заражених дошли су с једне свадбе крајем липња у Загребу. Затим још једне у Задру. Па у Сплиту. Одговорни већ размишљају о забрани вјенчања. Бог ће им, контају, опростити. Боље је да парови живе у гријеху, да се невјенчани предају сласти тјелесног сједињавања, него да падну у постељу с температуром и главобољом, црквено потврђени као муж и жена, с дозволом да се гладно баце једно на друго, али без трунка жеље да то заиста учине.

Маја Грба Бујевић, представница високог тијела које у ова тешка времена одговорно брине о здрављу нације, упозорила је прије неку вечер на телевизији да треба избјегавати велика друштва, масовне сцене, мијешање људи: “Треба контакте свести на што је мање могуће. Није потребно да је, примјерице, нетко дио оркестра из друге земље. Па не мора он доћи, може то нетко одрадити у нашој земљи.”

Ово се чини разумно. Госпођа је, напокон, лијечница. Али, опет, она је и чланица Хрватске демократске заједнице, како је у једној прилици поносно истакнула, и то се у њезиним ријечима неизравно, али јасно чује. Дапаче, то да је Грба Бујевић хадезеовка, овдје је можда и јасније од тога да је она лијечница. Тако је особено хадезеовски, тако ускогрудно и националистички казати да нама не требају туђи музичари јер ми имамо довољно наших, хрватских музичара? Многи је наш талент управо тако и завршио у Хрватској демократској заједници, огорчен јер су га диригенти, интенданти, продуценти, уредници, издавачи, галеристи и критичари годинама занемаривали на рачун колега друге вјере и нације.

“Добро, зашто у вашим филмовима увијек Срби глуме? Кај вама хрватски глумци нису довољно добри?” оптужио је не једном неки драмски првак за казалишним шанком нашег познатог редатеља. Једнаки се зазор од другога и друкчијега наслућује и у изјави лијечнице хадезеовке, премда вам се борба против короне можда чини као нешто сасвим различито, објективно, хладно, знанствено непристрасно због тога што корона све једнако погађа, микроорганизми не знају тко је које вјере и нације.

Борба против короне заправо никад није била знанствено непристрасна, без емоција, већ је отпочетка била, свјесно или несвјесно, оптерећена предрасудама, обиљежена познатим непријатељствима између народа. Без обзира на број заражених, наша би власт увијек прије затворила границе према Србији и Босни, него ограничила улазак грађанима Словеније или Италије. Од заразе смо се отпочетка бранили национализмом, и не само ми. Диљем свијета многи су једва дочекали да се затворе и отјерају странце, а најприје оне с којима су били у вјековним завадама. Корона је била ново оружје у старим ратовима Енглеске и Француске, Русије и Пољске, Мексика и Сједињених Држава, Хрватске и Србије...

Циганским тамбурашима на Бајакову данас не би само одузели инструменте, него би и њих саме, по одлуци Грбе Буљевић и високог тијела које у ова тешка времена одговорно брине за здравље нације, зауставили. А могуће је да су тамбураши већ и прије схватили да им је боље остати код куће и штедљиво грицкати уштеђевину чекајући боље дане. Знате како то буде кад се догоди некакво зло, увијек су неки други и другачији криви. Као што се у средњем вијеку вјеровало да Жидови преносе кугу, тако би и данас, да се на свадби нетко зарази, прво оптужили музичаре. Јер тко би вјеровао да они нису прљави и лијени Цигани, него вриједни и одговорни људи који тешко раде да прехране своје обитељи.

 

Извор: Јутарњи лист


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.