Анте Томић: Сплит - пријестолница (урино)културе

Кад сам чуо да се Сплит кандидира за пријестолницу еуропске културе 2020. године, отишао сам до полице и неспокојно посегнуо за рјечником. Наиме, вијест ми је била тако апсурдна, да сам на тренутак посумњао да ја заправо не знам значење једне ријечи коју свакодневно изговарам и пишем, појаве о којој имам, вјеровао сам, размјерно компетентно мишљење.

Ante Tomić / 28. јул 2012

Дрхтавим прстима листао сам дебелу књигу, престрављен да ћу поткрај слова К наћи натукницу чији ће садржај уздрмати све што сам икад мислио да знам о човјечанству, све од шпиљских цртежа у Алтамири до Хиггинсова бозона у Церну. Јер, ако би Сплит могао бити пријестолница културе, онда је култура напросто нешто друго од онога што сам ја мислио да јест.

Култура... култура... култура... Боже свети, нисам се ваљда тако преварио?!

И ево, негдје на средини свеска, коначно нађем дефиницију како је култура “укупност материјалних и духовних добара, етичких и друштвених вриједности” и ја с олакшањем одахнем и боја ми се врати у образе, а планет се настави постојано вртјети око своје оси и кружити око сунца, које се ујутро појављује на истоку, а у пред вечер тоне иза планина на западу.

Смири се, све је добро, помислим, свијет нормално функционира, ништа се није промијенило, између данашњег Сплита и културе, у ширем значењу некаквог труда и хтијења који је усмјерен људском бољитку, и даље нема уочљиве везе.
Чекај, чекај
Заиста, коме је само пало на памет нешто тако невјеројатно? Што је навело часне Сплићане међу иницијаторима кандидатуре да помисле како би њихов град и у чему могао бити културна метропола?

Нагађам да их је преварило оно кад у дефиницији спомињу “укупност материјалних добара”?

Рачунали су можда да градоначелник Сплита, брат брату, укупно има доста тих материјалних добара, и некретнина и покретнина, и да би се његов и бродови и Феррарији некако могли схватити културом. Мимо овога, која је то вриједност, које је то постигнуће човјекова ума у нас које би 2020. као луч расвијетлило Еуропу.

Добро, имамо и градитељску традицију, велику и славну, наслијеђе складног и укусног слагања камена каквим се не може сватко подичити, али што би нас данас, у нашој сувремености могло квалифицирати за саму пријестолницу културе, гдје је жива казалишна сцена, узбудљива кинематографија, галеристичко обиље и издавачки процват од којега би странци пали на гузицу?

Гдје су нам аутори и приредбе, што бисмо изузетно и јединствено, само наше могли показати, а да остатак Старог свијета скочи на ноге и крене лупати длановима вичући “Браво!” и “Ецеллент!”?

Лјуди, саберите се. Замисао Сплита као еуропске културне пријестолнице може бити плод двије ствари, или је дрско и безочно прецјењивање себе самих или је на ствари блажена неукост на рубу менталне ретардације.
Живот у мизерији

 

Дапаче, и само спомињање таквог нечега данас, у доба једне скандалозне, необразоване, примитивне и псовачке локалне власти, управо је увредљиво. Живимо у мрачној, провинцијској мизерији гдје елите одобравају и потичу несношљивост и насиље, каменовање и пљување другачијих, гдје се мањак образовања сматра предношћу, гдје је грамзивост моћних смрвила у прашину јавни интерес и гдје је на сједницама Градског вијећа нормално изговарати реченице попут “Ђава те луду однио” или “Ајде у пичку материну”. Што бисте од тога, молим вас, назвали културом и како би Сплит могао постати еуропска културна пријестолница, кад се у Сплиту службено, с највишег мјеста његују саме негације етичких и друштвених вриједности човјечанства. Да се мој запуштени и запишани град кандидира за еуропску пријестолницу уринокултуре - то је већ друга пјесма. То бих могао разумјети.

 

Текст је преузет из Слободне Далмације


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.