ПОЗИТИВНА ПРИЧА О БАЊАЛУЧКОЈ КЛИНИЦИ Свакодневно лијече најтеже пацијенте и не желе отићи одавде

“На нашој Клиници раде млади љекари, који су јако паметни, способни и амбициозни, знају језике, и са својих 35 година су завршили све што се у медицини може завршити. Они су овдје, тако да се ја не плашим", каже проф. др Пеђа Ковачевић, начелник Клинике.

Milica Plavšić / 18. јануар 2020

 

Клиника интензивне медицине за нехируршке гране, која се налази у оквиру Универзитетског клиничког центра Републике Српске, специфична је организациона јединица, основана прије 11 година као једина таква клиника на простору Босне и Херцеговине. У овој Клиници збрињавају се критично обољели пацијенти којима је потребан било какав облик вјештачког дисања или вјештачка подршка срчаној функцији, као посљедица разних нехируршких обољења.  

Интензивна медицина за нехируршке болеснике релативно је млада грана медицине у свијету, а почиње да се развија у Америци средином 80-их година, прича нам начелник ове Клинике, проф. др Пеђа Ковачевић, са којим за портал Бука разговарамо о протеклих 11 година рада и развоја, о изазовима и успјесима његовог тим љекара супспецијалиста, који су изабрали да остану, у вријеме када медицински радници масовно напуштају ове просторе. 

У Западној Европи ова грана интензивне медицине развила се крајем 90-их година, а на простору бивше Југославије највише искуства у овој области имају Словенија, затим Хрватска, док остале земље регије каскају за њима.

“Наш регион генерално, оптерећен је транзицијом и постратним периодом, али ми смо успјели да развијемо ову грану медицине и у нашој земљи. За ових 11 година, што је релативно кратак период за развој једне медицинске гране, направили смо джиновски искорак. Све три карике битне за процес рада - медицински кадар, простор и опрема - успјели смо да креирамо и да их направимо самоодрживим и да се на неки начин шире”, прича др Пеђа Ковачевић.

Имајући у виду колико траје школовање једног љекара - шест година додипломских студија, четири до пет година специјалистичких студија, двије године супспецијализације - изузетно је поносан на чињеницу да на Клиници ради осам љекара, шест супспецијалиста и двоје љекара специјалиста који ускоро завршавају супспецијализацију. 

“Потребан је енормно дугачак процес да добијете љекара који је висококвалификован да лијечи одређену популацију болесника, а ми смо успјели да креирамо ту прву карику која је најбитнија у процесу рада. Данас имамо љекаре који су специјалисти, супспецијалисти интензивне терапије, а који су, с друге стране, успјели да се афирмишу и у научно-истраживачкој дјелатности.” 

Признање за научно-истраживачки рад 

До сада су у овој Клиници изњедрена три доктора медицинских наука, те допринијели увођењу докторских студија у овој области на Медицинском факултету у Бањалуци. Љекари са ове Клинике направили су искорак и у смислу истраживачког рада, објавивши више чланака у медицинским часописима свјетског ранга. Ове године, др Ковачевић добио је признање Медицинског факултета и Коморе доктора медицине РС за свој научно истраживачки рад који је објављен у једном од најугледнијих часописа (Цритицал Царе) из области интензивне медицине на свијету.

Као млади љекар, магистар и доктор медицинских наука, др Ковачевић је имао прилику да оде на едукацију у Нјемачку 2005. године, када је добио престижну стипендију од стране Европске уније за едукацију у Универзитетској болницу у Хајделбергу. 

“Универзитет у Хајделбергу је престижан, четврти по старости у Европи, и пружа невјероватну могућност за едукацију. Тамо сам био у периоду од 2005. до 2007. године, у четири наврата. Након тога, захваљујући подршци свог ментора из Хајделберга, отишао сам на клинику Маyо у Америци. Током мог боравка у овој престижној клиници ментор ми је био др Огњен Гајић, а имао сам и срећу, али и част, да основе интензивног лијечења учим на једном оваквом мјесту”, прича др Ковачевић. 

