Анте Томић: У Хрватској се више ни фотокопирница не може отворити без надбискупа, а у Јасеновац су послали тек сеоског жупника

Какви луђаци, помислиш гледајући одоздо величанствену бетонску скулптуру Богдана Богдановића. Али, тренутак касније схватиш да од тих луђака уствари не можеш побјећи, они су, у добру и злу, више, истина, злу него добру, твоја судбина.

Ante Tomić / 14. април 2019

Ranko Suvar / CROPIX

Глупост је страшна. Страшна готово као и сам јасеновачки злочин, помислиш ходајући стазом од жељезничких прагова у дугачкој колони до Богдановићевог Цвијета. Тешко је оцијенити колико је свијета дошло. Никад нисам био добар у томе, али рекао бих да нитко заиста важан данас не недостаје. У неколико десетака аутобуса и стотињак особних кола допутовали су преостали преживјели из усташке клаонице, и чланови обитељи жртава, и православни епископи, и рабин, и католички свећеник, и ромски виолинист, организације за људска права, политичке странке, заступници, велепосланици и СтјепанМесић као такав.

 

Укратко, у петак у подне у Јасеновац је дошао тко год је требао доћи, осим хрватске власти, која ће навратити два дана касније, у недјељу, и направити своју комеморацију за страдале Србе, Жидове, Роме и антифашисте, али - пазите како је то лукаво! - без Срба, Жидова, Рома и антифашиста.

Негдје сада у дневној соби испред телевизора некадашња учитељица Андреја Пленковића дрхтавом руком ставља шећер у чај и мијеша га шапћући: “О, добри Боже, узми ме, ја ово више не могу гледати”. Старој је госпођи сваки дан све ужаснија успомена отприје много година, кад је малом тупану милостиво дала два.

 

Бит ће пршута и француске

Како хрватска власт увјерава људе да дођу на њихову комеморацију? Можда бесплатном храном? Као, ајде дођите у Јасеновац, бит ће пршута и француске. Не могу ни замислити како они странцима објашњавају такав јединствени догађај, комеморацију за Србе, Жидове, Роме и антифашисте без Срба, Жидова, Рома и антифашиста, чуднију од електричне цигарете, сојиног млијека и безалкохолног радлера с окусом грејпа.

Један је велепосланик открио да су га из Министарства вањских послова наговарали да дође у недјељу, а одговарали од комеморације у петак. Министарство каже да то није истина, али ја мислим да јест. Познајући хрватску власт, ако је нешто глупо, вјеројатно је истина.

Па ни црквена власт не дјелује нарочито интелигентно. У Хрватској се више ни фотокопирница и пиззерија не могу отворити, а да не дође католички надбискуп да измоли Оченаш и присутне пошкропи благословљеном водом, а овдје су послали тек сеоског жупника, који је без жара, на брзу руку смандрљао молитву, уочљиво се стидећи да је ту и остављајући присутне постиђене његовим безвољним обредом. Презривију гесту једва би се могло и замислити. Можда само да је испод Цвијета дошао један мали министрант у чипканој хаљиници изнад Адидасових тенисица, замахао двапут кандилом и умакао.

Политички маркетинг

Додуше, мени је сваки такав обред, и жидовски кадиш, молитва за мртве, као и црквенославенско појање православних попова, овдје у Јасеновцу бесмислен. На овоме мјесту, гдје су усташка чудовишта каткад цијеле ноћи клала исцрпљене логораше, мокри од крви и зноја резали људске вратове док им од понављања једног покрета руке нису утрнуле, свака идеја Бога, да свемиром влада дивни склад, да ће свака доброта бити награђена, а свака зло кажњено, да је човјека направило једно савршено биће пуно милости и љубави, мени је промашена и глупа. Ако стварно постоји некакав смисао у звјерском убијању више од осамдесет хиљада људи, негдје ће се јасно видјети зашто је тај стравични злочин био исправан, ја немам стрпљења сазнати што је то. Губите се, рекао бих свећеницима, и ви и ваш Бог. Гдје је то ђубре било кад су га 1941. овдје вриштећи дозивали?

Народ се окупио испод споменика на малом брежуљку усред зелене равнице. Призор је, успркос суморној прилици због које смо дошли, заправо чаробан. Да не знате да је ту био некакав логор смрти, само због овога би се зауставили и изашли из аута. Богдановићев Цвијет је тако лијеп да просто не можете вјеровати од чега је направљен. Једном кад га видите, никад више нећете казати да је бетон бездушан и хладан материјал.

