Анте Томић: Ни Хрват ни католик, али нитко није савршен

Том Цруисе дошао је на Хвар, а све што је женско и неудано, па и гдјекоја удана, дигло се на оружје. И трајектне и катамаранске линије за оток препуне су дотјераних жена које се криомице, преко нове Глорије, с мржњом гледају и процјењују.

Ante Tomić / 08. септембар 2012

Кад су све карте за путничке бродове распродане, десетак се кандидаткиња за идућу госпођу Цруисе чак укрцало у једну коћарицу и згађено спустиле стражњице на пластичне гајбе улијепљене рибљом крљушти, а двије су, једна ситнија плава и једна сисата црвенокоса, за не вјеровати, дошле педалином.

Штиклицама су тридесетак миља сложно окретале педале, читавим се путем пудрајући и прскајући парфемом, но њихов се савез распао кад су дошле до хварског порта, гдје се плавуша, а знате какав је враг у плавушама, ријешила конкуренције подмукло гурнувши риђу краветину у море.

Кобне ствари

У читавој Сплитско-далматинској жупанији на прсте једне руке могли бисмо набројити неудане које су остале на копну. У самом Сплиту само једна, из објективних разлога. Од свих дана, њој управо сад, кад се Том Цруисе шета по Хвару, ој, муко, ој, невољо, дошао мензес. Сад сједи код куће и гризе се док јој најбоља пријатељица шаље есемесове да је Том нижи него што је очекивала, нема га што за видјети. Најбоља пријатељица, узгредно казано, има момка, али му је рекла да цијели викенд мора учити за испите. Хистерија је разумљива јер се холлоодска звијезда управо развела. Он је сада сломљен издајом бивше и прилика је идеална. Видјели сте у документарцима Натионал Геограпхица, велике мачке увијек тако нападају, најлакши су им плијен рањене животиње. Мноштво предаторица сјатило се тако по хварским калетама и кафићима, нервозно провјеравајући на иПхонеу је ли нетко на Фацебоок ставио дојаву гдје је Цруисе, па да махнито јурну у томе правцу, успоравајући тек задњих двадесетак метара и прелазећи у замаман, лелујав корак са заносним забацивањем косе од чега ће Цруисе у оближњем ресторану остати паф. Тако ће запањено зинути да ће брадом звонко разбити порцулански тањур с хладним предјелом. “Кажи му нешто, кажи му нешто”, шапућу живчано једна другој дјевојке на Хвару нетремице зурећи у Тома Цруисеа. “Шта ћу му рећ?” “Реци му, неман појма... Реци му да му је Топ Гун фамозан.” “Ајме, Топ Гун ван је фамозан”, добаци дјевојка мазним гласом, а Цруисе се смете и зарумени. Он и не слути што му се спрема. Неискусан је, смотан, наиван. Американци још памте како је прије неколико година био изгубио главу за овом лудачом што га је недавно оставила и право су се забринули за њега кад је код Опрах инфре узбуђено викао колико је воли. Ништа се он, јадан, у међувремену није опаметио и сад би се та ствар лако могла поновити, да глумац на Хвару упозна неку нашу, на примјер, Драгицу и у Опрах Схоу мајмунски скаче по каучу урлајући: “Волим Драгицу! Волим Драгицу!” Све је спремно да он упадне у трапулу. Ове су наше научиле лекцију, припремиле се. Цруисе има двоје с Ницоле Кидман, који се не рачунају јер су велики, а и живе с мамом. Ту је затим ова дјевојчица коју је добио с Катие Холмес, али знате како би рекли у женидбеним огласима: једно дијете није проблем.

Гулаш без свињетине

Истина, није све баш као у огласима, звијезда “Немогуће мисије” не испуњава неке фундаменталне увјете. Није, за почетак, ни Хрват ни католик, али, Боже мој, нитко није савршен. Није, напокон, ни необично за данашње вријеме да цура оде за некога тко није наш. “Ево, и Северина се удала за православца”, умириват ће тихо у мраку у постељи мајка невјесте њезиног узрујаног оца. “А ови Драгичин, чигови је он?” “Сцијентолог.” “О, јебен ли јој млико материно”, опсује стари срдито. “Па шта има везе, и сцијентолози су људи ко и ми.” “Добро, ди ће се винчат?” “А то не знан”, рече стара дипломатски. “Бит ће како се њизи двоје договоре. Ја ин се у то не би тила мишат.” Требат ће ипак нешто времена док се та ствар не изглади, догодит ће се вјеројатно неке неугодне ситуације док њезини родитељи не прихвате Цруисеа. “Ајде, машите се мало гулаша, ту вам нема свињетине”, нуткат ће пуница зета, а кћи ће јој стрпљиво објашњавати како сцијентолози једу свињетину, а отац ће сједити на врх стола и мрко, шутке гледати глумца. Ништа му се он неће свиђати. “Ти си, глумац, сигурно чуја за Мату?” упитат ће га једном. “Он је бија с менон у фирми и тамо деведесете, деведесет прве, мало прије него се закувало, отиша у шуре у Синсинати.” Том Цруисе на неколико ће тренутака замишљено застати, а онда одмахнути главом да, на жалост, не зна господина. И то ће ћаћи бити доста. За читав живот ће га прекрижити. Тко зна одакле је та битанга дошла? Он га је лично ухватио да лаже. Прича да је Американац, а не зна за Мату из Синсинатија.

 

слободна далмација


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.