Од тада почиње сарадња са др Гајићем, угледним америчким љекаром интензивне медицине, пулмологом и универзитетским професором, поријеклом из Босне и Херцеговине. Др Гајић је познат и по томе што је био члан оригиналне поставе сарајевске роцк групе Забрањено пушење током 1980-их. 

Из те сарадње је и проистекла његова несебична помоћ приликом оснивању Клинике интензивне медицине за нехируршке гране у оквиру УКЦ РС. 

Кад неко каже ‘ја ћу отићи’, можда је то линија мањег отпора

Током свог боравка у Хајделбергу, др Ковачевић добио је лиценцу за привремени рад у Њемачкој, гдје је равноправно са другим љекарима учествовао у лијечењу пацијената. На питање због чега се вратио у вријеме када здравствени радници масовно одлазе из земље, др Ковачевић каже да је на овом простору много теже радити, али да је зато сваки успјех значајнији и има снажније ефекте. 

“Када сте у једном изузетно добром и уређеном систему, ви сте само један мали точкић у савршеном сату, без пуно могућности да направите револуцију. С друге стране, када сте у једном систему који је много мањи од наведеног, мислим да се овдје може много више урадити и помоћи него да сам био у некој болници у Њемачкој”, рекао је др Ковачевић.  

Због одласка здравствених радника, грађани су забринути да их ускоро неће имати ко лијечити. Др Ковачевић нас увјерава да ни он, ни његове колеге немају намјеру никуда ићи.  

Фото: Проф. др Пеђа Ковачевић

 

“На нашој Клиници раде млади љекари, који су јако паметни, способни и амбициозни, знају језике, и са својих 35 година су завршили све што се у медицини може завршити. Они су овдје, тако да се ја не плашим. Кад неко каже ‘ја ћу отићи’, можда је то линија мањег отпора, то је комфорније. Можда би и мени било комфорније да сам отишао и да сам у неком другом систему нашао простор за свој рад, али ако желите збиља да направите некакав искорак, треба пуно да урадите да он буде мали, али и тај мали је видљив и изузетно бљесне.”

“Немам приватни авион и не зарађујем милион долара годишње”, каже др Ковачевић, “али имам довољно за живот. Направио сам и написао сам толико тога, и иза мене постоји пуно тога што сам урадио. Имам све што ми треба за пристојан и достојанствен живот, сада, у овоме тренутку, не могу рећи да ми нешто фали.”

Свакодневно лијече најтеже пацијенте

Описујући свакодневни посао на Клиници, др Ковачевић каже да овдје брину о тешким пацијентима који су животно угрожени, али да сваког тренутка могу добити позив са било које друге Клинике у УКЦ РС када имају тешког болесника, животно угроженог. 

“Они вас позову, алармирају, ви трчите тамо, реанимирате пацијента, враћате га у живот или вам хитна помоћ доводи таквог пацијента, ви се борите за његов живот. Ми смо вам као интервентна јединица.” 

Да бисте уопште могли да се бавите овим послом, објашњава он, морате проћи “специјалну обуку”, али и имати одређене психофизичке предиспозиције. 

“Овај посао ради одређен профил личности. Да би неко радио интензивно лијечење, мора јако да воли тај посао, да га воли из дубине своје душе. Обзиром да у свакој бранши, па тако и медицинској, постоје нивои тежине лијечења пацијената, наравно да најтежи ниво и најтежи посао захтијева одређену психофизичку спремност. Не може свако да буде пилот, специјална јединица, а ми смо вам у медицинској бранши као специјална јединица.”

У тренутку док разговарамо, на клиници борави 14 пацијената.

