Бањалучке професорице од Америке до Аустралије: Три различите животне приче и једна ствар која их повезује

Од ужареног аустралијског пијеска, преко урбане њујоршке джунгле, до егзотичног Тајланда...

Milica Plavšić / 07. април 2021

 

Доносимо вам три приче које још једном потврђују превладавајуће мишљење да је образовање у нашој земљи, упркос многим недостацима, и даље веома квалитетно, те да се знање које студенти стекну на овдашњим универзитетима цијени далеко изван граница БиХ, чак и на најудаљенијим континентима. Три младе жене које данас живе и раде у Америци, Аустралији и Азији, повезује заједнички податак у биографији - све три су студирале енглески језик и књижевност на Филолошком факултету, Универзитета у Бањалуци.

Захваљујући познавању енглеског језика, те својој отворености ка новим знањима, искуствима и културама, многи бивши студенти и студентице Одсјека за англистику бањалучког Универзитета, попут наших саговорница, своје образовање и каријеру наставили су у европским и свјетским центрима. Ипак, многи од њих одржали су везе и сарадњу са катедром на којој су се школовали. За то су великим дијелом заслужни и наставници ове високошколске установе, који брижно његују односе са својим бившим студентима и стварају прилике у којима они сада могу преносити своја знања и искуства млађим колегама. Једна од таквих прилика која окупља дипломиране англисте јесте пројекат Рецоннецтионс. Иницијатор пројекта, шеф Катедре за енглески језик и књижевност, проф. др Емир Мухић, на овај начин, упркос физичкој удаљености, настоји држати на окупу драгоцјени људски капитал, који све више губимо масовним одласком људи из БиХ. 

Животне приче ових људи су различите, али оно што је већини њих заједничко јесте успјех у новој средини и захвалност за образовање које су стекли у својој земљи. 

 

Тихана Николић, Голд Цост, Аустралија

Тихана Николић се у Аустралију преселила 2008. године, када је била при крају студија на Одсјеку за енглески језик и књижевност у Бањалуци. Знање које је стекла на бањалучком Филолошком факултету јој је, каже, много помогло да се уклопи на студиј на Универзитету Гриффитх и положи разлику предмета како би стекла диплому у области језика и примијењене лингвистике. По завршетку студија, Тихана је остала да ради на универзитету, на Институту за енглески језик, гдје је помагала у реализацији курсева академског енглеског за студенте који планирају студирати на Гриффитху. 

На истом факултету је 2015. године успјешно завршила и мастер у области образовања, а током студија је два пута примила награду за академску изврсност. Касније је награду примила и за изврсност као наставник, за свој допринос програму који поспјешује учење студената, на шта је, како каже, веома поносна. 

Фото: Тихана Николић

“Дио моје позиције на Гриффитху је координација језичког програма у високом образовању, захваљујући којем страни студенти могу добити бесплатну помоћ у учењу енглеског језика путем индивидуалних консултација или језичких радионица. Програм је врло успјешан и награђиван неколико пута од стране релеватних институција”, каже Тихана. 

Захваљујући свом искуству студирања ван Аустралије, као и искуству страног студента у овој земљи, добила је прилику да ради као службеник за интернационализацију на Одсјеку за умјетност, образовање и право.

"У оквиру те позиције сам помогла развити стратегију интернационализације за тај одсјек, што је било фантастично искуство. У сваком случају, сматрам да ми је детаљно знање енглеског језика и методологије стечено на Филолошком факултету, а захваљујући изврсним професорима, знатно помогло у смислу каријере у новој животној средини”, прича Тихана.

Фото: Тихана са радним колегама

Што се тиче живота у новој средини, Тихана се одлично прилагодила потпуно другачијем поднебљу и култури, а временом је стекла и породицу, па данас у Аустралији живи са супругом и двоје дјеце.

“Када сам се преселила, знала сам рећи да је тешко поредити живот у Бањалуци са животом на Златној Обали, јер су то просто два свијета. Иако су ми се многе ствари од почетка свиђале, промјена је просто била толико велика да ми је требало неколико година да се навикнем и упознам са новим системом, али и могућностима. Аустралија је врло уређена земља, што олакшава живот по многим питањима, али је исто тако и једна од најскупљих земаља за живот", прича Тихана.

 

Фото: Голд Цост

Иако се без проблема навикнула на велики број сунчаних дана у години, још увијек јој је необично новогодишње празнике дочекивати љети.

