Бањалучанка у Загребу преко 30 година спасава напуштене животиње - Широм свијета удомила је преко 2.000 животиња

Аида Хусеџиновић водила је бригу углавном о мачкама и псима, али било је ту и зечева, корњача, јежева, врана, голубова, врабаца, гуштера. У стану тренутно има 3 мачке и једног пса, а на улици храни преко 30 мачака.

Maja Isović Dobrijević / 14. фебруар 2017

Аида Хусеџиновић, рођена у Бањалуци, преко 30 година живи у Загребу, а свој живот посветила је заштити напуштених животиња. Каже да је давно почела њена опсједнутост животињама, али тиме се активно бави тридесет година.

Одлука да се посветим овоме је једноставна:

„Моја породица и ја обожавамо животиње и сматрамо да животиње које живе у урбаним срединама зависе од људи. Током ових 30 година кроз моју кућу прошло је много животиња, искрено нисам водила евиденцију о томе, а удомила сам преко 2.000 животиња“, рекла је за БУКУ Аида Хусеџиновић.

 

Пронађена мачка у лошем стању

 

Водила је бригу углавном о мачкама и псима, али било је ту и зечева, корњача, јежева, врана, голубова, врабаца, гуштера.

„Сјећам се разних малих животиња из доба дјетињства мог сина кад је у кућу доносио све живо што је нашао, па смо се бринули о глистама, црвима, мравима...“, прича нам Аида.

ЖИВОТИЊЕ ЗАМОТАНЕ У НАЈЛОН КЕСЕ

Напуштене животиње налазила је на свим могућим и немогућим мјестима, а много пута ју је срце забољело кад је видјела у каквом су стању животиње.

„Наилазила сам на тек окоћене животиње, замотане у најлон врећу бачене у шахтове, контејнере за смеће, прегажене, полумртве животиње на цести, смрзнуте, злостављане, неухрањене, болесне, по грмљу, пустим двориштима, ливадама. Небројено пута су освануле пред мојим вратима, у кутијама, тек окоћени штенци и маце са мајкама или без њих“, прича Аида.

Каже да многи људи знају да се брине о животињама, па јој се јављају кад нађу напуштену животињу.

„То је добро дјело ’бриго моја пређи на другога’, као да ја ’скупљам’ напуштене животиње, али то тако траје деценијама“, истиче Аида.

 

Напуштено маче

 

Током тридесет година удомила је преко 2.000 напуштених животиња.

„Након што их нађем или оне нађу мене, прво их излијечим, јер су у већини случајева то болесне, озлијеђене или занемарене животиње. Затим их стерилизирам или кастрирам, социјализујем и полако им тражим дом. Животиње су удомљене код мојих пријатеља или пријатеља мојих пријатеља, то су људи од повјерења, у Загребу, Хрватској или широм свијета, а са удомитељима имам доживотни контакт“, истиче Хусеџиновић Аида.

НИЈЕ ЧЛАН УДРУГЕ, НЕ ПРИМА ДОНАЦИЈЕ

Она каже да тренутно у стану има три маце и једног пса, и сви су са цесте, углавном оне најјадније које није нико хтио, али Аида каже да је баш на такве животиње она најслабија, а такав је и њен пас Јерр.

 

Јерр

„То је пас којег сам задржала, без очију. Он је нађен на цести без једног ока, а друго око му је од рођења закржљало. А кад сам га нашла ишао је и на операцију ока, али нажалост остао је потпуно слијеп. Јерр је стар око 10 година, оперисао је и кичму, па је питање да ли ће опет проходати“, испричала нам је Аида да би подстакла људе да удомљавају животиње, болесне и старе псе, а не да купују расне псе.

Она каже да напољу храни око 30-ак мачака, а ријеч је о мачкама које имају своја каква-таква склоништа.

„Број животиња које храним вани варира, јер се увијек појаве нове мачке које опет стерилизујем како се не би размножавале“, прича наша саговорница.

Аида каже да јој велику помоћ у заштити напуштених животиња дају њен син и супруг. Каже да је током свих ових година било тренутака кад јој је било тешко, јер су одрицања велика, али са друге стране, непроцјењиво је задовољство које има када види да је напуштена животиња спашена и удомљена.

„То вам даје вољу и жељу да чините још више. Сама сам одабарала да се бавим овим, ово је моја мисија“, прича Аида и додаје да су трошкови за бригу о напуштеним животињама велики.

„У трошкове спада лијечење, храна и све друго што уз то иде, али да мој син и муж нису страствени у томе као и ја, ништа од овог не би било могуће. Мој супруг је мој једини спонзор, јер ја нисам ни у једној удрузи, ни од кога не добијам никакве донације, никад их нисам ни тражила, нити бих их узела. Ово све финансирамо сами, а помажем и удругама и појединцима кад и колико могу“, истиче Аида Х.

 

Јерр

 

НА УЛИЦАМА СВЕ ВИШЕ НАПУШТЕНИХ ЖИВОТИЊА

Она каже да је, нажалост, на улицама све више напуштених животиња, а главни кривац за то је човјек.

„Човјек више нема емпатију за било кога другог осим самог себе, а то је тужно. Увијек кажем да не морају сви вољети животиње, не морају их спашавати, али нека им не одмажу. Има нас који помажемо животињама и увијек ћемо то радити, само нам не одмажите у нашој борби“, каже Аида.

За крај разговора, наша саговорница каже да свако од нас, уколико то жели, може помоћи животињама.

„Нахраните напуштену животињу, прихватите ју барем привремено, помозите донацијама удругама или појединцима, начина је много. Али ипак, најважнија је свијест на којој сви морамо порадити, морамо едуцирати младе по школама и вртићима. Након тога, долази стерилизација, како би се смањио број размножавања, како луталица тако и власничких животиња, јер је на улицама све више животиња које су напуштене од стране власника“, истиче она.

 

 

Нјена порука за крај:

„Моја порука свима који немају животињу јесте да нисте свјесни да сте на губитку, не знате шта је безувјетна љубав, не напуштајте животиње, јер оне осјећају љубав и тугу попут нас“.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.