“То је мирна фаза, а кад дође зима и повећан број респираторних инфекција, са запаљењем плућа на терену грипа, онда се тај број повећа. Прошле године смо имали стравичну ситуацију у којој смо лијечили велики број животно угрожених пацијената, и по 22-24 болесника на респиратору.”

Предност овог тима је што су сви љекари имају супспецијализацију из интензивне медицине, али су специјалисти у различитим областима - пулмолози, анестезиолози, неуролози, интернисте - тако да свако из различитог аспекта посматра пацијента.

“Ми смо једна од најбројнијих јединица на простору бивше Југославије, гдје на једном мјесту ради 8 супспецијалиста интензивне терапије. Поређења ради, у Љубљани од 15 љекара, седам је са супспецијализацијом, а постоје 40 година.”

Много је позитивних прича о љекарима који спасавају људске животе

Говорећи о стању у здравству, др Ковачевић каже да проблема има и да су они реални, али да фокусирање медија на негативна искуства само повећава апатију која је већ присутна у друштву, те да је потребно ширити позитивне приче, којих је много, као што су приче о љекарима који свакодневно спасавају људске животе.  

“Оно што замјерам нашој средини је да је све изван нас криво, морамо промијенити прво себе да бисмо промијенили свијет.”

Када је у питању лијечење пацијената и процедуре које користе код критично обољелих, др Ковачевић наводи читав низ процедура које су специфичне само за ову организациону јединицу. 

“У протеклих пар година користимо веновенски ЕЦМО или веновенску екстракорпоралну мембранску оксигенацију, тој је једна процедура И један од начина да се критично обољели пацијент одржава у животу, односно то је један од највиших нивоа  животне подршке. Примјењује се када у потпуности престане функција плућа и када не постоји ниједан други облик подршке који може да надомјести ту функцију. То је посљедња степеница коју можемо да закорачимо да бисмо некоме спасили живот. Нажалост, ми смо једини који у БиХ пружамо такву врсту подршке. Поред тога, овладали смо и процеудрама континуираних дијализа, перкутане трахотомије, инвазивне хипотермије, то су све процедуре по којима смо јединствени на простору БиХ, а врло ријетки на простору бивше Југославије.”

Захваљујући процесу реконструкције Универзитетског клиничког центра, њихова Клиника је данас савремено опремљена и има капацитет да прими 24 критично обољела пацијента. 

“Раније смо радили са ограниченим бројем респиратора, са малим капацитетом у смислу кревета и било је прилично тешко радити у таквим условима, али захваљујући процесу реконструкције, дошли смо у ситуацију да имамо огроман простор,у коме располажемо са опремом какву имају најразвијеније болнице Западне Европе.”

Почеци Клинике и сарадња са клиником Маyо

А све је почело 2006. године, када је др Ковачевић у Америци, на клиници Маyо упознао доктора Гајића.

“Др Огњен Гајић је врхунски интензивиста и има велики углед међу америчким љекарима. Он ми је био домаћин на Маyо клиници, гдје сам се едуковао и имао прилику да видим како функционише здравствени систем у Америци. По мом повратку у Бањалуку, др Гајић је организовао донацију различитих медицинских апарата који су помогли да се лијече животно угрожени пацијенти у Клиници за плућне болести. Тадашња одлука Министарства здравља и Клиничког центра је била да се направи ова организациона јединица и др Гајић је дошао и помогао љекарима који су почели да раде и да нам помогне да тај пут којим смо кренули што боље утабамо. То је била прва степеница.”

Послије тога, сарадња са др Гајићем и клиником Маyо је настављена и, како је вријеме пролазило, она се све више усложњава и давала све веће ефекте, каже Др Ковачевић. 

