Анте Томић: Узалуд вам сметњаци, запозорја и остали националистички лингвистички треш кад Маyа Беровић пуни Спаладиум

Док сам био млад, трудио сам се што више знати, било ме је срам признати да нешто не знам, али то је, као и моја младост, сада прошлост.

Ante Tomić / 29. март 2019

 

Примјећујем посљедњих година како све мање знам. Сви су зидови у мом кварту, на примјер, излијепљени плакатима за концерт Маyе Беровић у Спаладиум Арени, једном очито врло омиљеном пјевачицом, коју много народа воли јер иначе не би наступала у тако великој дворани, али ја не знам баш ништа о њој.

Да ми прислоните пиштољ на главу, не бих вам могао казати ни један једини стих из њезине пјесме. Уствари, да ми нетко није рекао да је она пјевачица из Србије, ја бих можда мислио да је Маyа Беровић гејмерица, инфлуенцерица, јутјуберица или како се већ данас зову славни.

Тко је она? Није битно

Наравно, лако је сазнати тко је она. Да пожелим, Гоогле би у трептају распршио све сумње о Маyи Беровић, али некако сам лијен и да укуцам њезино име у тражилицу. Шта ће ми то?

Ако се коме свиђа, на вољу му, немам ништа против њезиног концерта у Спаладиум Арени, али ја ћу га без кајања пропустити. Четрдесет девет година сам поживио не знајући за Маyу Беровић па могу, вала, и убудуће. Дапаче, на један чудан начин ми се и свиђа како свакодневно расте попис ствари, бића или појава о којима благе везе немам, како се миц по миц удаљавам од свијета, постајем странац овдје. На крају ћу живјети само у својој глави.

Није то напокон ни тако необично, има и већих лузера, чудака с још лабавијим везама са стварношћу. Има их међу језикословцима, како у нас зову лингвисте, који се окупљају једном годишње да би додијелили годишњу награду од пет тисућа куна за најуспјелију нову хрватску ријеч. Све од 1993. они се труде обогатити наш језик, мијењати мрске туђице, међу којима су непатвореним, органски узгојеним домаћим производима и, за не вјеровати, никад нам нису испоручили ништа да ваља, ниједну употребљиву нову ријеч.

Двадесет шест година они вијећају, препиру се коју би између стотина пристиглих ријечи прву пустили у посвећени хрватски круг, дали благослов њезиној употреби у службеном, административном језику, у новинама, на радију и телевизији, препоручили је, тко зна, можда и пјесницима. И сваки пут досад, без изнимке, то су била језична мртворођенчад.
Ријечи попут очврсја, умјесто хардвера, или вртолета, умјесто хеликоптера, или смећњака, умјесто контејнера, нитко душевно здрав никад није ни рекао ни написао.

Добили смо тако и ове године нову ријеч, запозорје, умјесто бекстејджа, и не треба ни сумњати, бит ће то велики хит међу естрадним лицима. “Напокон хрватска ријеч!” викнуо је задовољно познати пјевач и већ наручује од менаджера да га након концерта у диску у Посушју на запозорју чекају боца вискија и двије од седамнаест.

Па, набијем вас на очврсје, опсовао бих сада. Сто тридесет хиљада куна су у посљедњих двадесет шест година лингвистички антиталенти попут Сандре Хам и академика Стјепана Бабића потрошили спашавајући наш језик од туђинских загађења.

Измишљали су све луђе ријечи да би се хрватски што више удаљио од српскога, да би од свега на крају добили један красни шипак. Крај свега труда и новца, за који ће дан можда и десет хиљада људи бити на концерту Маyе Беровић.

Замислите, молим вас, десет хиљада обожаватеља у Спаладиум Арени њихат ће подигнутим рукама и заједно с умјетницом пјевати на течном српском. Они ће пјевати српске пјесме, а ви, драге Хрватице и драги Хрвати, отрага на запозорју можете пјевати борбене.

Измишљајући вртолете, смећњаке, запозорја, успорнике и сличне ријечи које немају никакве везе са стварношћу, овдје се језик већ готово три десетљећа суставно уништава.

И није ни чудо да хрватску културу, хрватски филм, казалиште и књижевност на томе наказном, обогаљеном језику нитко не треба, да култура губи битку од турбофолк треша. Култура боље није ни заслужила. Националистички треш који праве Сандра Хам, академик Бабић и слични токсичнији је за здравље људи од сваког турбофолка.

Слободна Далмација


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.