Бакиров услов за формирање СМ: Минимална плата од 800 КМ! Додик не пристаје, тражи 1.000 КМ и помоћ за младе

Битна је власт, лажни проблеми, небитне теме и контрола буджета!

Milovan Matić / 15. август 2019

Већ 10 мјесеци БиХ нема државну власт јер политички лидери партија побједница избора не могу никако да се усагласе око најважнијих тема које би у наредном периоду битно утицале на живот свих грађана.

Тако се свакодневно постављају разни услови за формирањуе власти на нивоу БиХ. Најновији је онај Бакира Изетбеговића, који не жели у власт ако будући коалициони партнери не пристану на повећање минималних плата радницима и пореске олакшице послодавцима. Додик тражи да се пронађе начин за још боље услове рада и јасну демографску стратегију, док Човић пристаје формирање Савјета министара само под условом да се направи план којим би се реформисало правосуђе и почело са обимном борбом против корупције.

Пусте жеље, наравно! Стварност је потпуно другачија, а у њој се политички актери мјесецима препиру, свађају и стављају једни пред друге само један услов. Предати АНП (Годишњи национални програм) НАТО-у или не.  


Оно што је битно нагласити, данас је то АНП, јуче је било нешто друго, сутра ће бити треће, али матрица за сукоб међу етнонационалним политичарима је увијек иста, а она подразумјева постављање у први план теме која ни на који начин не утиче на живот грађана и представљање исте као питање свих питања.

И тако из дана у дан, из мјесеца у мјесец, из године у годину... А народ се прима!


И то у исто вријеме док у БиХ радници раде за мизерне плате од 500 до 600 КМ у просјеку, док пензионери не саставе два дана у мјесецу од својих примања, док нам је школство досегло само дно, а здравство остало на нестручним и приученим љекарима. А то што је само прошле године 53.000 наших грађана добило дозволе за раду у земљама ЕУ или што се процијењује да ће нас напустити 32 одсто школоване младе популације тек није брига политичке актере.
Њих занима стварање сукоба и подјела, одржавање стања безнађа и задржавање власти, моћи и капитала. 

 

Политички аналитичар Вехид Шехић каже да данашња политичка ситуација у БиХ није ништа ново. Он наводи да је проблем БиХ што било какав евентуални споразум између политичких лидера ствара нове неспоразуме. 

 

„Зато што код креирања споразума никад није постојала истинска жеља да се нешто покрене у БиХ. Ми смо били свједоци да су они врло лако одлучили колико коме треба да припадне министарских мјеста, ко треба да буде предсједавајући... Вјероватно су разговарали и о неким другим битним позицијама на нивоу државе. Бавили су се НАТО интегацијама, односно активацијом МАП-а, па се улсовљава формирање власти нечим што је већ прихваћено Законом о Оружаним снагама, па и од Предсједништва и Парламентарне скупштине БиХ. Они се никад нису бавили животним питањима грађана БиХ, јер то њих никад није ни интересовало“, каже Шехић за БУКУ.

 

Према његовим ријечима, у свим овим преговорима ми не видимо ништа што би пробудило наду и перспективу нама као грађанима да ће овдје бити боље. 

 

„Ми од свих њихових разговора страхујемо. У нормалним државама људи очекују када се политички актери споразумијевају да ће то бити на добробит свих грађана. Овдје не. Лични и партијски интерес су доминантни, па ми и даље остајемо по страни, а одговор многих грађана на то је да управо због креиране политичке атмосфере многи напуштају ову територију. Ни о томе они не говоре, а то је нешто што је најопасније за ову државу. То је једини резултат ових политика које имамо данас“, рекао је Шехић.

Он наводи да се овдје грађани боје договора међу политичарима, а да су нас научили на то својим досадашњим понашањем. 


„Па, овај задњи споразум који је пробудио наду да нешто треба да се деси, да ће се деблокирати извршна и законодавна власт на нивоу државе, да ће се створити претпоставке за формирање власти на нивоу ФБиХ је опет неспоразум. Данас видимо да њихов споразум није тежио истинском договору, него искључиво манипулацији са грађанима“, каже Шехић.

 

Драган Тодоровић из Бањалучког центра за људска права каже за БУКУ да политичке елите у БиХ и људи који обављају најзначајније функције у овој држави немају мотив нити намјеру да говоре о конкретним економским, развојним, демографским или било којим другим плановима зато што у ствари и немају шта да кажу. 


„Ниједна странка нема разрађен план реформи било које врсте, па зато и немају шта конкретно да кажу на ту тему. Већ скоро годину дана није формиран Савјет министара БиХ због спорења око тема које можда јесу битне, али у друштвима у којима су економија, образовање, правосуђе и све друге области које су за грађане егзистенцијално важне, затегнуте под конац“, каже Тодоровић који подсјећа да код нас у свим тим областима, мање или више, влада хаос.

 

„Због тога је врло ирационално већу важност придавати АНП-у него рецимо корумпираном и деградираном правосуђу. Међутим, по ко зна који пут се показало да ми нисмо друштво које било чему приступа рационално и плански, те стога не чуди што су нам главне теме оне од којих нам не зависи квалитет свакодневног живота“, каже наш саговорник.

 

Он наводи да када чујете политичаре да врло жустро и енергично говоре о темама као што је АНП и да то постављају као један од главних услова формирања Савјета министара, а не рецимо неки план економских реформи или план за опоравак правосуђа, то је зато што из њих проговара политичко искуство. 

Како каже, они су давно научили лекцију да се причом о економији или демографији не добијају избори. 


„То је наша тужна истина већ скоро 25 година и нема назнака да ће се то промијенити у ближој будућности.“

 

Економиста Фарук Хаджић каже за БУКУ да у БиХ постоје двије врсте проблема, они стварни животни  проблеми који оптерећују грађане, послодавце и привреду и они други који су наметнути од стране политике и који обично нису повезани са овим првим. 

 

„Док политика намеће неке проблеме и теме, чије рјешавање не би довело да сваки грађанин у овој држави боље живи, да има барем једну КМ већу плату или пензију, стварни проблеми се гурају у страну, као да не постоје. Најбољи примјер је исељавање становништва, које се свакодневно дешава. Прошле године ЕУ је издала 53.000 првих дозвола за борак за наше грађане, што је готово двоструко више него годину прије“, каже он.

 

Хаджић напомиње да нико више не говори како повећати минималне плате, смањити доприносе, укинути силне парафискалне намете, олакшати процедуру регистрације фирми, осигурати да млади не бјеже из земље, него им понудити перспективу у земљу и слично. 

 

„Имам осјећај да је најбитније осигурати још један мандат на власти и што више запослити 'буджетских патриота', који ће нас онда са сигурних буджетских јасли убјеђивати како је све у земљи одлично и да једина опасност постоји од других и другачијих. Колико смо отуђени од проблема показује и податак да је Њемачка имала у другом кварталу негативни раст од -0.1%, што је створило забринутост у ЕУ да земља неће ући у рецесију, уколико негативни раст буде и у трећем кварталу. БиХ према кварталним подацима за БДП, већ је у рецесији, јер је два узастопна квартала имала негативни раст и то апсолутно никога није брига. Битна је власт, лажни проблеми, небитне теме и контрола буджета“, закључује Хаджић.


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.