“Др Гајић има толики број научних цитата да је његов индекс цитираности Х60, што у научном свијету значи да се његова истраживања широко у свијету примјењују И дискутују, а у Бањалуци је мало ко био у посјети, из медицинскее бранше, са више цитиата од њега. Уназад 10 година несебично пружа подршку нашој Клиници, а мени и мојим колегама помаже да будемо што бољи љекари. Пружао нам је могућност појединачних и повремених едукација када би он долазио или је неко од нас ишао у Америку. Затим смо имплементирали његов изум који је патентиран у Америци, а који служи за процјену животно угроженог пацијента. То вам је једна чек листа коју је он развио и проширио на пет континената. Користи је преко 130 јединица интензивног лијечења, а ми смо је усвојили и она је интегрални дио нашег рада.” 

Важан сегмент ове сарадње је била едукација путем видео линка. 

“Једном недељно своје најтеже пацијенте приказујемо преко видео линка професору Гајићу. Ту врсту сарадње радимо у назад двије године И најтеже пацијенте приказујемо путем видео линка или у случају било  какве сумње у нешто што радимо или нешто с чиме располажемо. Сваке недјеље Др Јакић је одвајао својих 45 минута и никада их није наплатио. Са наше стране, улог је био само интернет и рачунар. Врло јефтино, а врло ефикасно.” 

Након двије године сарадње, љекари из Клинике интензивне медицине за нехируршке гране упоредили су резултате свог рада и добили запањујуће резултате. 

“Повећао се број пацијената који су живи излазили из клинике, број дана лежања се скратио, трошкови који произилазе из лијечења критично обољелих пацијената су се смањили. Имали смо велику корист од оваквог облика сарадње. Настављамо сарадњу, али сада ћемо ићи у још софистициранију фазу, да та врста едукације буде на неки начин систематизована, да не буде ад хоц.” 

Сарадњу остварују и са љекарима из Словеније и Србије, И са њима су развили сличну мрежу засновану на видео линку у квиру које дискутују о најтежим пацијентима.

“Сва та искуства и међународне везе су ми помогле да 2007. године заједно са докторицом Јадранком Видовић, која је врло искусан анестезиолог и прва начелница наше Клинике, ударимо камен темељац за отварање Клинике.”

До 2014. године интензивна медицина (терапија) није била дефинисана ни у закону, али су Министарство здравља, Медицински факултет и УКЦ РС препознали значај ове гране медицине, па је направљен први план и програм за едукацију (супспецијализацију) из области интензивне терапије. 

“Те супспецијализације су почеле, а данас имамо осам људи који су прошли ту едукацију. Имамо и љекаре из других крајева РС који су заинтересовани да долазе код нас, али и шире, да уче интензивну медицину”, прича др Ковачевић. 

Свакодневни рад на унапређењу

Да би радне процесе на Клиници довели на што виши ниво, у смислу квалитета, транспарентности и сигурности за саме пацијенте, одлучили су се за увођење сертификата ИСО стандард 9001:2015, што је карактеристика успјешних организација. 

„Хтјели смо да лијечење и њега критично обољелих пацијената буду на што већем нивоу и да буде што транспарентнија, и сами себе да унаприједимо тако што бисмо себи поставили неке стандарде и подизали љествицу сваки дан. То смо успјели и 2018. године добили смо престижни сертификат ИСО 9001: 2015. Тада смо сертификовани да лијечимо животно угрожене нехируршке пацијенте, али смо ове године подигли љествицу и добили смо сертификат да можемо да водимо процес едукације. Сада смо база за лијечење животно угрожених пацијената, али и мјесто гдје се едукују љекари и мјесто гдје се раде научна истраживања.”

Захвални су за подршку коју добијају од домаћих и страних институција, а досадашње резултате свог рада недавно су објавили су у часопису Цритицал Царе који се бави лијечењем критично обољелих.  

“То је 6.  часопис на листи часописа за интензивну медицину. Нико из Бањалуке никада није публиковао у тако јаком часопису, никад нико из региона није публиковао у Цритицал Царе-у, а ми смо, ево, имали ту привилегију”, поносан је др Ковачевић.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.