Балканска рута европског новца

90 милиона евра ушло је у БиХ у посљедње три године за помоћ мигрантима. Стање на терену није у складу са тим износом. ДW је истраживао гдје је утрошен новац. Кључне институције у БиХ одбили су да говоре о утрошку.

BUKA portal / 13. јануар 2021

Foto: DW

 

Босна и Херцеговина је прије три године постала једна од кључних земаља за мигранте, на тзв. балканској рути према земљама ЕУ. Ескалацијом кризе у посљедњих мјесец дана, посебно у Унско-санском кантону, нехуманим условима у којима мигранти бораве, отворило се питање на шта је потрошено 90 милиона евра, које су у задње три године ушле у БиХ на име помоћи мигрантима.

Сав новац од Европске уније, било да се ради о Европској комисији или појединачним уплатама земаља чланица, ишао је преко ИОМ-а. За три године ИОМ- у је уплаћено 76.851.217 евра. Од тог износа, до краја прошле године потрошено је 51. 560.327 евра.

Процедура

А начин додјеле средстава одвија се на сљедећи начин: Након што ЕУ донесе одлуку о износу средстава која ће се дозначити, приоритети и буджет се договарају на састанку између представника ЕУ Делегације у Босни и Херцеговини, Министарства безбједности БиХ, ИОМ-а и УН партнера и Данског избјегличког савјета. Коначна одлука о дозначавању средстава и буджету је на донаторима.

“Надзор над извршењем буджета врши ‘Управни одбор за ИПА специјалне мјере’ који се редовно састаје, а чине га представници ЕУ Делегације у БиХ, Министарства безбједности, Граничне полиције, Службе за послове са странцима, ИОМ-а и УН партнера и ДРЦ-а. Овај одбор дјелује као форум на којем се доносе одлуке о потреби измјена у изворном буджету, на основу изражених потреба, о којима се разговара и доносе одлуке”, рекли су нам у ИОМ-у.

Да би се осигурала потпуна одговорност и транспарентност, ИОМ подноси тромјесечни извјештај помоћнику министра за миграције (при Министарству безбједности БиХ) и ЕУ Делегацији у БиХ. Извјештај садржи детаље о средствима које су ИОМ и партнери потрошили претходног мјесеца. Помоћник министра подноси ове извјештаје Министарству финансија БиХ како би добио њихово мишљење, а након што добије ово мишљење и извјештај се финализира, доставља га Савјету министар БиХ прије одржавања њиховог састанка. Осим тога, ИОМ такође на исти начин доставља детаљан годишњи финансијски извјештај.

Мук у Министарству безбједности 

Тражили смо одговор у Министарству безбједности БиХ о начину рада и расподјели средстава од мигрантске кризе, као и податак који пројекти су одборени, али ни након седам дана, одговор нисмо добили.

Највише новца отишло је у Унско-сански кантон који је истина, поднио највећи терет мигрантске кризе. Три године након почетка овог проблема, у УСК се налази чак 80 одсто миграната, од око 12 хиљада, колико се процјењује да их има у цијелој БиХ. Дио средстава и данас иде на смјештај тих миграната у прихватним објектима, попут хотела Седра који се налази између Бихаћа и Велике Кладуше, затим Мирала у Кладуши и донедавно Бире, у центру Бихаћа. За укупно седам прихватних центара у БиХ до сада је издвојено 7.140.00 евра, односно 14 осто од до сада утрошених средстава.

40 милиона за храну, здравствену заштиту….чизме полицији

Даље, 39 милиона евра или 77 одсто од до сада утрошених средстава, распоређено је на хуманитарну помоћ – храна, здравствена заштита, склониште, хигијена и трошкови рада, као и управљање центрима.

Директну помоћ институцијама БиХ, ИОМ је реализовао у изосу од око 3,5 милиона евра.

“То се односи на набавку возила за Граничну полицију, Службу за послове а странцима, полицију УСК. Затим исплате плата службеницима који су распоређени за помоћ мигрантској кризи – за полицијаце из Републике Српске и Граничне полиције у Зворнику, Фочи, Бијељини, Бихаћу и Требињу”, рекли су у ИОМ-у. 

Такође, од тих средстава обезбјеђена је заштитна опрема за полицајце УСК, 50 пари зимских чизама, панцира за контролу демонстрација, полицијских шљемова и чизама, као и набавка амбулантног возила за здравствене власти Унско-санског кантона.

Иако смо послали захтјев за достављање података о утрошку средстава и њихову расподјелу у задње три године на име мигрантске кризе, из Владе УСК нису одговорили. Одговор смо добили од градоначелника Бихаћа Шухрета Фазлића, који је и раније упозоравао на нетранспарентно трошење средстава, те да новац улази у БиХ а да кантон не добија довољно средстава за борбу са мигрантском кризом.