 

Ваљало би обавезно доћи неког мирнијег дана, кад је мање људи. Или да су барем неки бољи људи уоколо, кад спустите главу од споменика да вам поглед не заврши на самодопадној фаци Давора Бернардића. Тај је све есдепеовске кандидате за Еуропски парламент довео у петак у Јасеновац. Велики мајстор политичког маркетинга, спретан, ненаметљив, дискретан. Да вам дође на очев спровод, стиснуо би вам руку па озбиљним и свечаним шапатом, умјесто “моја сућут”, рекао “гласајте за мене”.

Али, заправо, зашто не? Ако су већ Андреј Пленковић, Гордан Јандроковић и МаријаПејчиновић Бурић улизујући се усташама и усташким симпатизерима од јасеновачке комеморације направили прворазредно политичко питање, сваком је пристојнијем политичару у петак била дужност овдје доћи. Доласком се изражавало мишљење о старости хрватских поздрава и праведности корушких бискупа, колико је НДХ испуњавала природне тежње хрватског народа за властитом државом и је ли Други свјетски рат завршио како је требао завршити или би нас некакав другачији исход можда више веселио? На многа се важна питања у петак одговарало само стајањем под кишобраном у Јасеновцу и ја не бих ни гласао за некога тко ту није стајао.

“Да сте толико труда уложили у преговоре око Јасеновца, колико сте за оне око комеморације на Блеибуршком пољу, ми бисмо данас овдје били скупа”, поручио је хрватској власти Огњен Краус, али због тога се више ваљда не треба љутити или жалостити. Политичке су прилике онакве какве јесу јер другачије не могу бити. То је напросто безнадно. Једнога дана удар метеора уништит ће сав живот на земљи, ако човјечанство прије не истријеби нуклеарна апокалипса, глобално затопљење или некакав мутирани вирус, али што год било, нас Хрвате то не треба бринути јер ћемо ми нестати много прије. Нас ће главе доћи необична навика да се кладимо на лошије, сузних се очију заклињемо у шљам, у свакој прилици непогрешиво се идентифицирамо с олошем.

Као кад родитељ тврдоглаво брани глупо, лијено и безобразно дијете, тврдећи да су недобронамјерни наставници искључиви кривци за његов неуспјех, ни Хрвати никад ништа ружно нису учинили. Ми смо сушта праведност, невини и чисти као првопричеснице у бијелим докољенкама. Тврдња како у Јасеновцу нитко није убијен већ је тако широко прихваћена да се и на јавној телевизије чује. У књижари у центру града, у Боговићевој улици, можете купити књигу о томе и то је, молим вас лијепо, написао један Србин.

Дошла је таква мода да су се сви срчано упели обранити особу и дјело МаксаЛубурића, једнако као што су у неко друго вријеме викали: “Сви смо ми МиркоНорац”, премда су знали да је Мирко Норац у Госпићу у јесен 1991. метком у затиљак убио старицу. Сваки је наш злочинац, видите, фино чељаде, добар кршћанин, узоран домољуб, драг као род рођени. Понављачи и пропалице увијек су били најбољи хрватски синови, наша нада и уфање, а ако би ткогод рекао ишта против њих, тај је увијек био душманин, непријатељ, издајник, слуга мрачних сила које никад нису жељеле слободну и неовисну Хрватску.

Очи испуњене сузама

Како би уопће могао опстати један народ који упорно и опетовано доноси погрешне моралне закључке, уздиже зло и клања се убојицама?

Какви луђаци, помислиш гледајући одоздо величанствену бетонску скулптуру Богдана Богдановића. Али, тренутак касније схватиш да од тих луђака уствари не можеш побјећи, они су, у добру и злу, више, истина, злу него добру, твоја судбина. Јер иначе не би долазио овдје. Да ниси Хрват, не би те било брига. Успомена на усташки злочин не би бољела да си Француз или Данац. Како год чудно звучало, Јасеновац је једна точка твојег националног идентитета, можда и чвршћа од неких других. Хрватство се јавља у различитим приликама и емоцијама, може бити у поносу, кад хрватски грађани сакупе неколико милијуна долара за лијечење једне мале дјевојчице, или у срећи, кад наши освоје друго мјесто на Свјетском ногометном првенству, а може бити и овакво, у срамоти и кривњи и кајању, и то посљедње, јасеновачко хрватство, прије него свако друго, испуњава очи сузама.

 

Преузето са Јутарњег листа

 

 


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.