"Ја сам се из Бањалуке директно преселила на Голд Цоаст, Qуеенсланд, што је дестинација за пожељети чак и међу становницима осталих дијелова Аустралије. Лако се било навикнути на око 300 сунчаних дана у години, прелијепе плаже и богатство духа које доноси мултикултуралност. Међутим, још увијек ми је необично да је чак у љетним мјесецима потпуни мрак у 7 увече и да је за Нову годину и Божић заправо најтоплије у години!"

Начин живота прилагођен је специфичностима овог пространог континента, гдје већина становништва живи у урбаним, економским развијеним срединама, и гдје је стандард живота веома висок. 

"За Аустралију је карактеристично да се много времена проводи у природи, људи су доста опуштени и генерално љубазни. Велика су пространства и све је удаљено, тако да се заправо јако пуно времена проводи у превозу, што утиче и на то да се да се живи веома брзо током седмице. Међутим, викенд је скоро сваки испуњен уз мноштво културних и забавних садржаја на понуди, те природних оаза, постоји стварно много могућности да човјек лијепо организује своје вријеме."

Фото: Тихана Николић

 

Дијана Јелача, Брооклyн, Неw Yорк 

Дијана Јелача је професорица филмских студија на факултету Брооклyн Цоллеге у Неw Yорку. На Одсјеку за англистику, Универзитета у Бањалуци, дипломирала је 2002. године, а након тога на истом одсјеку радила и као предавач наредне двије године. “Мој тадашњи студент прве године, Емир Мухић, данас је шеф катедре, на шта сам јако поносна!”, присјећа се Дијана.

У Америци је завршила магистарски студиј из хуманистике, родних студија и филма на универзитету Неw Yорк Университy, након чега је и докторске студије из медијских и филмских студија на Универзитету у Масачусетсу. Објавила је неколико академских књига о феминистичком читању филма - Феминисмс (2019), као и књигу о трауми у постјугословенском филму - Дислоцатед Сцреен Меморy (2016). Ауторица је бројних научних радова у еминентним академским журналима и зборницима. 

“Одсјека за англистику се увијек радо сјећам и радо му се враћам, јер ми је дао одличну интелектуалну основу за даљи академски рад. Прије неколико година сам имала привилегију да одржим предавање студентима и колегама са одсјека током конференције коју су организовали. Радујем се свим будућим дружењима и сарадњама и честитам својим драгим колегама са одсјека што су успјели одржати завидан ниво интелектуалног и педагошког рада на одсјеку током свих ових година”, каже Дијана.

Својим радом Дијана доприноси и промоцији босанско-херцеговачког филмског стваралаштва у Америци. Босанско-херцеговачком филмском фестивалу, који се сваке године одржава у Неw Yорку, Дијана се придружила 2016. године као селекторица.

"Рад на фестивалу ми је велико задовољство, јер ми даје прилику да редовно погледам најновије филмове из нашег региона, као и откријем младе режисере наше филмске индустрије. У задњих неколико година фестивал је израстао у битан културни догађај не само за нашу локалну југословенску дијаспору, него и за ширу њујоршку публику коју занимају филмови из свих дијелова свијета. Фестивал нам даје прилику не само приказати наше филмове, него и угостити многе еминентне режисере, глумце и филмске раднике из региона, те пред публиком разговарати о њиховом раду. То фестивалу даје посебну атмосферу", прича Дијана.

Фото: Панел дискусија на Босанско-херцеговачком филмском фестивалу 

 

Што се тиче рада са студентима на Брооклyн Цоллеге, Дијана каже да је право задовољство радити са младим Њујорчанима.

"То су сјајни млади људи, већином припадници различитих мањинских група којих у Неw Yорку и Брооклyну има безброј. Њихов ентузијазам према филму, те упорност и жеља за даљим знањем и развијањем су инспиративни. Већина њих су студенти режије, дакле, будући филмаши. Јако ме радује када видим какве сјајне ствари раде током студија, као и након што дипломирају. Ја у свој школски програм углавном стављам за њих стране филмове, што је њима јако занимљиво јер им даје шансу да кроз филм открију нове свјетове. Нажалост, најчешћи начин на који се филмска историја предаје на америчким универзитетима је кроз западњачку доминацију и кроз дјела мушких режисера. Баш због тога, мој акценат је на томе да студенте упознам са филмским историјама запостављених кинематографија, режисера и филмских култура. Посебан акценат увијек стављам на радове жена режисера из различитих дијелова свијета. Као што сам рекла, студенти на то одлично реагују и то им често даје инспирацију да даље сами истражују ове нове филмске свјетове који им се отварају." 