Фазлић: “Нећу да гањам туђе паре”

“Ја знам ко није добио. Град Бихаћ ниједну марку није добио на име мигрантске кризе. Ми јесмо успјели преко Велике Британије која је имала неке пројекте, на које смо аплицирали. Али преко ИОМ-а за мигранте никада нисмо добили ништа. Ко је плаћао Црвеном крсту за волонтере, ко је плаћао храну, то не знам. Ја нећу да гањам туђе паре” каже Фазлић, подсјећајући да су УСК и Град Бихаћ дали око пола милиона марака за уређење кампа Липа и плаћање комуналним предузећима за почетак рада кампа у марту прошле године.

Црвени крст Федерације БиХ је приступ средствима за збрињавање мигрантске кризе остварио путем пријава на објављене позиве за достављање пројеката или на основу директног захтјева донатора. За реализацију помоћи мигрантској кризи само у Унско санском кантону, утрошено је око 3,4 милиона марака, подаци су Црвеног крста Федерације БиХ. За ту намјену кроз донаторска средства, обезбјеђено је четири милиона марака.

“Црвени крст је кроз своју структуру ангажовао велики број волонтера, а посебно у УСК и Бихаћу у првих неколико мјесеци мигрантске кризе, као и за вријеме привременог кампа на Вучјаку, када је уз помоћ грађана пружао подршку мигрантима”, наводе у ЦКФБИХ, наводећи за шта је новац утрошен у том периоду. 

Средства за “значај исправног одржавања хигијене”

“Средства су реализована у сврху пружања помоћи мигрантима у виду припреме и дистрибуције оброка у мигрантским центрима, обезбјеђења основних хуманитарних роба (храна, хигијена, одјећа, обућа, деке, вреће за спавање, стамбени контејнери, пољске кухиње, опрема и средства за рад кухиња и слично), пружања прве помоћи и психосоцијалне подршке мигрантима у транзиту, као и информисања миграната о минској ситуацији у БиХ, начинима превенције трговине људима, значају исправног одржавања хигијене и бриге о здрављу, обнављања породичних веза, едукација особља и волонтера ангажованог у хуманитарном и здравственом збрињавању миграната. Поред овога новчано смо, у износу од око 300.000 КМ помогли социјално угрожене грађане у локалним заједницама у којим привремено бораве мигранти”, саопштавају за ДW из Црвеног крста ФБиХ.

Ипак, остаје нејасно неколико ставки, од плаћања волонтера, па до набавке контејнера преко Црвеног крста, иако је тај посао обављао ИОМ у највећој мјери. 

11 милиона евра преко ДРЦ-а

Такође, према подацима Данског савјета за избјеглице (ДРЦ), које је сарађивало са свим организацијама на терену, цифра о уласку преко 85 милиона евра у БиХ у задње три године је кажу највјероватније тачна, али то ни они нису могли да потврде. ДРЦ је у задње двије године добио 11 милиона и 618 хиљада евра.

“Средства су утрошена на пружање примарне здравствене заштите за лица у покрету, на дневној бази, у свим прихватним установама, укључујући: Блажуј, Ушивак, Мирал, Седра, Борићи, Бира (до затварања 30. септембра) и Липа (до затварања 23. децембра), медицинску његу, одговор на ЦОВИД-19, пружање психо-социјалне помоћи, подршка за ментално здравље мигрантима, подјела директне помоћи хране, зимске одјеће, покривача, шатора. Такође дио средстава утрошен је и на тзв. пусхбацкове из Хрватске у БиХ, укључујући прикупљање свједочења, медицинску његу за жртве насиља на граници”, саопштили су за ДW из ДРЦ-а.

Недостаје на рачуну

Готово 90 милиона евра ушло је у БиХ на име мигрантске кризе, посљедњи су подаци Европске комисије. Од тога, како се може видјети, ИОМ је добио 76 милиона евра, уз досадашњи утрошак од 51 милион и око 25 милиона која су још на располагању до средине године. Разлика која недостаје, уколико се 11 милиона ДРЦ-а подведе под средства ИОМ-а (мада не би требало), је око 14 милиона евра. Чињеница је да су све институције и организације које се баве питањем мигрантске кризе, аплицирале за пројекте и добили новац, али је и очигледно да мало ко од њих жели да говори о томе.

“Да вам кажем, шта год ја мислио о неким лошим потезима, да није било ИОМ-а и ЕУ, у Бихаћу и УСК-у би била општа катастрофа када је ријеч о мигрантској кризи, с обзиром да нико није предузимао ништа. Али очигледно је да гдје има новаца има и лопова, али ја нећу о туђим парама да водим рачуна”, закључује градоначелник Бихаћа, Шухрет Фазлиц.

 

ДW


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.