Фото: Дијана Јелача

Неоспорна је чињеница да је Неw Yорк посебан град који има своју уникатну енергију, каже Дијана, али поред те глобалне слике, битнија је она локална— "индивидуално искуство колективног живота у овом граду, које се увелико наслања на то у ком дијелу града особа живи, којим рутама се креће, које метро возове и линије најчешће користи".

"Постоји пуно стереотипа о Неw Yорку—то често видим и по реакцијама пријатеља из других дијелова свијета који дођу да посјете град и стигну са јасним очекивањима шта ће овај град бити, а онда их дочека нешто сасвим другачије и изненађујуће, па се почну питати одакле су заправо упили те раније стереотипе. Одговор је, наравно, филмови... а да не спомињем ону научно-фантастичну фантазију звану Секс и град, каже Дијана кроз осмијех и додаје: "Ако бих морала да нешто генерализујем, рекла бих да грађани Неw Yорка немају времена за празне приче и да не воле да ћаскају са странцима у јавном превозу, на моје велико олакшање. Такође, туристе увијек можете препознати на улици јер јако споро ходају тротоаром". 

Фото: Поглед на Брооклyн Бридге

 

Станислава Нинковић, Бангкок, Тајланд

Станислава Нинковић је професорица енглеског језика и књижевности, магистрица међународних односа и судски тумач за енглески језик из Бањалуке, која данас живи и ради у Бангкоку, на Тајланду. 

Као студент, била је чланица Клуба англистика, који је покренуо први шеф катедре Одсјека за енглески језик и књижевност проф. др Александар Богданић, на тадашњем Филозофском факултету. 

”У то време, била сам оснивачица и главна и одговорна уредница часописа Цореалитy, првог студентског часописа на енглеском језику у послијератној БиХ, који је поред популаризације енглеског језика, окупљао младе интелектуалце и био простор за слободу говора и мишљења на различите социјалне теме”, присјећа се Станислава. 

Фото: Са директорицом школе поводом прославе празника Лоy Кхратонг, када се носе традиционални тајландски костими

 

По завршетку рата у БиХ, упоредо са студирањем, радила је у првој постави преводилаца за многобројне међународне и владине организације, активно учествујући у послијератним процесима у земљи. Из своје биографије, издваја и рад за Хелсиншки парламент грађана на позицији пројект менаджера за пројекат који се бавио праћењем имплементације закона о родној равноправности у БиХ, те као координаторица прве Ноћи истраживача у БиХ. 

Као стипендисткиња Цхевенинг програма, 2007. године завршила је магистарске студије међународних односа у Великој Британији.   

На Тајланд је први пут отишла још као студенткиња, у оквиру програма радне размјене организације ИАЕСТЕ. ”Из тога су проистекле двије велике љубави: љубав према овој земљи и љубав према раду са дјецом и њиховој едукацији”, каже Станислава, која се, дванаест година касније, вратила у Бангкок. 

Фото: Церемонија у оквиру мале матуре када се ученицима/ама пожели срећа и успјех у даљем школовању

 

Данас ради као предавачица енглеског језика у приватној школи Сунфлоwер Трилингуал Сцхоол анд Сунфлоwер Киндергартен Сцхоол, у којој дјеца од 2. године уче тајландски, кинески и енглески језик. Такође, прави и едукативна видеа за дјецу на YоуТубе каналу Теацхер Стасха.  

Од 2016. године, са својим партнером Сијем, познатим тајландским блуз музичаром, ради на промоцији врло живе, а интернационално мање познате музичке сцене у Бангкоку кроз страницу и YоуТубе канал - Бангкок Ливе Мусиц Гуиде

Фото: Припреме за наступ поводом рођендана Краља Раме 9 који се обиљежава као Дан очева на Тајланду

 

Станислава тренутно ради и на покретању пројекта под брендом Бангкок Блонде, који ће дијелом бити усмјерен ка нашој публици кроз кратке приче о животу на Тајланду, а за које се нада да ће у догледно вријеме бити преточене у књигу. На овом Инстаграм профилу, Станислава на шармантан и непретенциозан начин описује живот у Бангкоку, богату традицију и обиље културних садржаја које ова метропола нуди.

На Фацебоок страници Одсјека за енглески језик и књижевност објављен је видео у којем Станислава, као бивша студентица овог Одсјека, говори више о свом искуству на Тајланду.

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.